Луковска бања, оаза мира и тишине

Фото ГрачаницаОнлајн: Луковска бања

Посебна атракција је посетити Бању током зимских месеци и купати се на отвореном базену на минус 20 степени док је температура у базену и даље 35 у плусу. Сви радно способни мештани Бање и околних села су запослени. АД „Планинка“ и менаџмент Луковске Бање, улажу максималне напоре, како би задржали постојеће становништво, али и како би привукли нове мештане, па за младе брачне парове, организује и бесплатне свадбе.


У подножју Копаоника, са југоисточне стране, на 680 метара надморске висине налази се, Луковска Бања. Њени мештани поносно истичу да је Бања на највишој тачки изнад мора, док је за туристе важније то што је она оаза уживања у миру и тишини. Чист планински ваздух и термалне воде буде сва чула оних који се одлуче да дођу и уживају у лепоти ове малог етно одмаралишта .

Луковска Бања се налази на тридесетпрвом километру од Куршумлије, педесетпетом од копаоничких „Конака“, а од Приштине је удаљена стотинак километара.

Фото ГрачаницаОнлајн: Луковска бања

Одмор за душу и тело и зими и лети

Природна лековита вода Луковске бање лечи реуматизам, остеропорозу и остеопенију, као и стања након прелома костију и хирушких интервенција на коштано зглобном систему. Иако се још увек не налазе на листи Фонда за здраствено осигурање, Бања је препоручена од стране лекара, а посећују је и они који болују од наведених болести али и људи жељни одмора у природи, далеко од градске буке.

У најтоплијем бањском извору, температура воде износи 68, док је топлота воде која се користи у терапијске сврхе између 30 и 35 степени Целзијусових.

Када дођете у Луковску Бању, видећете мноштво аутомобила из разних крајева Србије, али и из Македоније и иностранства.

“Дивно је. Долазим већ неколико година. Ове године сам дошла са мужем, али сам довела и унуку од четири године да ужива у овој топло води”, одушевљено прича госпођа Милица (60) из Београда.

Фото ГрачаницаОнлајн: Горан Стевановић

Акционарско друштво за производњу, туризам и угоститељство АД „Планинка“, у чијем саставу послује Луковска Бања, изградила је два хотела, хотел Копаоник и хотел Јелак. Тренутни капацитет Бање је око 280 лежаја у оба хотела и гости могу користити комплетан медицински блок са свим потребним апаратима и медицинским особљем, као и велнес центар који је саграђен пре 3 године, с поносом истиче управник Бање, Горан Стевановић.

“Мислим да смо једина бања у Србији која, ако сте 10 дана гости нашег хотела, свих 10 дана можете да користите преписане терапије. Медицинско особље је 24 часа у хотелу и на услузи свим гостима у свако доба”, каже Стевановић.

Како бисте окрепили, оснажили, освежили свој организам и остеили побољшање здравља бањски лекари истичу да је пожељно долазити овде минимун 10 дана и то два пута годишње. Управник Бање додаје и да је посебна атракција посетити Бању током зимских месеци и купати се на отвореном базену на минус 20 степени, док је температура у базену и даље 35 у плусу. Важно је напоменути и да поред лековите воде, Луковска бања поседује и модерно опремљене сале за конференције и семинаре, за љубитеље зимских спротова ски-стазу, спортску халу и спортске терене за рукомет и кошарку, мали фудбал, али и тенески терен на шљаци.

У Луковској Бањи је на припремама била и група тенисера из тениске академије Јелене Генчић. Генчићева, познати тениски стручњак, у овом амбијенту често организује и семинаре за тениске раднике и тренере, рекао нам је Горан Стевановић.

Овде нема беспослених и незпослених

Из године у годину, посећеност Луковске бање је све већа. Проценат попуњености капацитета прошле године износио је 68 одсто. Стално запослених радника у Бањи је 105, док их у току сезоне ради око 145. Најнижи лични доходак је близу 40.000 динара, тврди Стевановић.

Фото ГрачаницаОнлајн: Луковска бања

Сви радно способни мештани Бање и околних села су запослени. Месна заједница броји око 1000 становника, а у самој Бањи живи око 250 мештана.

“Од маја месеца наши капацитети су попуњени, тако да се тиме пуне и приватни смештаји. Наши радници су саградили додатне апартмане, тако да и они имају собе за издавање. Иако гости користе приватни смештај, они такође могу да користе све услуге у хотелима што се тиче хране, третмана и сл., али се то додатно наплаћује”, каже управник Луковске Бање.

Од девојачке сузе до бесплатне свадбе за младе порове из Бање

Ни Бог ни природа се нису штедели вајајући лепоте овог краја, а и људи су били вредни па су градили.

Директор Бање Горан Стевановић наводи шта је то што никако не бисте смели да пропустите и погледате, ако вас пут наведе у овај поткопаонички крај.

“Културне знаменитости које препоручујемо да посетите када дођете у Луковску бању су стаза здравља, Луковске колибе, црква Петра и Павла из 18. века и црква Светог Мине из 17. века. Организујемо обилазак Пролом Бање, Копаоника, Ђавоље Вароши и Куршумлије. Такође, на видиковцу, на 980 метара изнад Луковске бање, 2002. године АД „Планинка“ је саградила цркву Светог Ђорђа, одакле се пружа запањујући поглед на панораму бање.


Купатило краља Милутина

Краљ Милутин је често боравио у овим крајевима, чак је поседовао и свој летњиковац у околини Бање, с поносом истичу мештани. На месту где је од давнина било народно купатило саграђено је модерно, са свим луксузним садржајима, у којима највише два до три пацијента могу да примењују хидротерапију аутентичном изворском водом, температуре од 42 до 45 степени и оргиналног хемијског састава.


Купатило Шљивак

Базен у Шљиваку је савремено изграђен и конципиран за примену термо-минералних вода. Врло је популаран међу пацијентима и многи долазе у Луковску бању само да би се окупали у њему, јер сматрају да је то „најјача“ вода у Бањи. Базен се пуни водом која управо ту извире, са специфичним хемијским саставом и гасовима угљен-диоксида и водоник-сулфида. Температура воде се креће од 40 до 42 степена.


Девојачке сузе

На путу од Луковске бање ка Штави и даље према Лепосавићу, у куршумлијској општини постоји извор у народу познат као „Девојачка суза“. Из камена са десне стране пута, на око два метра висине, капље вода. На овом месту је, каже легенда, лепа девојка сазнала за смрт свога вереника на Косову пољу 1389. године. Од њене жалости и туге проплакала је и стена, из које и данас капље вода, која је, како кажу мештани, лековита.


АД „Планинка“ и менаџмент Луковске Бање, улажу максималне напоре, како би задржали постојеће становништво, али и како би привукли нове мештане, па за младе брачне парове, организује и свадбе.

“Финансирали смо већ три свадбе од 100 званица. Потребно је да један партнер који се венчава буде из Бање, а други из неког другого места. Својом удајом или женидбом, особа која овде дође, аутоматски добија посао. Имали смо неколико таквих случајева и надамо се да ће да их буде још више. Тим поступком желимо да задржимо људе и повећамо наталитет”, закључио је Горан Стевановић, управник Луковске Бање.

 

Ана Марковић

Save