Srbija 1217. nastanak kraljevine: Imamo slavnu istoriju i samo treba da je čuvamo i govorimo istinu

Foto A. ĆUP; GračanicaOnlajn: Srbija 1217. nastanak kraljevine

Imamo dovoljno slavnu istoriju, na koju možemo da budemo ponosni i samo to treba da je čuvamo i da govorimo istinu, rečeno je na tribini pod nazivom „Srbija 1217. nastanak kraljevine“, održanoj u Domu kulture u Gračanici.

Tribina je organizovana povodom obeležavanja osam stotina godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog srpskog kralja, a na njoj je predstavljena knjiga „Srbija 1217. nastanak kraljevine“, autora prof. dr Siniše Mišića i prof. dr Radivoja Radića. Na jedan nov način, na naučnoj osnovi, ali i stilom prihvatljivim za širu publiku, knjiga je obuhvatila jedan period koji je veoma značajan za nastanak i razvoj srpske državnosti. Na tribini je zaključeno da je najvažnije da i srpski narod, i stručnjaci, ali i srpska država, na sve načine spreče da se Srbima oduzima baština i da se ona prekraja u baštinu neke druge, novonastale ili stare nacije.

Krunisanje Stefana Nemanjića za kralja je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji, pogotovo ako se sagleda i u svetlosti događaja koji se desio dve godine kasnije (1219) kada je obrazovana Srpska autokefalna crkva. Srbija je postala kraljevina zahvaljujući združenom delovanju dvojice braće, Stefana i Save Nemanjića, a u vreme značajno izmenjenih političkih okolnosti na prostoru jugoistočne Evrope. Krstaško osvajanje Carigrada (1204) i rušenje Vizantije doveli su do velikih geopolitičkih promena. Na ruševinama nekada moćne imperije nastalo je nekoliko novih država i međunarodni odnosi su postali složeniji i zamršeniji. Sinovi župana Stefana Nemanje, međutim, pokazali su da su dorasli novonastalom stanju i pošlo im je za rukom da za vladara svoje države umesto dotadašnje titule velikog župana obezbede titulu kralja. Bio je to veliki skok u hijerarhijskom svetskom poretku onovremenih država.

Po mišljenju autora, ovaj period je nedovoljno poznat javnosti, pa čak i stručnjacima koji se bave istorijom, što je bio razlog nastanka knjige koja ga opisuje. Profesori Mišić i Radić su na naučnoj osnovi, ali i za širu publiku prihvatljiv način, u knjizi „Srbija 1217. nastanak kraljevine“, predstavili jedan veoma značajan period u srpskoj istoriji.

Foto A. ĆUP; GračanicaOnlajn: Srbija 1217. nastanak kraljevine

Siniša Mišić je srpski istoričar, rođen 1961.godine. Završio je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Redovni je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u užoj naučnoj oblasti „Istorija srpskog naroda u srednjem veku sa istorijskom geografijom i staroslovenskim jezikom“. Učesnik je i organizator većeg broja naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, a autor je i monografije „Humska zemlja u srednjem veku“, koja se smatra jednom od najboljih u toj kategoriji.

Radivoj Radić, rođen 1954. godine, diplomirao je na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde i radi kao redovni profesor i šef katedre i seminara za vizantologiju. Predaje istoriju Vizantije i na Filozofskom fakultetu u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, a gostujući je profesor na Pravoslavnom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio više od 200 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima.


Posle predstavljanja knjige, posetioci u čitaonici koja nosi ime pesnikinje Darinke Jevrić, imali su priliku da autorima postavljaju pitanja, ali i da iznose svoje stavove, koji su se uglavnom odnosili na poređenje sadašnje političke situacije u Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji, sa srednjim vekom. Savet profesora Srbima, koji su skloni da upoređuju sadašnjost sa vremenom kada je srpska država bila daleko veća i moćnija, jeste da se periodi ne upoređuju, jer je svako vreme ima posebne političke i istorijske okolnosti.

Neizbežna tema i ove tribine, bila je ko ima veća prava na Kosovo, Srbi ili Albanci i kako da sačuvamo svoje svetinje i svoj identitet u novonastalim političkim i društvenim okolnostima. Profesor Mišić je rekao, između ostalog, da kod Srba postoje ljudi, pa čak i intelektualci koji nipodaštavaju čitavu prošlost svoga naroda, a isto tako ima jedan broj koji glorifikuje srpsku istoriju. Ni jedno, ni drugo nije dobro, smatra Mišić, dok je profesor Radić naglasio da su Srbi u srednjem veku zauzimali značajnije mesto nego što danas, nažalost, zauzimaju.

„Mi imamo toliko sjajnih primera u svojoj prošlosti, da nam ne treba nikakvo umišljanje. Mi imamo jednu Gračanicu i jedne Sopoćane. To nema nijedan narod u Evropi u tom vremenu. To treba da predstavimo svetu kao svoj rezultat“, istakao je profesor Mišić.

„Imamo dovoljno slavnu istoriju, na koju možemo da budemo ponosni i samo to treba da čuvamo i da govorimo istinu“, dodao je profesor Radić.

Savremena politika nameće neke situacije istoriografiji, sa kojima ona mora da se nosi, poštujući svoj poziv, a najvažnije je da i narod, i stručnjaci, ali i država, na sve načine spreče da se Srbima oduzima baština i da se ona prekraja u baštinu neke druge, novonastale ili stare nacije. Protiv prekrajanja istorije se treba boriti tako što će se pisati ozbiljne knjige i ozbiljne studije, koje će se zajedno sa mnogim delima iz srpske književnosti, iz srpske istorije i iz duhovne prošlosti Srba, prevoditi, kako bi bilo dostupno drugim narodima, zaključeno je na tribini „Srbija 1217. nastanak kraljevine“.

 

Anđelka Ćup