Najstariji meštanin Sirinićke župe: Bogatstvo nisu godine, već potomci i naslednici

„Velika je to sila koja se uvek brani, ona više neće da dozvoli da joj neprijatelji dođu na kućni prag“, priča deda Rista i podiže kažiprst ruke u vazduh, kao kad učitelj pred razredom izgovara nešto jako važno što treba da se upamti.  

Kada na svojim plećima nosite 94 godine, ne koristite naočare, krećete se bez pomoći štapa, a pamćenje vas pritom odlično služi, onda se s razlogom smatrajte srećnim jer vas je život nagradio lepom starošću. Za sebe ovako može da kaže Risto Stanojković iz Gotovuše kod Štrpca.

Meštani Gotovuše ponosni na Ristu Stanojkovića, Foto: GračanicaOnlajn

Deda Risto je najstariji meštanin, ne samo svog sela, već čitave Sirinićke župe. Iako je već dvadeset godina dijabetičar, naočare mu još uvek nisu potrebne.

„Čuvam se na hranu, jedem voće i povrće, domaće mleko i sir isključivo i eto, ko što me vidite“, priča nam Rista i šeretski pokazuje rukom na starijeg meštanina.

„ Ama, vidi njega, da li bi mu dao dvae’s godina manje… ili vam liči da je stariji od mene…?!“  Čičica koji je do tada pravio Risti društvo samo odmahnu rukom i ode.

„Neću da se raspravljam sa starijima!“, reče u šali i nastavi prema prodavnici u centru Gotovuše ispred koje se, po nepisanom pravilu , okuplja i staro i mlado. Tu, kraj obližnje kamene česme, posedaju i deca i domaćini i mladi i stari, pa uz flašu „zaječarskog“ zapodenu razgovor o kukuruzu i malinama, koje ovde gotovo svaka kuća uzgaja.

Deda Ristine priče se ovde ipak najviše slušaju. Njemu, kao i svakom dobrom pripovedaču, pripada centralno mesto na drvenoj klupi ispred prodavnice, dok se okolo okupi i staro i mlado i sluša… uverili smo se, imaju i šta…

Kamena česma je ukras sela, Foto: GračanicaOnaljn

Od Crepociglane do šarskog partizanskog odreda

Sa svojih 94 leta, Rista Stanojković iz Gotovuše svedok je mnogih milih i nemilih događaja u Siriniću. Preživeo je dva rata, uključujući i ovaj poslednji. Kaže da je prestao da broji koliko je puta legao u jednoj i probudio se u drugoj državi.

Pitamo ga da nam uporedi ovo i ono vreme.

„Sada je teško jer slobodu nemamo, ali pare više imamo sada nego što smo nekada imali, ali džabe, so i leb da jedeš, al miran da si na svoje“, priča starac pogleda uprtog daleko u obronke Šare koji se ponosno uzdižu iznad sela i prkose svakom vremenu.

Odlično pamti vreme Kraljevine Jugoslavije, a pred sam početak Drugog svetskog rata je, kako kaže, radio u „Crepociglani“ u Uroševcu. U to vreme gazda mu je bio neki Nikola Nikolić, radilo se 16 sati bez bilo kakvog osiguranja, priseća se Rista.

„Radili smo za četiri dinara i za te pare smo mogli da kupimo četiri kila kukuruza, ali šta ćeš, sirotinja i muka te nateraju i mora da trpiš“…

Za vreme okupacije priključio se šarskom partizanskom odredu. U planini se spavalo na zemlji i travi, pa su mnogi  oboleli i umrli od tifusa. Rista je imao sreće da sačeka dan oslobođenja. I iz tog perioda se Rista odlično seća svega, posleratne nemaštine i rezolucije Informbiroa koja je dovela do zahlađenja odnosa između Titove Jugoslavije i Staljinove Rusije.

Ulica u Gotovuši, Foto: GračanicaOnlajn

Situaciju menja sila i niko ne može da zna šta će biti sutra

Po oslobođenju zemlje, deda Rista je bio sekretar partijske organizacije za Sirinićki okrug,  a period druženja sa tadašnjim generalom armije, predsednkom SUBNOR-a i narodnih herojem Petrom Gračaninom, nikada neće zaboraviti. Nikada neće zaborati ni nagradu koju mu je za učešće u borbi protiv fašizma, devetog maja 2015. dodelio predsednik Rusije Vladimir Putin. Nosilac je više priznanja i odlikovanja za učešće u NOB-u, ali mu je ono od predsednika Putina, najdraže. Zbog svojih godina nije mogao u  Moskvu, a priznanje mu je uručio ruski ambasador Aleksandar Čepurin, lično.

Imao je šestoro dece, tri sina i tri ćerke, sudbina je htela da  neku od svoje dece i nadživi, a najveće bogatstvo su mu, kaže, 16 unuka i 27 praunuka.

Istorija koju deda Rista pamti i priča svojim  naslednicima, u mnogome se razlikuje od ove zvanične koja se uči u školama. Kaže da nam ni Englezi ni Amerikanci nikada nisu bili iskreni saveznici i prijatelji, mada smo u ratovima bili na istoj strani. U pravdu i moć velike Rusije deda Rista nikada nije prestao da veruje, iako se sada sve okrenulo naglavačke i svi je napadaju.

„Velika je to sila koja se uvek brani, ona više neće da dozvoli da joj neprijatelji dođu na kućni prag“, priča deda Rista i podiže kažiprst ruke u vazduh, kao kad učitelj pred razredom izgovara nešto jako važno što treba da se upamti.

„Situacija može da se menja za 24 časa, a Rusija drži čvrsto svoj stav i ne predaje se. Rusija je sila, a situaciju menja sila i niko ne može da zna šta će biti sutra“, zaključuje uz dugu dramaturšku pauzu deda Rista, ostavljajući, nama koji ga slušamo, prostora da u svojim glavama skockamo sve moguće ili nemoguće  geopolitičke varijante.

Rista Stanojković, svedok brojnih događaja: Foto: GračanicaOnlajn

U želji da ga zdravlje dobro posluži, opraštamo se od najstarijeg mešatanina Župe, bogatiji za još jedno iksustvo i mudriji za onoliko mudrosti za koliko je deda Rista ocenio da će je podeliti sa nama. Ostavili smo ga na klupi, da grupi starijih Gotovušana pripoveda o ratnim i posleratnim događajima. Starina  priča i svedoči, a oni slušaju, pamte i uče, jer život ume da podeli lekcije mnogo bolje nego najsavršeniji obrazovni sistem.

O vlastima koje se uzdižu i padaju istorijski sud će biti konačan. Bogu hvala, te među narodom i dalje živi ono što ga je vekovima krasilo i očuvalao u mutnim vremenima, zove se predanje i često je tačnije od mnogih knjiga istorije.

Ivan Miljković