На гробљу у Ораховцу опет поломљени крстови

Фото О. Радић: поломљени крстови на гробљу у Ораховцу

Наши покојници никоме ништа нису учинили и не заслужују овакав прогон, овакву тортуру, овакав вандализам, који нам још једном показује у каквом окружењу се налазимо – рекао отац Веља на гробљу у Ораховцу.

Мештане Ораховца који су на задушнице изашли на старо Српско православно гробље да посете гробове својих упокојених рођака, комшија и пријатеља, запале свеће и помоле се за покој њихових душа, опет је сачекала слика порушених споменика и крстова. На гробовима Јована Уламовића и Срећка Симића, породице су затекле поломљене крстове. Јован Уламовић је сахрањен пре годину дана, а већ су му четири пута ломили крсно знамење. Срећку Симићу, упокојеном пре тачно четрдесет дана поломљена је крстача, али и одваљен мермерни споменик, постављен пре само два дана. Са многих гробова су однети делови споменика, а са поломљених споменика опет копане слике.

Отац Веља, парох ораховачки, који је дошао са својим парохијанима на гробље да служи четрдесетодневни парастос Срећку Симићу, али и помен свима који почивају на овом гробљу, рекао је да ово ломљење крстова није очекивао, већ се надао да су се страсти смириле.

Крст је симбол хришћанског живота и ми га носимо током овоземаљског живота, а овде је као споменик, као назначење и као сведочанство да смо рођени са крстом и одлазимо Господу са знамењем крста. Данас, овај крст нисмо затекли на своме месту и то поново наноси тугу и бол и не да да се ране зацеле. Ораховац је специфично место, специфичан живот је у њему и то ми, који смо свакога дана овде осећамо, али страшно је ово што чине према нашим покојницима. Наши покојници никоме ништа нису учинили и не заслужују овакав прогон, овакву тортуру, овакав вандализам, који нам још једном показује у каквом окружењу се налазимо – рекао је отац Веља и позвао окупљене да упркос свему буду стрпљиви и да препусте Богу да он све те проблеме решава:

Ми као људи смо мали и нећемо успети да се супротставимо оволиком злу и да сами решимо проблеме. Наше је да се молимо Богу да душе наших покојника почивају у миру и да их се увек сећамо. На нама је да будемо стрпљиви, јер како је Господ рекао они који буду стпљиви биће спашени, а наш циљ је спасење, наша вера је спасење и васкрсење.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Тешко је кад изнова гледамо како наши покојни немају мира, немају слободе, ни да почивају у земљи Господњој, него доживљавају стална понижења, ругања и уништења. Ово је само још једно велико подсећање да знамо где живимо, с ким живимо и да једноставно то никад не изгубимо из вида. Али, нека наша вера буде та која ће да нас одржава, да нас храбри, и та вера нам стално даје могућност да устајемо кад год паднемо, кад год клонемо и да кад год они руше ми опет правимо и подижемо. Нећемо да кукамо, ни оклевамо, ни да станемо, јер наша је дужност да ми идемо својим путем, а нек они раде оно што је њима потребно, како би неке своје животне жеље испунили тиме. Али то насиље ни та сила ником добро донела није, а верујем неће ни њима-рекао је отац Веља по завршетку парастоса на гробљу у Ораховцу.

На Српско православно гробље у Ораховцу из безбедносних разлога Срби се нису сахрањивали од 1999. до 2013. године. Своје упокојене, Ораховчани су сахрањивали у црквеној порти, док је старо гробље оскрнављено и готово сви споменици порушени. Како у црквеној порти није више било места за сахрањивање, немајући избора, Срби су се 2015. вратили старом гробљу, надајући се да су се рушитељи смирили. Међутим, рушење споменика и крстова уочи задушница, је само доказ да се страсти рушитеља нису смириле, и да ни мртви Срби, у другом делу града, нису добродошли.

Оливера Радић