Kosovski Srbi i Albanci: Briselski dijalog netransparentan, krivci različiti

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: prezentacija uporedne analize o Briselskom sporazumu

U okviru projekta „Jačanje demokratije kroz aktivno učešće građana na Kosovu“, koji je podržao Međunarodni Olaf Palme centar, u Gračanici je pred više od dvadeset prisutnih predstavnika civilnog sektora i mladih, održana prezentacija uporedne analize stavova Srba i Albanaca o Briselskom sporazumu, njegovim rezultatima, implementaciji i uticaju na život građana. Srbi i Albanci se uglavnom slažu da je Briselski dijalog netransparentan i ne znaju šta su teme i šta je dogovoreno, kao ni vreme sprovođenja dogovrenog, ali se na različiite načine informišu o toku pregovora i imaju potpuno suprotstavljene stavove o tome ko krši, odnosno ko ne sprovodi dogovoreno, kao i ko je „krivac“ za netačno informisanje građana.

Istraživanjem o Briselskom dijalogu koji je sprovela Komunikacija za razvoj društva (CSD), obuhvaćeno je 1269 Srba i 700 Albanaca. Većina Srba, njih 99% živi u ruralnom području, dok je ispitano 90% Albanaca koji žive u urbanoj sredini. Od 1969 osoba, iz albanske i srpske zajednice, polovina ispitanika su žene. Što se tiče godina starosti, anketirano je 17 osoba koje imaju manje od 17 godina i to pripadnika srpske zajednice, kao i 59 osoba starijih od 56 godina, takođe Srba. Takođe, intervjuisano je 613 osoba koje imaju između 18 i 25 godina, 573 ispitanika starosti od 26 do 35, i 529 osoba starosti od 46 do 45 godina. Između 46 i 55 godina imao je 171 ispitanik. Sa završenom srednjom stručnom školom, od 1969 ispitanika, bilo je 678 osoba, dok je 549 bilo studenata, a 556 ispitanih sa završenim visokim obrazovanjem, na osnovnim ili master studijama. Istraživanje se odnosilo na stavove pripadnika srpske i albanske zajednice o Briselskom dijalogu i njegovom uticaju na međuetničke odnose, ali i na živote običnih ljudi.

Anketirani Srbi i Albanci nisu dovoljno informisani o toku Briselskog dijaloga, broju sporazuma, kao i o relevantnosti tema o kojima razgovaraju Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije,pokazuje istraživanje CSD-a. Pripadnici obe zajednice smatraju da su razgovori netransparentni i da o njima ima malo informacija.

Srbi i Albanci se o toku dijaloga u Briselu informišu većinom iz medija na svom jeziku, kao i od političara (pregovarača) iz svoje zajednice, a veoma retko ili skoro nikako ne dobijaju informacije druge pregovaračke strane,što je jedn od dokaza podeljenosti kosovskog društva,kada su u pitanju dve najbrojnije zajednice koje na njemu žive.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: prezentacija uporedne analize o Briselskom sporazumu

Potpuno su različiti stavovi Srba i Albanaca o tome zašto nema dovoljno informacija o Briselskom dijalogu u javnosti. Većina Srba misli misli da je to zbog toga što te informacije nisu u interesu građana i namerno se ne dele, dok većina Albanaca smatra da političari generalno ne dele informacije. I Srbi i Albanci smatraju da pregovaračke strane ne daju iste informacije javnosti o toku i rezultatima dijaloga

O tome zašto pregovarači i posrednici iz Brisela ne izlaze u javnost sa istim informacijama, slične odgovore imaju i Srbi i Albanci, odnosno većina smatra da politički predstavnici, odnosno pregovarači, namerno „spinuju“, odnosno prikazuju informacije kako im odgovara, a kako bi na taj način sebe pokazali kao pobednike.

O odgovornosti za davanje informacija o Briselskom dijalogu, Albanci i Srbi nemaju isto mišljenje,naprotiv,mišljenja su potpuno različita. Dok su za Srbe najodgovornije vlasti u Beogradu, pa onda vlasti u Prištini, Albanci smatraju da su obe pregovaračke strane, i Evropska unija podjednako odgovorni za informisanje građana, a onda slede mediji.

Podeljenost kosovskog društva je pokazao i odgovor na pitanje kome najviše veruju Srbi i Albanci, jer su Srbi rekli da najviše veruju vlastima u Beogradu, pa posle toga nikome, a Albanci najviše veruju predstavnicima Evropske unije, a zatim vlastima u Prištini.

Da li su teme o kojimase razgovara u Briselu priritetne, nemaju određeni stav ni Srbi, ni Albanci, odnosno većina i jednih i drugih ne zna, što opet potvrđuje netransparentnost Briselskog dijaloga.

O tome šta se dogovorilo u Briselu, postoji velika razlika između Srba i Albanaca. Dok velika većina anketiranih Srba smatra da se nije ništa u potpunosti dogovorilo, većina Albanaca misli da je dogovorena integracija obe strane u Evropsku uniju.

Iako procenti pokazuju da znatno više Srba od Albanaca misli da nijedan problem nije rešen u Briselu, isti procenat misli da su problemi dodatno produbljeni.

Rešenjima iz Brisela nisu zadovoljni ni Srbi ni Albanci, dok jedan deo Srba, njih manje od četvrtine, kaže da delimično nije zadovoljan,a u isto vreme istraživanje pokazuje da znatno više Albanaca nije zadovoljno rešenjima, odnosno dogovorima postignutim u Briselu.

Iako u principu poštuju dijalog, većina Albanaca misli da bi ga trebalo prekinuti, dok Srbi nemaju jasan stav o tome. Srbi uglavnom većinom nemaju stav ni da li podržavaju dijalog, ali ni o tome da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i o tome da li bi trebalo promeniti format dijaloga. I Albanci se slažu sa Srbima i većinom nemaju stav da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i da li bi trebalo promeniti format.

Dok većina Srba misli da će Briselski dijalog trajati još dugo, Albanci ne misle tako, ali i jedni i drugi smatraju da neće doneti značajnije promene, neće imati veliki uticaj na međunacionalno pomirenje, niti će rešiti praktične probleme.

Za kršenje i nepoštovanje dogovora u Briselu, Albanci okrivljuju pregovarače iz Beograda i lokalne srpske političare, dok su za Srbe krivci prištinski pregovarači i lokalni Albanci.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: prezentacija uporedne analize o Briselskom sporazumu

Dok Većina Srba smatra da formiranje ZSO (Zajednica opština sa srpskom većinom), neće uopšte uticati i menjati odnose između Srba i Albanaca, većina Albanaca o tome nema stav. Približno isti procenat Srba i Albanaca, oko trećine ispitanika, ipak misli da će ZSO negativno uticati na međunacionalne odnose.

Za formiranje Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom nedostaje politička volja, smatraju i Srbi i Albanci (za Albance, političku volju nemaju pregovarači u Beogradu i lokalni Srbi, dok za Srbe, političku volju nemaju ni pregovaraču u Prištini, ni u Beogradu)

Život manjina je dobar, smatraju Albanci, dok Srbi kažu da je loš, a život većine je dobar i po mišljenju ispitanih Srba i po mišljenju anketiranih Albanaca.

Srbi nemaju jasan stav o tome da li Briselski dijalog ima uticaj na bezbednosnu situaciju na Kosovu, dok Albanci misle da ima negativan uticaj

Za Srbe je bezbednosna situacija na Kosovu mirna ali nestabilna, dok je za Albance ona mirna i stabilna.

Stavovi Srba i Albanaca se dijametralno razlikuju, kada je u pitanju sloboda kretanja. Albanci smatraju da na Kosovu ima slobode kretanja, dok Srbi misle sasvim suprotno.

Srbi su podeljeni kada je u pitanju uticaj Briselskog dijaloga na život manjina, pa jedna polovina ispitanika nema stav, a druga kaže da ne utiče, dok većina Albanaca kaže da Briselski dijalog pozitivno utiče na život manjina.

Na život većine, po mišljenju većine ispitanih Albanaca, Briselski dijalog utiče negativno, dok većina Srba misli da Briselski dijalog ne utiče na život većine, kao i na život manjina.

Na slobodu kretanja i iseljavanje sa Kosova, po mišljenju većine Albanaca, Briselski dijalog ne utiče, dok većina anketiranih Srba, o tome nema stav.

Srbi i Albanci se potpuno slažu da sa Kosova ima iseljavanja,ali nisu sigurni da je razlog, odnosno da veliki uticaj ima početak razgovora u Briselu.

Komunikacija za razvoj društva je nadležnim organizacijama i institucijama,uputila i određene preporuke:

  • Povećati transparentnost o temama, toku razgovora i rezultatima dijaloga u Briselu, češćim obraćanjem javnosti svih učesnika u pregovorima.
  • Evropska unija kao posrednik mora da postane aktivniji akter u procesu i da onemogući pregovarače Beograda i Prištine da dele „spinovane“ informacije.
  • Vlade Srbije i Kosova moraju da omoguće uslove za redovno i tačno informisanje javnosti o toku Briselskog dijaloga.
  • Uključivanje organizacija civilnog društva i stručne javnosti u proces pregovora i realizacije dogovorenog.
  • Uspostaviti transparentne rokove za realizaciju dogovora u Briselu.
  • Češće organizovati javne debate i okrugle stolove između građana i pregovarača sa obe strane.
  • Uspostaviti monitoring toka dijaloga i primene dogovorenog
  • Omogućiti transparentnost izrade statuta ZSO.
  • Pružiti materijalnu i institucionalnu podršku civilnom društvu i medijima, sa ciljem njihovog jačanja za proces monitoringa primene Briselskog sporazuma.
  • Povećanti aktivnosti kosovskih institucija u cilju povećanja bezbednosti i samog osećaja bezbednosti srpske zajednice.

Projekat „Jačanje demokratije kroz aktivno učešće građana na Kosovu“, dve godine sprovodi Komunikacija za razvoj društva (CSD) iz Gračanic, a cilj projekta osnaživanje Mreže aktivnih organizacija civilnog društva i njihovo uključenje u procese donošenja odluka kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou.

Anđelka Ćup