Поруке љубави из Високих Дечана

Фото О. Радић: Слава у манастиру Високи Дечани

У манастиру Високи Дечани, прослављена је ктиторска слава уз поруке љубави, вере и доброчинства. На дан Светог Стефана Дечанског-Мратиндан, у порти светиње, окупило се преко 1500 верника са Косова и Метохије, централне Србије и из земаља у региону. Свету литургију, служио је митрополит Хризостом дабро-босански, са епископима, захумско -херцеговачким Атанасијем и рашко-призренским Теодосијем, уз саслужење око четрдесет свештенослужитеља из неколико епархија и уз појање дечанских монаха и призренских богословаца.

Свети Стефан Дечански поручује Србима да не одлазе са Косова

У осами, на југу Косова, поред Дечанске Бистрице, поносно се уздиже манстир Високи Дечани. Свим недаћама, свим људским злобама, одолева већ седам векова. И данас, на ктиторску славу, на дан Светог мученика Стефана Дечанског, монаси манастира са својим игуманом, оцем Савом Јањићем, поносно су дочекали мноштво гостију са Косова и Метохије, из централне Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније, Албаније…Ту су били и представници многих земаља који живе и раде у Приштини и посебно драги гости, војници италијанског КФОР-а, који годинама помажу монасима да сачувају небеску лепоту на земљи, Високе Дечане.

Митрополит, владике, свештенство и монаштво Рашко призренске, али и других епархија, веран народ, сви заједно су из Високих Дечана данас позвали на мир и слогу, на љубав и доброчинство.

Фото О. Радић: Слава у манастиру Високи Дечани

Свету литургију, служио је митрополит дабро-босански Хризостом, са епископима, захумско -херцеговачким Атанасијем и рашко- призренским Теодосијем, уз саслужење око четрдесет свештенослужитеља из неколико епархија и уз појање дечанских монаха и призренских богословаца.

После свете литургије, митрополит дабро-босански Хризостом, честитао је славу игуману и братији манастира Високи Дечани, изразивши срећу и радост што је Свети великомученик Стефан Дечански, како је рекао, окупио данас овде оволико људи.

„За нас православне Србе, ма где да смо рођени, Косово и Метохија су наша колевка. Ми смо сви на Косову и Метохији одрасли, васпитавали се, учили се заветима косовских светиња и косовских светитеља мученика. Међу њима сигурно, један од највећих је Свети Стефан Дечански. Зато данас треба када смо овде, када се молимо, када славимо успомену на њега, да ослушнемо шта нам то Свети Стефан Дечански поручује. А он, који је са нама и пред нама, из овога ковчега поручује да волимо и љубимо Косово, као што он воли и љуби Косово, да чувамо и сачувамо Косово и Метохију, као што га он чува, никада не одлазећи из ове светиње. Tо значи да и ме не треба никада да одлазимо са Косова и Метохије, већ да се увек на њему рађамо и да се на Косово и Метохију враћамо, да се овде попут њега освећујемо, ако треба да страдамо, али да свети и Божји бивамо“, поручио је митрополит Хризостом.

Свети краљ Стефан Дечански је сигурно тужан што Срби напуштају своја огњишта, што се српска земља продаје, наставио је митрополит.

Фото О. Радић: Слава у манастиру Високи Дечани

„Зато он данас нама свима поручује: „Љубите и волите Косово, као што га ја љубим и чувам, враћајући се увек у њега, живећи у њему, обнављајући га и стварајући увек у њему нове вредноте, као што управо ствара братија ове свети обитељи, као што ствара Епархија рашко-призренска. Од згаришта, од свега девастираног, од свега уништеног, ова епархија, захваљујући жртви владике Теодосија и братије, свештенства и народа мученичког, ова се епархија се обнаља. Ова епархија данас представља један диван цвет и украс наше цркве као што је била увек, а посебно ова светиња која је задивљујућа у сваком сегменту, и по монаштву, и по молитви и по овом нашем сабору овде, који нас је овде данас сабрао око светог краља“, рекао је у беседи митрополит Хризостом, захваливши се владики Теодосију на његовој љубави, жртви и посвећености и на томе што следи пут светог краља Стефана Дечанског, као и братији манстира који чува ову светињу у како је рекао, тешким временима.

Братству манастира Дечани данас се најавило 1300 гостију, али их је било много више. Преко 1500 верника дошло је данас да се поклони моштима Светог Стефана Дечанског.

„Богу хвала, не види се порта од народа“, каже један господин из Црне Горе.

Не учите децу да мрзе, мржња и освета не доносе добро

Народу се обратио и умировљени епископ захумско – херцеговачки Атанасије, подсетивши да је Господ Исус Христос све заповести из Старога Завета свео на две основне реченице, а то је усправна или вертикална, љубав према Богу и водоравна или хоризонтална, љубав према ближњима.

Фото О. Радић: Слава у манастиру Високи Дечани

„А то значи, браћо моја, децо и сестре, када човек стане и рашири руке, он је живи ходајући крст“, објаснио је владика Атанасије, подсетивши да је потребно да човек гаји љубав према Богу, љубав према ближњима својим, али и према свима и свему што је Бог на земљи створио.

Епископ Атанасије је замолио све родитеље да никада своју децу не уче мржњи.

„Никога мржња није помогла, нити било каква крађа, убиства, неправде и нарочито тиранска власт, свеједно одакле дошла и са које стране. Зато треба да останемо верни до краја, усправни и исправни, раширених руку према свима. Немојте гајити мржњу и освету, јер то нас неће одвести нигде, него гајимо љубав јеванђељску, али љубав одговорну, љубав трезвену“, поручио је владика Атанасије.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Митрополит дабро-босански Хризостом и епископ Атанасије, јуче су посетили Призренску Богословију, која је подигнута давне 1871. године. Призренска Богословија, задужбина Симе Андрејевића Игуманова, била је прва средња богословско-учитељска школа у старој Србији и до 1999. године, када је привремено измештена у Ниш, никада није прекидала са радом. Зграда Богословије је уништена и мартовском погрому 2004., а ученици и професори су се у обновљено здање вратили 2011. године. Данас школу похађа 54 ученика.


На дан ктиторске славе, данас је у манастиру Високи Дечани, професор Призренске богословије, ђакон Милан Стојковић свечано рукоположен у презвитера, а професор Немања Михајловић је рукоположен у ђакона.

Подсећамо да је УНЕСКО прогласио Високе Дечане за место светске културне баштине 2004. године, наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у XIV веку.

Анђелка Ћуп