Binač: Srpski vekovi srušeni u jednom danu

Foto GračanicaOnlajn: Ostaci manastira Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Buzoviku

Jeza, neverica i tuga. Šta drugo osim toga može čovek da oseti kada na delu uspona od Kosovske Vitine prema Buzoviku, ugleda samo gomilu kamenja na uzvišenju gde se nekada uzdizao manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila? Manstir u Buzoviku, koji su ovdašnji Srbi zbog blizine izvora Binačke Morave, zvali još i Binač, datira iz 14. veka. Preživeo je Turke, mnoge zulume, stradanja i ratove, ali nije ovaj poslednji 1999.godine. Bilo je to mesto spokoja, sabiranja, saborovanja i čuvanja vere Srba iz Gornje Morave.

Za svetinjom tuguje i gora i voda

“Kada je dignut u vazduh, zvuk eksplozije se čuo daleko. Ječala je okolna šuma, tugovala Binačka Morava“, pričaju preostali Srbi iz Vitine dok rukom pokazuju brdo, iza kojeg Morava izvire.

Gledate u tragove manastira, česmu koja i danas odoleva vremenu i divljaštvu, gomilu smeća u porti i pitate se kakvi su to ljudi, kakav je to čovek koji je mogao da postavi eksploziv pod svetinju staru sedam vekova?

Foto GračanicaOnlajn: Ostaci manastira Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Buzoviku

“Ne samo mi i gora i voda plačev za ovuj svetinju, do Boga se čuje, toj samo u Brisel ne čuju oni što treba da čuju… naše se ruši i pali, a njima se država podiže“, priča stariji meštanin iz obližnjeg Klokota.

“Ovde je nekada, bila porta i pored nje voćnjak. Na dan Svetog Arhangela Mihaila, 26. jula, tu se sabirao narod, na travi je bio ćilim do ćilima. Mladi su dolazili dan pre, a stariji, kompletne porodice, na dan samog praznika. Ovde smo na ovoj livadi, na ovom proplanku, razapinjali šatore i postavljali ćilime i ćebad. Prisustvovali smo bdenju, prenoćili, a sutradan posle liturgije se igralo i pevalo. Orilo se po šest i sedam kola, mladi su igrali, stariji odmarali. Čitavo Pomoravlje se ovde sakupljalo, čini mi se”, sa setom u glasu, suznih očiju priča Srećko Simić, pesnik i profesor iz obližnjeg Vrbovca.


Srećko Simić živi u Vrbovcu. Završio je Pravni fakultet i radi kao profesor u školi. Piše poeziju i prozu, a takođe je i zaljubljenik u slikarstvo. Do sada je izdao četiri knjige pesama, a dobitnik je i brojnih nagrada, među kojima i nagrade “Zarije R. Popović” za roman “Skupljači pepela”. Oženjen je i otac je dva sina. Odličan je poznavalac istorije Kosovskog Pomoravlja.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Srećko Simić

Dolaze Srbi, ali nema veselja

Sa profesorom Simićem smo došli na ruševine manastira u Buzoviku baš na mitrovske zadušnice. Na ostacima drevnog manastira zapalismo sveće za pokoj duše svih kojih više nema među nama i pomolismo se da manastir opet oživi. A profesor Simić kao da je sam. Nastavlja priču tiho, ne želeći da iko čuje za ovu sramotu dojučerašnjih komšija, koji eksplozivom srušiše prvo konak, pa onda i manastirsku crkvu.

“Čak su i smetlište ovde napravili. Mi očistimo, oni bacaju ponovo”, dodaje Srećko, ne spomenuvši ko su to oni. Kao što se u narodu ne spominju imena ona dva loša što ubiše Miloša, al se kroz vekove prenosi njihovo nečoveštvo.

“Međutim, ponovo se na ruševinama okupljaju ljudi, pa se nadam, možda će se u nekoj budućnosti manastir možda i obnoviti i da će ova dolina opet oživeti, kako za Srbe koji ovde žive, tako i za one koji su u rasejanju i koji dolaze. Dolaze i sada Srbi, da tu preseku slavski kolač. Sve se događa kao i ranije, samo je manje naroda i nema veselja”, nastavlja ispovest Srećko.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Srećko Simić

Manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila ili manstir Binač, nalazi se u selu Buzovik, u opštini Kosovska Vitina, potiče iz 14. veka i pripada Eparhiji raško- prizrenskoj. Bio je centar lokalne episkopije u vreme vizantijskog cara Vasilija drugog. U toku vladavine Brankovića, krajem 14. i početkom 15. veka, manastir je napušten i opustošen, da bi bio obnovljen u 16. veku. Manastir je ponovo napušten 1867. godine, kada je zaklan lokalni sveštenik, a ponovo je obnovljen početkom 20. veka. Na zidovima manastira su se nalazila dva sloja fresaka, a u crkvi su čuvani i vredni sasudi iz 14. veka. Posle završetka NATO agresije, manastir je oskrnavljen i opljačkan u drugoj polovini juna 1999. godine. Iste godine, u decembru, posle povlačenja američkog KFOR-a, eksplozivom je srušen do temelja, kao i konaci. Istovremeno su uništene i kapele Svete Petke, Svetog Arhiđakona Stefana i Svetog Nikole, koje su se nalazile u blizini manastira.


Prve jagode iz manastirske bašte

Manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, bio je veoma značajan za celokupno Kosovsko Pomoravlje i Gornju Moravu, kako meštani zovu ovaj kraj. Svakoga dana je u pohod manastiru dolazila po neka porodica u posetu monahinjama sa pitanjima, molbama i molitvama. Monahinje su bile učene žene, pomagale su, savetovale. Nije im bilo važno ko je koje vere. Pomagale su svima. Tako priča Srećko ozbiljan i tužan, a nasmejao se tek kada se prisetio da je ovde, u manstirskoj bašti, prvi put video i probao, sočne, krupne, pitome jagode.

Foto GračanicaOnlajn: Ostaci manastira Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Buzoviku

“Ja se sećam da sam sa svojom majkom dolazio ovde pešice iz mog sela, iz Vrbovca, preko brda. Ima, Boga mi i više od 10 kilometara, ali nekako nije bilo teško. Išao sam lagano, kao da je nekoliko metara. Ovde ispod samog konaka ispod ovog drveta, bila je jedna leja pitomih domaćih jagoda i kada smo došli, nama su monahinje ponudile prvo palačinke, ali ja sam uporno gledao u plodove jagoda. Jedna monahinja je to primetila i rekla da idem da uberem. Kako su samo bile ukusne… Nikada i nigde više nisam jeo takve jagode”, priseća se Srećko, ali se seća i majčinog prekornog pogleda i kritike dok su se vraćali kući.

Šezdesetih i sedamdesetih godina, mnogo pre rušenja manastira, svi Srbi i Crnogorci, kojih je bilo u selu Buzovik, otišli su odavde, za boljim i sigurnijim životom. Groblje više ruševina manastira, svedok da su nekada živeli ovde, takođe zaraslo u šiblje, a spomenici porušeni. Na današnje zadušnice nikoga nema, osim nas i profesora Simića, da zapali sveće ovde sahranjenim Moravcima.

Napuštamo ruševine drevnog manastira samo sa jednom mišlju i pitanjem zašto oni koji su mogli da spreče divljaštvo i miniranje ove svetinje to nisu učinili?

Gnev nemoćnog čoveka zvog rušenja svetinje u stihovima pesme „Stoleća u sebi čuva“ ovekovečio je ovdašnji pisac Srećko Simić.

Nek Bog na zemlju pošalje znak,
U spaljenom ikone liku,
U ataru božjem, u Buzoviku.
Da proklet zanavek bude onaj ko vekove sruši u divljem hiru,
U Svetog Arhangela manastiru.

(Ova reportaža je deo projekta „Mesto uspomena“, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije).


Anđelka Ćup