Несуђени цариник успешан мали привредник

Од заната и мора и може да се живи, јер у данашње време добити посао, то вам је као да сте добили добитак на лутрији!

Славиша Ристић (30) живи у Ранилугу и определио се за приватно предузетништво јер је,каже, на време схватио да, уколико немаш „праве људе“ на „правом месту“ или ниси политички активан, са дипломом високе школе не можеш да урадиш ништа. Тако је несуђени цариник постао произвођач „бехатон“ бетонских плочица које се користе за поплочавање отворених и затворених површина.

Славша Ристић испред своје радионице, Фото: ГрачаницаОнлајн

 Посао је покренуо 2011. године, потпомогнут од организације ИОМ.

Мешаона за песак и цемент, мноштво пластичних калупа за израду „бехатон“ плоча налазе се у задњем делу дворишта, у радионици у којој у току дана може да се произведе највише 15 квадрата бетонских плочица.

„Иде посао, котрља се, то је битно“ – прича Славиша, и додаје –  „ да се обогатиш не можеш, али једна просечна месечна плата од 300 до 400 евра може да се извуче.“

У посао израде бетонских али и декоративних гипсаних плочица, поред Славише, укључени су  његов отац и млађи брат који је завршио ликовну академију и који је задужен за украсне шаре на бехатон плочама.

„Углавом радимо по поруџбини, Срби слабо купују, нема се пара, али Албанци су већином зантересовани и за бетоснке плоче и за украсне гипсане плочице“ – прича Славиша.

За шаре је задужен млађи брат, Фото: ГрачаницаОнлајн

За сада је овако, али уколико се потражња за њиховим производом увећа прошириће капацитете и увећати производњу.

„Сваки занат пара вреди“, каже Славиша и нада се да ће га једног дана у овом послу неко и наследити.

„Од заната и мора и може да се живи, јер у данашње време добити посао, то вам је као да сте добили добитак на лутрији“ – прича кроз смех  Славиша који је у међувремену диплому царника одложио на страну и посветио се приватном бизнису.

И. Миљковић