Nesuđeni carinik uspešan mali privrednik

Od zanata i mora i može da se živi, jer u današnje vreme dobiti posao, to vam je kao da ste dobili dobitak na lutriji!

Slaviša Ristić (30) živi u Ranilugu i opredelio se za privatno preduzetništvo jer je,kaže, na vreme shvatio da, ukoliko nemaš „prave ljude“ na „pravom mestu“ ili nisi politički aktivan, sa diplomom visoke škole ne možeš da uradiš ništa. Tako je nesuđeni carinik postao proizvođač „behaton“ betonskih pločica koje se koriste za popločavanje otvorenih i zatvorenih površina.

Slavša Ristić ispred svoje radionice, Foto: GračanicaOnlajn

 Posao je pokrenuo 2011. godine, potpomognut od organizacije IOM.

Mešaona za pesak i cement, mnoštvo plastičnih kalupa za izradu „behaton“ ploča nalaze se u zadnjem delu dvorišta, u radionici u kojoj u toku dana može da se proizvede najviše 15 kvadrata betonskih pločica.

„Ide posao, kotrlja se, to je bitno“ – priča Slaviša, i dodaje –  „ da se obogatiš ne možeš, ali jedna prosečna mesečna plata od 300 do 400 evra može da se izvuče.“

U posao izrade betonskih ali i dekorativnih gipsanih pločica, pored Slaviše, uključeni su  njegov otac i mlađi brat koji je završio likovnu akademiju i koji je zadužen za ukrasne šare na behaton pločama.

„Uglavom radimo po porudžbini, Srbi slabo kupuju, nema se para, ali Albanci su većinom zanteresovani i za betosnke ploče i za ukrasne gipsane pločice“ – priča Slaviša.

Za šare je zadužen mlađi brat, Foto: GračanicaOnlajn

Za sada je ovako, ali ukoliko se potražnja za njihovim proizvodom uveća proširiće kapacitete i uvećati proizvodnju.

„Svaki zanat para vredi“, kaže Slaviša i nada se da će ga jednog dana u ovom poslu neko i naslediti.

„Od zanata i mora i može da se živi, jer u današnje vreme dobiti posao, to vam je kao da ste dobili dobitak na lutriji“ – priča kroz smeh  Slaviša koji je u međuvremenu diplomu carnika odložio na stranu i posvetio se privatnom biznisu.

I. Miljković