Канцеларији повереника за језике потребна помоћ грађана и цивилног сектора

Фото ГрачаницаОнлајн

Канцеларији повереника за језике на Косову, потребна је помоћ грађана и цивилног сектора како би могли боље да остварују своју мисију, а то су праћење употребе Закона о језику и рад на поштовању тог закона у јавним институцијама, агенцијама и јавним предузећима. То је речено на завршној дебати у оквиру пројекта “Право на језик, право на живот”, који је уз подршку Косовске фондације за отворено друштво, спровела “Комуникација за развој друштва” (ЦСД), невладина организација из Грачанице, са својим медијским партнером, НВО “Омониа” из Грачанице. Закон о употреби језика у општинама Лепосавић, Звечан, Каменица и Клина, у којима је пројекат спровођен, само делимично се поштује, због недостатка преводилаца и лектора, али и због различитих приоритета централних и локалних институција, недостатка политичке воље и малог броја жалби грађана које стижу на адресу Канцеларије повереника за језике, закључак је учесника дебате. На дебати је представљено и истраживање и анализа употребе Закона о језику, а надлежним институцијама су послате и препоуке.

Канцеларија повереника за језике, са својим скромним буџетом и недовољним бројем запослених, није у стању да сама прати рад свих локалних и централних институција, односно свих јавних институција, агенција и предузећа на Косову. Да би њен рад био успешнији и да би њена мисија могла да буде остварена, потребна је помоћ грађана и цивилног сектора.

Фото ГрачаницаОнлајн

“Ви имате ваша права која би требало да искористите. Ако идете у вашу општину и тражите један важан доуменат, и ако тај докуменат не добијете на вашем језику, онда сматрајте да је ваше право прекршено и ви имате права да се жалите. Можете да се жалите у општини, можете да се жалите и код нас у канцеларији. Што више жалби имамо од грађана, тако боље и ми улазимо у тему и поблематику, видимо шта није у реду и можемо брже да реагујемо и решавамо проблеме“, рекла је Арта Плана, координатор за комуникације у Канцеларији повереника за језике, пошто је претходно објаснила шта тачно седам запослених ради у тој институцији, наглсивши да се Канцеларија повереника озбиљно бави сваком жалбом појединачно.

Невладина организација “ЦСД” из Грачанице је већ више од три године веома активна у праћењу поштовања Закона о употреби језика, који гарантује равноправност српског и албанског, као службених језика на Косову.

Фото ГрачаницаОнлајн

“Ми се већ пар година интензивно бавимо овом проблематиком, кршењем Закона о употреби језика и трудимо се да у сарадњи са Канцеларијом повереника колико год је то могуће минимизирамо те проблеме, ако ништа друго, да их барем адресирамо људима који могу да их реше. Канцеларија ради сизифовски посао и често подсећа на Дон Кихота и борбу са ветрењачама, али мо смо се као цивилно друштво потрудили да заједничким снагама покушамо да барем мало укажемо на озбиљну проблематику која се дешава на Косову, а везано за кршење Закона о употреби језика”, истакао је директор ЦСД-а, Иван Николић, подсећајући на резултате који су постигнути у сарадњи те организације и Канцеларије повереника. Кроз пројекте ЦСД-а, између осталих активности, обезбеђен је софтвер за превод за 12 косовских општина и израђена је апликација за мобилне телефоне лангуаге оффицер, која има за циљ да убрза процес жалби грађана.

Закон о употреби језика, иако је донесен 2007. године, још увек се делимично поштује због недовољних финансијских и људских ресурса, али и због недостатка политичке воље. Због тога су услуге на службеним и језицима у службеној употреби за заједнице, врло проблематичне.

Фото ГрачаницаОнлајн

И поред труда запослених у Канцеларији повереника за језике, кампање подизања свести о језичким правима и даље су минималне, а општине су споре у именовању главних контакт особа за језичка питања. Недостатак финансијских средстава у самој Канцеларији повереника, мали број запослених и само саветодавна улога ове веома важне институције, и поред великог труда, утиче да активности Канцеларије повереника не доводе до жељених резултата. Због тога је потребна помоћ грађана и цивилних организација, нагласио је и Вехби Кљаићи, виши правни службеник у Канцеларији повереника за језике.

“Молим вас, уколико сматрате да је угрожено ваше језичко право, одмах се жалите, јер на тај начин ви помажете нама и на тај начин ће се постићи да се поштује језик заједница”, казао је Кљаићи, нагласивши да би увођење службених језика у школе могло помоћи у разумевању и поштовању различитости, али и у стварању новог стручног преводулачког и лекторског кадра.

На дебати у Каменици, уз присуство више од двадесетак грађана различитог образовања, представљен је и извештај, као и анализа поштовања Закона о употреби језика у општинама Каменица, Клина, Лепосавић и Звечан. Ни у једној општини се овај веома важан закон не поштује довољно, али Каменица је ипак најпозитивнији пример, како показује истраживање, телевизијски прилози који су урађени у оквиру пројекта, али и ставови самих грађана. Представница НВО “Омониа”, Анђелка Ћуп, осим представљања извештаја и препорука, упознала је присутне и са циљевима пројекта “Право на језик, право на живот”.

Фото ГрачаницаОнлајн

“Циљ овог пројекта је био организовање јединствене кампање заступања ка Канцеларији повереника за језике кроз медијску и теренску анализу и представљање ситуације по питању права на језик и употреби језика из перспективе обичних грађана, не би ли се постојећа Стратегија ажурирала и акценат ставио не само на институције, већ и на подизање свести код обичних грађана о једном од њихових елементарних људских права, а то је право да говоре и користе свој језик. Медијска покривеност пројекта је такође једна од најважнијих компоненти и знак успешности реализације”, рекла је Анђелка Ћуп.

 У оквиру пројекта “Право на језик, право на живот”, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво, ЦСД и Омониа су произвеле истраживање о поштовању Закона у употреби језика у општинама Клина, Каменица, Лепосавић и Звечан. Анализа са препорукама је упућена надлежним институцијама, али и Канцеларији повереника за језике, за коју аутори очекују да ће бити укључене у Стратегију рада ове институције, која је у изради. Произведено је и шест писаних репортажа и шет телевизијских и радио прилога.

Две мини представе, у извођењу младих глумаца из Грачанице, изведене на крају дебате, указале су на проблеме које грађани мањинских заједница на Косова имају, у овом случају Срби на југу и Албанци на северу, када је у питању Закон о употреби језика. Осим проблема са језиком, кроз представе је на уметнички начин приказано и недовољно знање, неефикасност, незаинтересованост и ароганција појединих општинских службеника. Представа је једна врста апела на надлежне да је неопходна непрестана едукација службеника који су у свакодневном контакту са грађанима.


(Овај текст је део пројекта „Право на језик – право на живот“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у њему, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Ана Марковић