ВЕСТИ: У Пећи и Српкиње на листи за наводне ратне злочине: Живот између страха и смеха

град Пећ

Борим се до краја и доказаћу да ми је ово све измишљотина. Када су ме ухапсили и ставили лисице ја сам се смејала, заиста нисам могла да верујем шта се дешава, али када сам видела да су оптужени и мој покојни супруг и син, претрнула сам од страха.

Стање на Косову и Метохији је данас исто као и 2001. године. Тада су киднаповали и убијали, а сада затварају, само да нас застраше – прича за „Вести“ Миланка Терзић (63), ухапшена пре недељу дана на прелазу Јариње због наводног ратног злочина.

Она ће до 10. новембра бити у кућном притвору у Пећкој патријаршији, а из тих услова за наш лист каже да не верује шта ју је снашло и да је те среде, по ко зна који пут кренула редовним аутобусом из Београда у Гораждевац да помогне монахињама у Пећкој патријаршији које су се спремале за славу.

Не плаши се, Миланку је обишао Божидар Шарковић, Фото: Вести

Од шока се једва опоравила, а у томе јој је помогла и молитва са сестрама. Јака је и решена да докаже шта се ради Србима који не желе да оставе огњиште.

Комшија жели имање

Покојног Трифуна, Миланку и њиховог сина Небојшу бивши комшија Реџеп Висоћи и његов син Агрон оптужили суза ратни злочин, паљење њихове куће и протеривање. Она је убеђена да је све почело када је део имовине од 12 хектара у селу Лукавац код Истока, на коју је Реџеп бацио око, продала његовом брату од стрица. Он је био и сведок на суду приликом закључивања купопродајног уговора, али јој је после поручио: „Запамтићеш ме за ово!“


Ово ни мушкарац не би издржао

Миланку је обишао Божидар Шарковић, председник Привременог органа општине Клина и однео јој најосновнију помоћ, а коју су упутили и људи добре воље из Лепосавића који су чули за њену судбину.
– Свака јој част. Сваки други би на њеном месту поклекао, ово ни мушкарац не би могао да издржи што може ова жена. Ово је тортура, да сваки дан морате да се јављате полицији, да сте у кућном притвору, а да никаквог разлога за то нема. Свака част и сестрама из Пећке патријаршије које се брину да има све што јој је потребно – каже Божидар Шарковић.


– Овде је само о томе реч. Када сам продала део имовине његовом брату, рекао је „Запамтићеш ме за ово“ и вероватно је мислио да ће ако ме пријави и оптужи да сам му опљачкала и палила кућу, моћи да од остатка моје имовине надомести оно што је у власништву његовог брата, а што сада не може да користи. Нема шта друго! Просто не можеш после 18 година да се сетиш да ти је неко палио кућу. При томе, он мене оптужује у фебруару, а ја долазим да вадим њихову личну карту ради продаје имовине шест месеци касније и нико ми ништа не каже. Ваљда је тада видео да и није нека оптужба, па је после преиначио и додао да је сада ево расписана међународна потерница – одлучним гласом истиче наша саговорница.

Оно што је најневероватније у целој причи јесте да Терзићи нису ни живели 1999. године у породичној кући у Лукавцу. У страху од киднаповања породица се 1998. одселила у оближњи Ђураковац, чисто српско село. Чак су и најмлађег сина Тодора, који је тада имао 12 година, исписали из школе. Миланка се ипак сваки дан враћала, јер је у Лукавцу радила као учитељица и директорка школе. Сада, тужилаштво каже да као доказ за наводне злочине има наочаре покојног Трифуна које су недавно нашли у дворишту Висоћијевих и снимак на коме се види Миланка.

Притисак да се не вратимо

– Сина сам исписала из школе да га не би киднаповали и то доказује сведочанство из школе. Кажу да имају снимке мене како се налазим на њиховом имању. Па они су могли мене да снимају сваки дан јер сам сваки дан или пешке или колима пролазила поред 700 албанских кућа да дођем до школе где сам радила као наставница и директорка јер су сви побегли и нису смели туда да прођу. И та глупост да су нашли наочаре мога мужа. Не могу да се сетим како су му изгледале наочаре пре 20 година, а ето они могу. Осим тога, када смо побегли, ко зна колико је остало и наочара и фотографија и снимака, које они могу данас да монтирају и злоупотребе – закључује наша саговорница.


Србија ћути

– Нико ми се из државе Србије није јавио. И прва вест која се појавила била је да је жена српске националности ухапшена на прелазу Јариње. Нису се удостојили ни да ми име спомену, јер то име значи много за Србе на КиМ. То је и блам и срам. Имам држављанство Србије и требало је да нас контактира неко од наших представника. Развлачење пред судовима сам преживела све сама самцијата. Тек када су се на слави у Пећкој патријаршији појавили моји Пећанци сазнало се шта ми се десило. Ово је стварно срамота за државу Србију, али вратиће се Миланка па ће јавно да их пита. Још немам Алцхајмера, нећу да заборавим – каже жустро наша саговорница.
Поводом овог случаја „Вести“ су контакирале и Канцеларију за КиМ и Дејана Павићевића, официра за везу Владе Србије, али ни после више дана нисмо добили одговор.

Миланка тврди да су тој породици која их је пријавила пуно помогли. Реџеп је код Терзића радио као испомоћ, па је све што су мењали по кући завршило у његовом покућству.


Нисам их се плашила ни тада ни сада, јер знам да сам чиста. Ја која сам имала намештај од коже, огромно имање, богатство велико и сада мени треба нека његова смрдљива ствар да запалим или опљачкам. Тај кауч који је био у његовој кући, ја сам му дала. Изузетно сам јака личност, јака жена која је стала пред Србе када су убијени младићи у Пећи, подигла сам демонстрације када су убили децу. Никоме ништа нисам лоше учинила и све ово је застрашивање да не долазимо и да се не враћамо, јер сада на њих међународна врши велики притисак да се ми вратимо. И онда жену од 63 године, мајку четворо деце, баку 13 унучади, учитељицу, оптужите за ратни злочин. То је јасна порука свим Србима.

Извор: Вести – Јелена Л. Петковић