Poruke ljubavi iz Visokih Dečana

Foto O. Radić: Slava u manastiru Visoki Dečani

U manastiru Visoki Dečani, proslavljena je ktitorska slava uz poruke ljubavi, vere i dobročinstva. Na dan Svetog Stefana Dečanskog-Mratindan, u porti svetinje, okupilo se preko 1500 vernika sa Kosova i Metohije, centralne Srbije i iz zemalja u regionu. Svetu liturgiju, služio je mitropolit Hrizostom dabro-bosanski, sa episkopima, zahumsko -hercegovačkim Atanasijem i raško-prizrenskim Teodosijem, uz sasluženje oko četrdeset sveštenoslužitelja iz nekoliko eparhija i uz pojanje dečanskih monaha i prizrenskih bogoslovaca.

Sveti Stefan Dečanski poručuje Srbima da ne odlaze sa Kosova

U osami, na jugu Kosova, pored Dečanske Bistrice, ponosno se uzdiže manstir Visoki Dečani. Svim nedaćama, svim ljudskim zlobama, odoleva već sedam vekova. I danas, na ktitorsku slavu, na dan Svetog mučenika Stefana Dečanskog, monasi manastira sa svojim igumanom, ocem Savom Janjićem, ponosno su dočekali mnoštvo gostiju sa Kosova i Metohije, iz centralne Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Albanije…Tu su bili i predstavnici mnogih zemalja koji žive i rade u Prištini i posebno dragi gosti, vojnici italijanskog KFOR-a, koji godinama pomažu monasima da sačuvaju nebesku lepotu na zemlji, Visoke Dečane.

Mitropolit, vladike, sveštenstvo i monaštvo Raško prizrenske, ali i drugih eparhija, veran narod, svi zajedno su iz Visokih Dečana danas pozvali na mir i slogu, na ljubav i dobročinstvo.

Foto O. Radić: Slava u manastiru Visoki Dečani

Svetu liturgiju, služio je mitropolit dabro-bosanski Hrizostom, sa episkopima, zahumsko -hercegovačkim Atanasijem i raško- prizrenskim Teodosijem, uz sasluženje oko četrdeset sveštenoslužitelja iz nekoliko eparhija i uz pojanje dečanskih monaha i prizrenskih bogoslovaca.

Posle svete liturgije, mitropolit dabro-bosanski Hrizostom, čestitao je slavu igumanu i bratiji manastira Visoki Dečani, izrazivši sreću i radost što je Sveti velikomučenik Stefan Dečanski, kako je rekao, okupio danas ovde ovoliko ljudi.

„Za nas pravoslavne Srbe, ma gde da smo rođeni, Kosovo i Metohija su naša kolevka. Mi smo svi na Kosovu i Metohiji odrasli, vaspitavali se, učili se zavetima kosovskih svetinja i kosovskih svetitelja mučenika. Među njima sigurno, jedan od najvećih je Sveti Stefan Dečanski. Zato danas treba kada smo ovde, kada se molimo, kada slavimo uspomenu na njega, da oslušnemo šta nam to Sveti Stefan Dečanski poručuje. A on, koji je sa nama i pred nama, iz ovoga kovčega poručuje da volimo i ljubimo Kosovo, kao što on voli i ljubi Kosovo, da čuvamo i sačuvamo Kosovo i Metohiju, kao što ga on čuva, nikada ne odlazeći iz ove svetinje. To znači da i me ne treba nikada da odlazimo sa Kosova i Metohije, već da se uvek na njemu rađamo i da se na Kosovo i Metohiju vraćamo, da se ovde poput njega osvećujemo, ako treba da stradamo, ali da sveti i Božji bivamo“, poručio je mitropolit Hrizostom.

Sveti kralj Stefan Dečanski je sigurno tužan što Srbi napuštaju svoja ognjišta, što se srpska zemlja prodaje, nastavio je mitropolit.

Foto O. Radić: Slava u manastiru Visoki Dečani

„Zato on danas nama svima poručuje: „Ljubite i volite Kosovo, kao što ga ja ljubim i čuvam, vraćajući se uvek u njega, živeći u njemu, obnavljajući ga i stvarajući uvek u njemu nove vrednote, kao što upravo stvara bratija ove sveti obitelji, kao što stvara Eparhija raško-prizrenska. Od zgarišta, od svega devastiranog, od svega uništenog, ova eparhija, zahvaljujući žrtvi vladike Teodosija i bratije, sveštenstva i naroda mučeničkog, ova se eparhija se obnalja. Ova eparhija danas predstavlja jedan divan cvet i ukras naše crkve kao što je bila uvek, a posebno ova svetinja koja je zadivljujuća u svakom segmentu, i po monaštvu, i po molitvi i po ovom našem saboru ovde, koji nas je ovde danas sabrao oko svetog kralja“, rekao je u besedi mitropolit Hrizostom, zahvalivši se vladiki Teodosiju na njegovoj ljubavi, žrtvi i posvećenosti i na tome što sledi put svetog kralja Stefana Dečanskog, kao i bratiji manstira koji čuva ovu svetinju u kako je rekao, teškim vremenima.

Bratstvu manastira Dečani danas se najavilo 1300 gostiju, ali ih je bilo mnogo više. Preko 1500 vernika došlo je danas da se pokloni moštima Svetog Stefana Dečanskog.

„Bogu hvala, ne vidi se porta od naroda“, kaže jedan gospodin iz Crne Gore.

Ne učite decu da mrze, mržnja i osveta ne donose dobro

Narodu se obratio i umirovljeni episkop zahumsko – hercegovački Atanasije, podsetivši da je Gospod Isus Hristos sve zapovesti iz Staroga Zaveta sveo na dve osnovne rečenice, a to je uspravna ili vertikalna, ljubav prema Bogu i vodoravna ili horizontalna, ljubav prema bližnjima.

Foto O. Radić: Slava u manastiru Visoki Dečani

„A to znači, braćo moja, deco i sestre, kada čovek stane i raširi ruke, on je živi hodajući krst“, objasnio je vladika Atanasije, podsetivši da je potrebno da čovek gaji ljubav prema Bogu, ljubav prema bližnjima svojim, ali i prema svima i svemu što je Bog na zemlji stvorio.

Episkop Atanasije je zamolio sve roditelje da nikada svoju decu ne uče mržnji.

„Nikoga mržnja nije pomogla, niti bilo kakva krađa, ubistva, nepravde i naročito tiranska vlast, svejedno odakle došla i sa koje strane. Zato treba da ostanemo verni do kraja, uspravni i ispravni, raširenih ruku prema svima. Nemojte gajiti mržnju i osvetu, jer to nas neće odvesti nigde, nego gajimo ljubav jevanđeljsku, ali ljubav odgovornu, ljubav trezvenu“, poručio je vladika Atanasije.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Mitropolit dabro-bosanski Hrizostom i episkop Atanasije, juče su posetili Prizrensku Bogosloviju, koja je podignuta davne 1871. godine. Prizrenska Bogoslovija, zadužbina Sime Andrejevića Igumanova, bila je prva srednja bogoslovsko-učiteljska škola u staroj Srbiji i do 1999. godine, kada je privremeno izmeštena u Niš, nikada nije prekidala sa radom. Zgrada Bogoslovije je uništena i martovskom pogromu 2004., a učenici i profesori su se u obnovljeno zdanje vratili 2011. godine. Danas školu pohađa 54 učenika.


Na dan ktitorske slave, danas je u manastiru Visoki Dečani, profesor Prizrenske bogoslovije, đakon Milan Stojković svečano rukopoložen u prezvitera, a profesor Nemanja Mihajlović je rukopoložen u đakona.

Podsećamo da je UNESKO proglasio Visoke Dečane za mesto svetske kulturne baštine 2004. godine, navodeći da su njegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.

Anđelka Ćup