Косовски Срби и Албанци: Бриселски дијалог нетранспарентан, кривци различити

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: презентација упоредне анализе о Бриселском споразуму

У оквиру пројекта „Јачање демократије кроз активно учешће грађана на Косову“, који је подржао Међународни Олаф Палме центар, у Грачаници је пред више од двадесет присутних представника цивилног сектора и младих, одржана презентација упоредне анализе ставова Срба и Албанаца о Бриселском споразуму, његовим резултатима, имплементацији и утицају на живот грађана. Срби и Албанци се углавном слажу да је Бриселски дијалог нетранспарентан и не знају шта су теме и шта је договорено, као ни време спровођења договреног, али се на различиите начине информишу о току преговора и имају потпуно супротстављене ставове о томе ко крши, односно ко не спроводи договорено, као и ко је „кривац“ за нетачно информисање грађана.

Истраживањем о Бриселском дијалогу који је спровела Комуникација за развој друштва (ЦСД), обухваћено је 1269 Срба и 700 Албанаца. Већина Срба, њих 99% живи у руралном подручју, док је испитано 90% Албанаца који живе у урбаној средини. Од 1969 особа, из албанске и српске заједнице, половина испитаника су жене. Што се тиче година старости, анкетирано је 17 особа које имају мање од 17 година и то припадника српске заједнице, као и 59 особа старијих од 56 година, такође Срба. Такође, интервјуисано је 613 особа које имају између 18 и 25 година, 573 испитаника старости од 26 до 35, и 529 особа старости од 46 до 45 година. Између 46 и 55 година имао је 171 испитаник. Са завршеном средњом стручном школом, од 1969 испитаника, било је 678 особа, док је 549 било студената, а 556 испитаних са завршеним високим образовањем, на основним или мастер студијама. Истраживање се односило на ставове припадника српске и албанске заједнице о Бриселском дијалогу и његовом утицају на међуетничке односе, али и на животе обичних људи.

Анкетирани Срби и Албанци нису довољно информисани о току Бриселског дијалога, броју споразума, као и о релевантности тема о којима разговарају Београд и Приштина, уз посредовање Европске уније,показује истраживање ЦСД-а. Припадници обе заједнице сматрају да су разговори нетранспарентни и да о њима има мало информација.

Срби и Албанци се о току дијалога у Бриселу информишу већином из медија на свом језику, као и од политичара (преговарача) из своје заједнице, а веома ретко или скоро никако не добијају информације друге преговарачке стране,што је једн од доказа подељености косовског друштва,када су у питању две најбројније заједнице које на њему живе.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: презентација упоредне анализе о Бриселском споразуму

Потпуно су различити ставови Срба и Албанаца о томе зашто нема довољно информација о Бриселском дијалогу у јавности. Већина Срба мисли мисли да је то због тога што те информације нису у интересу грађана и намерно се не деле, док већина Албанаца сматра да политичари генерално не деле информације. И Срби и Албанци сматрају да преговарачке стране не дају исте информације јавности о току и резултатима дијалога

О томе зашто преговарачи и посредници из Брисела не излазе у јавност са истим информацијама, сличне одговоре имају и Срби и Албанци, односно већина сматра да политички представници, односно преговарачи, намерно „спинују“, односно приказују информације како им одговара, а како би на тај начин себе показали као победнике.

О одговорности за давање информација о Бриселском дијалогу, Албанци и Срби немају исто мишљење,напротив,мишљења су потпуно различита. Док су за Србе најодговорније власти у Београду, па онда власти у Приштини, Албанци сматрају да су обе преговарачке стране, и Европска унија подједнако одговорни за информисање грађана, а онда следе медији.

Подељеност косовског друштва је показао и одговор на питање коме највише верују Срби и Албанци, јер су Срби рекли да највише верују властима у Београду, па после тога никоме, а Албанци највише верују представницима Европске уније, а затим властима у Приштини.

Да ли су теме о којимасе разговара у Бриселу приритетне, немају одређени став ни Срби, ни Албанци, односно већина и једних и других не зна, што опет потврђује нетранспарентност Бриселског дијалога.

О томе шта се договорило у Бриселу, постоји велика разлика између Срба и Албанаца. Док велика већина анкетираних Срба сматра да се није ништа у потпуности договорило, већина Албанаца мисли да је договорена интеграција обе стране у Европску унију.

Иако проценти показују да знатно више Срба од Албанаца мисли да ниједан проблем није решен у Бриселу, исти проценат мисли да су проблеми додатно продубљени.

Решењима из Брисела нису задовољни ни Срби ни Албанци, док један део Срба, њих мање од четвртине, каже да делимично није задовољан,а у исто време истраживање показује да знатно више Албанаца није задовољно решењима, односно договорима постигнутим у Бриселу.

Иако у принципу поштују дијалог, већина Албанаца мисли да би га требало прекинути, док Срби немају јасан став о томе. Срби углавном већином немају став ни да ли подржавају дијалог, али ни о томе да ли Бриселски дијалог има алтернативу, као и о томе да ли би требало променити формат дијалога. И Албанци се слажу са Србима и већином немају став да ли Бриселски дијалог има алтернативу, као и да ли би требало променити формат.

Док већина Срба мисли да ће Бриселски дијалог трајати још дуго, Албанци не мисле тако, али и једни и други сматрају да неће донети значајније промене, неће имати велики утицај на међунационално помирење, нити ће решити практичне проблеме.

За кршење и непоштовање договора у Бриселу, Албанци окривљују преговараче из Београда и локалне српске политичаре, док су за Србе кривци приштински преговарачи и локални Албанци.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: презентација упоредне анализе о Бриселском споразуму

Док Већина Срба сматра да формирање ЗСО (Заједница општина са српском већином), неће уопште утицати и мењати односе између Срба и Албанаца, већина Албанаца о томе нема став. Приближно исти проценат Срба и Албанаца, око трећине испитаника, ипак мисли да ће ЗСО негативно утицати на међунационалне односе.

За формирање Заједнице/Асоцијације општина са српском већином недостаје политичка воља, сматрају и Срби и Албанци (за Албанце, политичку вољу немају преговарачи у Београду и локални Срби, док за Србе, политичку вољу немају ни преговарачу у Приштини, ни у Београду)

Живот мањина је добар, сматрају Албанци, док Срби кажу да је лош, а живот већине је добар и по мишљењу испитаних Срба и по мишљењу анкетираних Албанаца.

Срби немају јасан став о томе да ли Бриселски дијалог има утицај на безбедносну ситуацију на Косову, док Албанци мисле да има негативан утицај

За Србе је безбедносна ситуација на Косову мирна али нестабилна, док је за Албанце она мирна и стабилна.

Ставови Срба и Албанаца се дијаметрално разликују, када је у питању слобода кретања. Албанци сматрају да на Косову има слободе кретања, док Срби мисле сасвим супротно.

Срби су подељени када је у питању утицај Бриселског дијалога на живот мањина, па једна половина испитаника нема став, а друга каже да не утиче, док већина Албанаца каже да Бриселски дијалог позитивно утиче на живот мањина.

На живот већине, по мишљењу већине испитаних Албанаца, Бриселски дијалог утиче негативно, док већина Срба мисли да Бриселски дијалог не утиче на живот већине, као и на живот мањина.

На слободу кретања и исељавање са Косова, по мишљењу већине Албанаца, Бриселски дијалог не утиче, док већина анкетираних Срба, о томе нема став.

Срби и Албанци се потпуно слажу да са Косова има исељавања,али нису сигурни да је разлог, односно да велики утицај има почетак разговора у Бриселу.

Комуникација за развој друштва је надлежним организацијама и институцијама,упутила и одређене препоруке:

  • Повећати транспарентност о темама, току разговора и резултатима дијалога у Бриселу, чешћим обраћањем јавности свих учесника у преговорима.
  • Европска унија као посредник мора да постане активнији актер у процесу и да онемогући преговараче Београда и Приштине да деле „спиноване“ информације.
  • Владе Србије и Косова морају да омогуће услове за редовно и тачно информисање јавности о току Бриселског дијалога.
  • Укључивање организација цивилног друштва и стручне јавности у процес преговора и реализације договореног.
  • Успоставити транспарентне рокове за реализацију договора у Бриселу.
  • Чешће организовати јавне дебате и округле столове између грађана и преговарача са обе стране.
  • Успоставити мониторинг тока дијалога и примене договореног
  • Омогућити транспарентност израде статута ЗСО.
  • Пружити материјалну и институционалну подршку цивилном друштву и медијима, са циљем њиховог јачања за процес мониторинга примене Бриселског споразума.
  • Повећанти активности косовских институција у циљу повећања безбедности и самог осећаја безбедности српске заједнице.

Пројекат „Јачање демократије кроз активно учешће грађана на Косову“, две године спроводи Комуникација за развој друштва (ЦСД) из Грачаниц, а циљ пројекта оснаживање Мреже активних организација цивилног друштва и њихово укључење у процесе доношења одлука како на локалном, тако и на централном нивоу.

Анђелка Ћуп