Готовуша, место где песма још увек додирује небо

Одјекује песма из мушких грла и даље од села се чује, до првих малињака, ораница под кукурузом и ливада омеђених шарским пропланцима.

Бежећи од равног у брда, како би потомцима сачували оно мало плодног земљишта у уској котлини међу обронцима Шаре, стари су градили и изградили Готовушу. Саградили су село које је и данас ушушкано међу крошњама воћака и шарских пропланака, баш као кад мајка брижно, у мекане плахте, угнезди дете да не назебе.

Око чесме се окупља и младо и старо, Фото: ГрачаницаОнлајн

Насред села камена чесма и година 1928. уклесана на њој да подсети намерника, који ту застане да бистром и ледном планинском водом утоли жеђ, како је она ту још од старих времена. Крај чесме су се окупљали и млади и стари, у смирај дана, кад се послови и у кући и у пољу заврше. Тако је било некада, тако је и данас.

-Готовуша је велико село и некада је била центар Жупе! – с поносом истичу мешатни.

У гласу им се осећа љутња што тако није и остало и што је Штрпце сада преузело ту улогу.

Огроман крст од белог камена поносно се уздиже изнад крошњи планинских јела. Поставељен је после бомбардовања, на узвишењу изнад села, да мештане сачува од сваког зла у мутним временима. На њему пише „овим побеђуј“.

Крст чува село, Фото: ГрачаницаОнлајн

И ту, код крста, где сељани Готовуше на сваке Беле покладе пале и „мавају кумбаре“, (посебан обичај који се до данас одржао у овом крају) окупили су се чланови певачког друштва „Младост“ и запевали стару песму из овог краја:

Заспало ми Калинче,

нане, Калинче,

На вр` бело планинче,

нане, планинче…

Одјекује песма из мушких грла и даље од села се чује, до првих малињака, ораница под кукурузом и ливада омеђених шарским пропланцима.

Славиша Добросављевић, вођа певачке групе „Младост“ из Готовуше, Фото: ГрачаницаОнлајн

– Калина је данас име, али некада је на старогрчком језику значила сунце – прича Славиша Добросављевић вођа ове певачке дружине.

С поносом истиче да је порекло ове песме, баш, из његове Готовуше. Културно уметничко друштво „Младост“ постоји 38 година, а певачка група у саставу друштва пуних 11.

Некада се певало, а данас плаћаш да ти певају

У жељи да сачува изворне песме и народно певање, карактеристично за овај крај, Славиша Довросављеић је формирао певачку групу у Готовуши.  Иако су сви „прескочили“ педесету, петорица певача из групе духом су још увек млади, што оправдава ону реч „младост“ у  њиховом имену.

Сви ко један, чланови певачке групе из Готовуше, Фото; ГрачаницаОнлајн

Чувари су традиције, тиме се поносе и могу се похвалити бројним гостовањима на етно фестивалима у земљи и региону. Ипак, награда освојена 2013. године у Шљивику РТС-а њима је, кажу,  најдраже признање.

Сви чланови певачког друшта  су  родом из Готовуше, осим најстаријег Веселина Милатовића.

Веле, како га сви зову од милоште, живи у Штрпцу. Позајмили су га из Културно уметничог друштва „Цветко Грбић“ када им је требао још један певач пред наступ у Шљивику, кажу, од тада му не дају назад.

Иако је већ зашао у седамдесету деценију, Веле се неда, глас га још увек добро служи, тако да у групи може да парира свима, иако су по годинама доста млађи.

Када му је кум давао име, као да је знао да ће му судбински предодредити да увек буде духом весео и да увесељава друге. Веле пева, свира на фрули и усној хармоници, а и задужен је да збија шале.

– Са њим свако путовање на наступ брзо прође. Кад је Веле ту, треме не сме да буде! –  откривају његови другари из групе.

Малу дрвену фрулу носи увек са собом, кад год затреба да засвира. Вади је из џепа и почиње мелодију песме:

Трешња се од корен корнеше,

Мома се од мајка двојеше…

– Како се само некад и свирало и певало, сви су певали и у пољу и на слави и на свадби, присећа се Веле.

-Како је данас? – питам

– Данас … данас се пева само кад ти неко плати, све се ради за паре, нема више ништа од мерака, исприча овај седамдесетчетворогодишњак и из џепа извади усну хармонику. Два пута дуну у њу, као да одува ситне кончиће и прашину, па засвира неку тужну и сетну мелодију.

Весео и распеван и у седамдесетим, Веселин Милатовић, Фото: ГрачаницаОнлајн

Иако је превалио седму деценију,  Веле се не осећа старим, у шали каже да шарски ваздух и храна људе с планине чине млађим од оних у косовској равници.

Песма и шала су га одржале и зато увек када се нађе на некој слави или другом весељу, први засвира и запева.

Иван Миљковић