Gotovuša, mesto gde pesma još uvek dodiruje nebo

Odjekuje pesma iz muških grla i dalje od sela se čuje, do prvih malinjaka, oranica pod kukuruzom i livada omeđenih šarskim proplancima.

Bežeći od ravnog u brda, kako bi potomcima sačuvali ono malo plodnog zemljišta u uskoj kotlini među obroncima Šare, stari su gradili i izgradili Gotovušu. Sagradili su selo koje je i danas ušuškano među krošnjama voćaka i šarskih proplanaka, baš kao kad majka brižno, u mekane plahte, ugnezdi dete da ne nazebe.

Oko česme se okuplja i mlado i staro, Foto: GračanicaOnlajn

Nasred sela kamena česma i godina 1928. uklesana na njoj da podseti namernika, koji tu zastane da bistrom i lednom planinskom vodom utoli žeđ, kako je ona tu još od starih vremena. Kraj česme su se okupljali i mladi i stari, u smiraj dana, kad se poslovi i u kući i u polju završe. Tako je bilo nekada, tako je i danas.

-Gotovuša je veliko selo i nekada je bila centar Župe! – s ponosom ističu mešatni.

U glasu im se oseća ljutnja što tako nije i ostalo i što je Štrpce sada preuzelo tu ulogu.

Ogroman krst od belog kamena ponosno se uzdiže iznad krošnji planinskih jela. Postaveljen je posle bombardovanja, na uzvišenju iznad sela, da meštane sačuva od svakog zla u mutnim vremenima. Na njemu piše „ovim pobeđuj“.

Krst čuva selo, Foto: GračanicaOnlajn

I tu, kod krsta, gde seljani Gotovuše na svake Bele poklade pale i „mavaju kumbare“, (poseban običaj koji se do danas održao u ovom kraju) okupili su se članovi pevačkog društva „Mladost“ i zapevali staru pesmu iz ovog kraja:

Zaspalo mi Kalinče,

nane, Kalinče,

Na vr` belo planinče,

nane, planinče…

Odjekuje pesma iz muških grla i dalje od sela se čuje, do prvih malinjaka, oranica pod kukuruzom i livada omeđenih šarskim proplancima.

Slaviša Dobrosavljević, vođa pevačke grupe „Mladost“ iz Gotovuše, Foto: GračanicaOnlajn

– Kalina je danas ime, ali nekada je na starogrčkom jeziku značila sunce – priča Slaviša Dobrosavljević vođa ove pevačke družine.

S ponosom ističe da je poreklo ove pesme, baš, iz njegove Gotovuše. Kulturno umetničko društvo „Mladost“ postoji 38 godina, a pevačka grupa u sastavu društva punih 11.

Nekada se pevalo, a danas plaćaš da ti pevaju

U želji da sačuva izvorne pesme i narodno pevanje, karakteristično za ovaj kraj, Slaviša Dovrosavljeić je formirao pevačku grupu u Gotovuši.  Iako su svi „preskočili“ pedesetu, petorica pevača iz grupe duhom su još uvek mladi, što opravdava onu reč „mladost“ u  njihovom imenu.

Svi ko jedan, članovi pevačke grupe iz Gotovuše, Foto; GračanicaOnlajn

Čuvari su tradicije, time se ponose i mogu se pohvaliti brojnim gostovanjima na etno festivalima u zemlji i regionu. Ipak, nagrada osvojena 2013. godine u Šljiviku RTS-a njima je, kažu,  najdraže priznanje.

Svi članovi pevačkog društa  su  rodom iz Gotovuše, osim najstarijeg Veselina Milatovića.

Vele, kako ga svi zovu od milošte, živi u Štrpcu. Pozajmili su ga iz Kulturno umetničog društva „Cvetko Grbić“ kada im je trebao još jedan pevač pred nastup u Šljiviku, kažu, od tada mu ne daju nazad.

Iako je već zašao u sedamdesetu deceniju, Vele se neda, glas ga još uvek dobro služi, tako da u grupi može da parira svima, iako su po godinama dosta mlađi.

Kada mu je kum davao ime, kao da je znao da će mu sudbinski predodrediti da uvek bude duhom veseo i da uveseljava druge. Vele peva, svira na fruli i usnoj harmonici, a i zadužen je da zbija šale.

– Sa njim svako putovanje na nastup brzo prođe. Kad je Vele tu, treme ne sme da bude! –  otkrivaju njegovi drugari iz grupe.

Malu drvenu frulu nosi uvek sa sobom, kad god zatreba da zasvira. Vadi je iz džepa i počinje melodiju pesme:

Trešnja se od koren korneše,

Moma se od majka dvoješe…

– Kako se samo nekad i sviralo i pevalo, svi su pevali i u polju i na slavi i na svadbi, priseća se Vele.

-Kako je danas? – pitam

– Danas … danas se peva samo kad ti neko plati, sve se radi za pare, nema više ništa od meraka, ispriča ovaj sedamdesetčetvorogodišnjak i iz džepa izvadi usnu harmoniku. Dva puta dunu u nju, kao da oduva sitne končiće i prašinu, pa zasvira neku tužnu i setnu melodiju.

Veseo i raspevan i u sedamdesetim, Veselin Milatović, Foto: GračanicaOnlajn

Iako je prevalio sedmu deceniju,  Vele se ne oseća starim, u šali kaže da šarski vazduh i hrana ljude s planine čine mlađim od onih u kosovskoj ravnici.

Pesma i šala su ga održale i zato uvek kada se nađe na nekoj slavi ili drugom veselju, prvi zasvira i zapeva.

Ivan Miljković