VESTI: U Peći i Srpkinje na listi za navodne ratne zločine: Život između straha i smeha

grad Peć

Borim se do kraja i dokazaću da mi je ovo sve izmišljotina. Kada su me uhapsili i stavili lisice ja sam se smejala, zaista nisam mogla da verujem šta se dešava, ali kada sam videla da su optuženi i moj pokojni suprug i sin, pretrnula sam od straha.

Stanje na Kosovu i Metohiji je danas isto kao i 2001. godine. Tada su kidnapovali i ubijali, a sada zatvaraju, samo da nas zastraše – priča za „Vesti“ Milanka Terzić (63), uhapšena pre nedelju dana na prelazu Jarinje zbog navodnog ratnog zločina.

Ona će do 10. novembra biti u kućnom pritvoru u Pećkoj patrijaršiji, a iz tih uslova za naš list kaže da ne veruje šta ju je snašlo i da je te srede, po ko zna koji put krenula redovnim autobusom iz Beograda u Goraždevac da pomogne monahinjama u Pećkoj patrijaršiji koje su se spremale za slavu.

Ne plaši se, Milanku je obišao Božidar Šarković, Foto: Vesti

Od šoka se jedva oporavila, a u tome joj je pomogla i molitva sa sestrama. Jaka je i rešena da dokaže šta se radi Srbima koji ne žele da ostave ognjište.

Komšija želi imanje

Pokojnog Trifuna, Milanku i njihovog sina Nebojšu bivši komšija Redžep Visoći i njegov sin Agron optužili suza ratni zločin, paljenje njihove kuće i proterivanje. Ona je ubeđena da je sve počelo kada je deo imovine od 12 hektara u selu Lukavac kod Istoka, na koju je Redžep bacio oko, prodala njegovom bratu od strica. On je bio i svedok na sudu prilikom zaključivanja kupoprodajnog ugovora, ali joj je posle poručio: „Zapamtićeš me za ovo!“


Ovo ni muškarac ne bi izdržao

Milanku je obišao Božidar Šarković, predsednik Privremenog organa opštine Klina i odneo joj najosnovniju pomoć, a koju su uputili i ljudi dobre volje iz Leposavića koji su čuli za njenu sudbinu.
– Svaka joj čast. Svaki drugi bi na njenom mestu poklekao, ovo ni muškarac ne bi mogao da izdrži što može ova žena. Ovo je tortura, da svaki dan morate da se javljate policiji, da ste u kućnom pritvoru, a da nikakvog razloga za to nema. Svaka čast i sestrama iz Pećke patrijaršije koje se brinu da ima sve što joj je potrebno – kaže Božidar Šarković.


– Ovde je samo o tome reč. Kada sam prodala deo imovine njegovom bratu, rekao je „Zapamtićeš me za ovo“ i verovatno je mislio da će ako me prijavi i optuži da sam mu opljačkala i palila kuću, moći da od ostatka moje imovine nadomesti ono što je u vlasništvu njegovog brata, a što sada ne može da koristi. Nema šta drugo! Prosto ne možeš posle 18 godina da se setiš da ti je neko palio kuću. Pri tome, on mene optužuje u februaru, a ja dolazim da vadim njihovu ličnu kartu radi prodaje imovine šest meseci kasnije i niko mi ništa ne kaže. Valjda je tada video da i nije neka optužba, pa je posle preinačio i dodao da je sada evo raspisana međunarodna poternica – odlučnim glasom ističe naša sagovornica.

Ono što je najneverovatnije u celoj priči jeste da Terzići nisu ni živeli 1999. godine u porodičnoj kući u Lukavcu. U strahu od kidnapovanja porodica se 1998. odselila u obližnji Đurakovac, čisto srpsko selo. Čak su i najmlađeg sina Todora, koji je tada imao 12 godina, ispisali iz škole. Milanka se ipak svaki dan vraćala, jer je u Lukavcu radila kao učiteljica i direktorka škole. Sada, tužilaštvo kaže da kao dokaz za navodne zločine ima naočare pokojnog Trifuna koje su nedavno našli u dvorištu Visoćijevih i snimak na kome se vidi Milanka.

Pritisak da se ne vratimo

– Sina sam ispisala iz škole da ga ne bi kidnapovali i to dokazuje svedočanstvo iz škole. Kažu da imaju snimke mene kako se nalazim na njihovom imanju. Pa oni su mogli mene da snimaju svaki dan jer sam svaki dan ili peške ili kolima prolazila pored 700 albanskih kuća da dođem do škole gde sam radila kao nastavnica i direktorka jer su svi pobegli i nisu smeli tuda da prođu. I ta glupost da su našli naočare moga muža. Ne mogu da se setim kako su mu izgledale naočare pre 20 godina, a eto oni mogu. Osim toga, kada smo pobegli, ko zna koliko je ostalo i naočara i fotografija i snimaka, koje oni mogu danas da montiraju i zloupotrebe – zaključuje naša sagovornica.


Srbija ćuti

– Niko mi se iz države Srbije nije javio. I prva vest koja se pojavila bila je da je žena srpske nacionalnosti uhapšena na prelazu Jarinje. Nisu se udostojili ni da mi ime spomenu, jer to ime znači mnogo za Srbe na KiM. To je i blam i sram. Imam državljanstvo Srbije i trebalo je da nas kontaktira neko od naših predstavnika. Razvlačenje pred sudovima sam preživela sve sama samcijata. Tek kada su se na slavi u Pećkoj patrijaršiji pojavili moji Pećanci saznalo se šta mi se desilo. Ovo je stvarno sramota za državu Srbiju, ali vratiće se Milanka pa će javno da ih pita. Još nemam Alchajmera, neću da zaboravim – kaže žustro naša sagovornica.
Povodom ovog slučaja „Vesti“ su kontakirale i Kancelariju za KiM i Dejana Pavićevića, oficira za vezu Vlade Srbije, ali ni posle više dana nismo dobili odgovor.

Milanka tvrdi da su toj porodici koja ih je prijavila puno pomogli. Redžep je kod Terzića radio kao ispomoć, pa je sve što su menjali po kući završilo u njegovom pokućstvu.


Nisam ih se plašila ni tada ni sada, jer znam da sam čista. Ja koja sam imala nameštaj od kože, ogromno imanje, bogatstvo veliko i sada meni treba neka njegova smrdljiva stvar da zapalim ili opljačkam. Taj kauč koji je bio u njegovoj kući, ja sam mu dala. Izuzetno sam jaka ličnost, jaka žena koja je stala pred Srbe kada su ubijeni mladići u Peći, podigla sam demonstracije kada su ubili decu. Nikome ništa nisam loše učinila i sve ovo je zastrašivanje da ne dolazimo i da se ne vraćamo, jer sada na njih međunarodna vrši veliki pritisak da se mi vratimo. I onda ženu od 63 godine, majku četvoro dece, baku 13 unučadi, učiteljicu, optužite za ratni zločin. To je jasna poruka svim Srbima.

Izvor: Vesti – Jelena L. Petković