Na groblju u Orahovcu opet polomljeni krstovi

Foto O. Radić: polomljeni krstovi na groblju u Orahovcu

Naši pokojnici nikome ništa nisu učinili i ne zaslužuju ovakav progon, ovakvu torturu, ovakav vandalizam, koji nam još jednom pokazuje u kakvom okruženju se nalazimo – rekao otac Velja na groblju u Orahovcu.

Meštane Orahovca koji su na zadušnice izašli na staro Srpsko pravoslavno groblje da posete grobove svojih upokojenih rođaka, komšija i prijatelja, zapale sveće i pomole se za pokoj njihovih duša, opet je sačekala slika porušenih spomenika i krstova. Na grobovima Jovana Ulamovića i Srećka Simića, porodice su zatekle polomljene krstove. Jovan Ulamović je sahranjen pre godinu dana, a već su mu četiri puta lomili krsno znamenje. Srećku Simiću, upokojenom pre tačno četrdeset dana polomljena je krstača, ali i odvaljen mermerni spomenik, postavljen pre samo dva dana. Sa mnogih grobova su odneti delovi spomenika, a sa polomljenih spomenika opet kopane slike.

Otac Velja, paroh orahovački, koji je došao sa svojim parohijanima na groblje da služi četrdesetodnevni parastos Srećku Simiću, ali i pomen svima koji počivaju na ovom groblju, rekao je da ovo lomljenje krstova nije očekivao, već se nadao da su se strasti smirile.

Krst je simbol hrišćanskog života i mi ga nosimo tokom ovozemaljskog života, a ovde je kao spomenik, kao naznačenje i kao svedočanstvo da smo rođeni sa krstom i odlazimo Gospodu sa znamenjem krsta. Danas, ovaj krst nismo zatekli na svome mestu i to ponovo nanosi tugu i bol i ne da da se rane zacele. Orahovac je specifično mesto, specifičan život je u njemu i to mi, koji smo svakoga dana ovde osećamo, ali strašno je ovo što čine prema našim pokojnicima. Naši pokojnici nikome ništa nisu učinili i ne zaslužuju ovakav progon, ovakvu torturu, ovakav vandalizam, koji nam još jednom pokazuje u kakvom okruženju se nalazimo – rekao je otac Velja i pozvao okupljene da uprkos svemu budu strpljivi i da prepuste Bogu da on sve te probleme rešava:

Mi kao ljudi smo mali i nećemo uspeti da se suprotstavimo ovolikom zlu i da sami rešimo probleme. Naše je da se molimo Bogu da duše naših pokojnika počivaju u miru i da ih se uvek sećamo. Na nama je da budemo strpljivi, jer kako je Gospod rekao oni koji budu stpljivi biće spašeni, a naš cilj je spasenje, naša vera je spasenje i vaskrsenje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Teško je kad iznova gledamo kako naši pokojni nemaju mira, nemaju slobode, ni da počivaju u zemlji Gospodnjoj, nego doživljavaju stalna poniženja, ruganja i uništenja. Ovo je samo još jedno veliko podsećanje da znamo gde živimo, s kim živimo i da jednostavno to nikad ne izgubimo iz vida. Ali, neka naša vera bude ta koja će da nas održava, da nas hrabri, i ta vera nam stalno daje mogućnost da ustajemo kad god padnemo, kad god klonemo i da kad god oni ruše mi opet pravimo i podižemo. Nećemo da kukamo, ni oklevamo, ni da stanemo, jer naša je dužnost da mi idemo svojim putem, a nek oni rade ono što je njima potrebno, kako bi neke svoje životne želje ispunili time. Ali to nasilje ni ta sila nikom dobro donela nije, a verujem neće ni njima-rekao je otac Velja po završetku parastosa na groblju u Orahovcu.

Na Srpsko pravoslavno groblje u Orahovcu iz bezbednosnih razloga Srbi se nisu sahranjivali od 1999. do 2013. godine. Svoje upokojene, Orahovčani su sahranjivali u crkvenoj porti, dok je staro groblje oskrnavljeno i gotovo svi spomenici porušeni. Kako u crkvenoj porti nije više bilo mesta za sahranjivanje, nemajući izbora, Srbi su se 2015. vratili starom groblju, nadajući se da su se rušitelji smirili. Međutim, rušenje spomenika i krstova uoči zadušnica, je samo dokaz da se strasti rušitelja nisu smirile, i da ni mrtvi Srbi, u drugom delu grada, nisu dobrodošli.

Olivera Radić