Колико се Закон о употреби језика поштује северно и јужно од Ибра?

НВО Комуникација за развој друштва (ЦСД) и „Омониа“ из Грачанице обавиле су истраживање о томе да ли се и у којој мери примењује и поштује Закон о употреби језика у већински српским и албанским срединама северно и јужно од Ибра, као и колика је обавештеност грађана о постојању Канцеларије повереника за језике?  Резултати истраживања публиковани су на трибини која је организована у Косовској Митровици.

Истраживање колико се поштује закон о употреби језика и колика је обавештеност грађана о раду и постојању Канцеларије повереника за језике обухватило је четири општине: Лепосавић и Звечан на северу и Косовку Каменицу и Клину на југу и истоку Косова.

Борба за језик, рат са ветрењачама

Питањима језика, примени закона о праву на његову употребу у ЦСД-у се бави последње три године. Без обзира што, како истичу, борба за језик све више подсећа на рат са ветрењачама, ипак верују, да су на путу систематског решавања овог проблема. Са трибине у Косовској Митровици је упућена порука да се и медији и организације цивилног друштва морају активније укључити у идентификацију и решавење проблема кршења Закона о употреби језика и тако подрже рад Канцеларије поверника за језике.

Нажалост ми као организација цивилног друштва своје активносту усмеравамо тако да буду ограничене пројектима и да се одређеном проблематиком бавимо само онда када имамо конкретан пројекат, онда када имамо конкретне фондове за решавање тих проблема, ретко се дешава да самоиницијативно покренемо нешто без обзира на то што су ти проблеми и даље присутни у заједници и отежавају живот свих нас“, оценио је Иван Николић, директор НВО ЦСД из Грачанице.

Поштовање закона о употреби језика није приоритет политичара

Из Канцеларије повереника за језике напомињу да су у извештају, који су раније представили јаности, навели да на Косову не постоји институција која дословно поштује Закон о употреби језика. Постоје оне које примењују закон само у неким сегментима, али је с друге стране и велики број оних који га уопште не поштују и то је стање које траје дуги низ година. У тренутку док се српска заједница суочава са безбедносним, економским, имовинско-правним проблемима Закон о употреби језика није приоритет.

Славиша Младеновић, повереник за језике оцењује да примена закона о језику, на жалост, није приоритет ни српским ни албанским политичким представницима.

„Неки приоритети које политичари наведу као приоритете за наредне четири године јако често потисну питање језика. Тако је српским представницима у последње четири године приоритет формирање заједнице српских општина, албанским представницима приоритет је визна либерализација, демаркација линије раздвајања са Црном Гором, формирање војске Косова. У таквим условима остаје јако мало простора да се разговара о примени закона о употреби језика зато су промене у овој области на жалост јако споре“, каже Младеновић

 Закон о употребу језика се различито примењује северно и јужно од Ибра

Канцеларија повереника за језике ради у областима решавања жалби, усаглашавању закона са законом о употреби језика, изменама у случају да се крши закон о употреби језика, на комуникацији и инфомрисању грађана.

Фото ГрачаницаОнлајн

Истраживање које је обављено у опшинама Лепосавић Звечан, Клина и Косовска Каменица показује да је примена Закона о употреби језика различита северно и јужно од Ибра.

У Општини Клина, закон о употреби језика се примњује, али су сва обавештења, преводи докумената и називи појединих општинсих служби и одељења исписани на јако лошем српском језику.

Ситација је у многоме боља у Општини Косовска Каменица где се двојезичност поштује и где се сва документација преводи на српски, као и материјал са скупштинских заседања.

На крају публиковања „Извештаја о поштовању и примени закона о употреби језика“  млади глумци из Грачанице су за учеснике трибине представили две ситуације о томе како изгледа када је угрожено право на језик. После Косовске Митровице извештај ће бити представљен на трибини коју НВО „ЦСД“ организује у Косовској Каменици.


(Овај текст је део пројекта „Право на језик – право на живот“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у њему, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Иван Миљковић