Kancelariji poverenika za jezike potrebna pomoć građana i civilnog sektora

Foto GračanicaOnlajn

Kancelariji poverenika za jezike na Kosovu, potrebna je pomoć građana i civilnog sektora kako bi mogli bolje da ostvaruju svoju misiju, a to su praćenje upotrebe Zakona o jeziku i rad na poštovanju tog zakona u javnim institucijama, agencijama i javnim preduzećima. To je rečeno na završnoj debati u okviru projekta “Pravo na jezik, pravo na život”, koji je uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, sprovela “Komunikacija za razvoj društva” (CSD), nevladina organizacija iz Gračanice, sa svojim medijskim partnerom, NVO “Omonia” iz Gračanice. Zakon o upotrebi jezika u opštinama Leposavić, Zvečan, Kamenica i Klina, u kojima je projekat sprovođen, samo delimično se poštuje, zbog nedostatka prevodilaca i lektora, ali i zbog različitih prioriteta centralnih i lokalnih institucija, nedostatka političke volje i malog broja žalbi građana koje stižu na adresu Kancelarije poverenika za jezike, zaključak je učesnika debate. Na debati je predstavljeno i istraživanje i analiza upotrebe Zakona o jeziku, a nadležnim institucijama su poslate i prepouke.

Kancelarija poverenika za jezike, sa svojim skromnim budžetom i nedovoljnim brojem zaposlenih, nije u stanju da sama prati rad svih lokalnih i centralnih institucija, odnosno svih javnih institucija, agencija i preduzeća na Kosovu. Da bi njen rad bio uspešniji i da bi njena misija mogla da bude ostvarena, potrebna je pomoć građana i civilnog sektora.

Foto GračanicaOnlajn

“Vi imate vaša prava koja bi trebalo da iskoristite. Ako idete u vašu opštinu i tražite jedan važan doumenat, i ako taj dokumenat ne dobijete na vašem jeziku, onda smatrajte da je vaše pravo prekršeno i vi imate prava da se žalite. Možete da se žalite u opštini, možete da se žalite i kod nas u kancelariji. Što više žalbi imamo od građana, tako bolje i mi ulazimo u temu i poblematiku, vidimo šta nije u redu i možemo brže da reagujemo i rešavamo probleme“, rekla je Arta Plana, koordinator za komunikacije u Kancelariji poverenika za jezike, pošto je prethodno objasnila šta tačno sedam zaposlenih radi u toj instituciji, naglsivši da se Kancelarija poverenika ozbiljno bavi svakom žalbom pojedinačno.

Nevladina organizacija “CSD” iz Gračanice je već više od tri godine veoma aktivna u praćenju poštovanja Zakona o upotrebi jezika, koji garantuje ravnopravnost srpskog i albanskog, kao službenih jezika na Kosovu.

Foto GračanicaOnlajn

“Mi se već par godina intenzivno bavimo ovom problematikom, kršenjem Zakona o upotrebi jezika i trudimo se da u saradnji sa Kancelarijom poverenika koliko god je to moguće minimiziramo te probleme, ako ništa drugo, da ih barem adresiramo ljudima koji mogu da ih reše. Kancelarija radi sizifovski posao i često podseća na Don Kihota i borbu sa vetrenjačama, ali mo smo se kao civilno društvo potrudili da zajedničkim snagama pokušamo da barem malo ukažemo na ozbiljnu problematiku koja se dešava na Kosovu, a vezano za kršenje Zakona o upotrebi jezika”, istakao je direktor CSD-a, Ivan Nikolić, podsećajući na rezultate koji su postignuti u saradnji te organizacije i Kancelarije poverenika. Kroz projekte CSD-a, između ostalih aktivnosti, obezbeđen je softver za prevod za 12 kosovskih opština i izrađena je aplikacija za mobilne telefone language officer, koja ima za cilj da ubrza proces žalbi građana.

Zakon o upotrebi jezika, iako je donesen 2007. godine, još uvek se delimično poštuje zbog nedovoljnih finansijskih i ljudskih resursa, ali i zbog nedostatka političke volje. Zbog toga su usluge na službenim i jezicima u službenoj upotrebi za zajednice, vrlo problematične.

Foto GračanicaOnlajn

I pored truda zaposlenih u Kancelariji poverenika za jezike, kampanje podizanja svesti o jezičkim pravima i dalje su minimalne, a opštine su spore u imenovanju glavnih kontakt osoba za jezička pitanja. Nedostatak finansijskih sredstava u samoj Kancelariji poverenika, mali broj zaposlenih i samo savetodavna uloga ove veoma važne institucije, i pored velikog truda, utiče da aktivnosti Kancelarije poverenika ne dovode do željenih rezultata. Zbog toga je potrebna pomoć građana i civilnih organizacija, naglasio je i Vehbi Kljaići, viši pravni službenik u Kancelariji poverenika za jezike.

“Molim vas, ukoliko smatrate da je ugroženo vaše jezičko pravo, odmah se žalite, jer na taj način vi pomažete nama i na taj način će se postići da se poštuje jezik zajednica”, kazao je Kljaići, naglasivši da bi uvođenje službenih jezika u škole moglo pomoći u razumevanju i poštovanju različitosti, ali i u stvaranju novog stručnog prevodulačkog i lektorskog kadra.

Na debati u Kamenici, uz prisustvo više od dvadesetak građana različitog obrazovanja, predstavljen je i izveštaj, kao i analiza poštovanja Zakona o upotrebi jezika u opštinama Kamenica, Klina, Leposavić i Zvečan. Ni u jednoj opštini se ovaj veoma važan zakon ne poštuje dovoljno, ali Kamenica je ipak najpozitivniji primer, kako pokazuje istraživanje, televizijski prilozi koji su urađeni u okviru projekta, ali i stavovi samih građana. Predstavnica NVO “Omonia”, Anđelka Ćup, osim predstavljanja izveštaja i preporuka, upoznala je prisutne i sa ciljevima projekta “Pravo na jezik, pravo na život”.

Foto GračanicaOnlajn

“Cilj ovog projekta je bio organizovanje jedinstvene kampanje zastupanja ka Kancelariji poverenika za jezike kroz medijsku i terensku analizu i predstavljanje situacije po pitanju prava na jezik i upotrebi jezika iz perspektive običnih građana, ne bi li se postojeća Strategija ažurirala i akcenat stavio ne samo na institucije, već i na podizanje svesti kod običnih građana o jednom od njihovih elementarnih ljudskih prava, a to je pravo da govore i koriste svoj jezik. Medijska pokrivenost projekta je takođe jedna od najvažnijih komponenti i znak uspešnosti realizacije”, rekla je Anđelka Ćup.

 U okviru projekta “Pravo na jezik, pravo na život”, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo, CSD i Omonia su proizvele istraživanje o poštovanju Zakona u upotrebi jezika u opštinama Klina, Kamenica, Leposavić i Zvečan. Analiza sa preporukama je upućena nadležnim institucijama, ali i Kancelariji poverenika za jezike, za koju autori očekuju da će biti uključene u Strategiju rada ove institucije, koja je u izradi. Proizvedeno je i šest pisanih reportaža i šet televizijskih i radio priloga.

Dve mini predstave, u izvođenju mladih glumaca iz Gračanice, izvedene na kraju debate, ukazale su na probleme koje građani manjinskih zajednica na Kosova imaju, u ovom slučaju Srbi na jugu i Albanci na severu, kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika. Osim problema sa jezikom, kroz predstave je na umetnički način prikazano i nedovoljno znanje, neefikasnost, nezainteresovanost i arogancija pojedinih opštinskih službenika. Predstava je jedna vrsta apela na nadležne da je neophodna neprestana edukacija službenika koji su u svakodnevnom kontaktu sa građanima.


(Ovaj tekst je deo projekta „Pravo na jezik – pravo na život“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u njemu, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).


Ana Marković