Србија 1217. настанак краљевине: Имамо славну историју и само треба да је чувамо и говоримо истину

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Србија 1217. настанак краљевине

Имамо довољно славну историју, на коју можемо да будемо поносни и само то треба да je чувамо и да говоримо истину, речено је на трибини под називом „Србија 1217. настанак краљевине“, одржаној у Дому културе у Грачаници.

Трибина је организована поводом обележавања осам стотина година од крунисања Стефана Немањића за првог српског краља, а на њој је представљена књига „Србија 1217. настанак краљевине“, аутора проф. др Синише Мишића и проф. др Радивоја Радића. На један нов начин, на научној основи, али и стилом прихватљивим за ширу публику, књига је обухватила један период који је веома значајан за настанак и развој српске државности. На трибини је закључено да је најважније да и српски народ, и стручњаци, али и српска држава, на све начине спрече да се Србима одузима баштина и да се она прекраја у баштину неке друге, новонастале или старе нације.

Крунисање Стефана Немањића за краља је један од најважнијих датума у нашој историји, поготово ако се сагледа и у светлости догађаја који се десио две године касније (1219) када је образована Српска аутокефална црква. Србија је постала краљевина захваљујући здруженом деловању двојице браће, Стефана и Саве Немањића, а у време значајно измењених политичких околности на простору југоисточне Европе. Крсташко освајање Цариграда (1204) и рушење Византије довели су до великих геополитичких промена. На рушевинама некада моћне империје настало је неколико нових држава и међународни односи су постали сложенији и замршенији. Синови жупана Стефана Немање, међутим, показали су да су дорасли новонасталом стању и пошло им је за руком да за владара своје државе уместо дотадашње титуле великог жупана обезбеде титулу краља. Био је то велики скок у хијерархијском светском поретку оновремених држава.

По мишљењу аутора, овај период је недовољно познат јавности, па чак и стручњацима који се баве историјом, што је био разлог настанка књиге која га описује. Професори Мишић и Радић су на научној основи, али и за ширу публику прихватљив начин, у књизи „Србија 1217. настанак краљевине“, представили један веома значајан период у српској историји.

Фото А. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Србија 1217. настанак краљевине

Синиша Мишић је српски историчар, рођен 1961.године. Завршио је историју на Филозофском факултету у Београду. Редовни је професор Филозофског факултета у Београду, у ужој научној области „Историја српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком“. Учесник је и организатор већег броја научних скупова у земљи и иностранству, а аутор је и монографије „Хумска земља у средњем веку“, која се сматра једном од најбољих у тој категорији.

Радивој Радић, рођен 1954. године, дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Београду, где и ради као редовни професор и шеф катедре и семинара за византологију. Предаје историју Византије и на Филозофском факултету у Бањалуци и Источном Сарајеву, а гостујући је професор на Православном факултету у Београду. До сада је објавио више од 200 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима.


После представљања књиге, посетиоци у читаоници која носи име песникиње Даринке Јеврић, имали су прилику да ауторима постављају питања, али и да износе своје ставове, који су се углавном односили на поређење садашње политичке ситуације у Србији, односно на Косову и Метохији, са средњим веком. Савет професора Србима, који су склони да упоређују садашњост са временом када је српска држава била далеко већа и моћнија, јесте да се периоди не упоређују, јер је свако време има посебне политичке и историјске околности.

Неизбежна тема и ове трибине, била је ко има већа права на Косово, Срби или Албанци и како да сачувамо своје светиње и свој идентитет у новонасталим политичким и друштвеним околностима. Професор Мишић је рекао, између осталог, да код Срба постоје људи, па чак и интелектуалци који ниподаштавају читаву прошлост свога народа, а исто тако има један број који глорификује српску историју. Ни једно, ни друго није добро, сматра Мишић, док је професор Радић нагласио да су Срби у средњем веку заузимали значајније место него што данас, нажалост, заузимају.

„Ми имамо толико сјајних примера у својој прошлости, да нам не треба никакво умишљање. Ми имамо једну Грачаницу и једне Сопоћане. То нема ниједан народ у Европи у том времену. То треба да представимо свету као свој резултат“, истакао је професор Мишић.

„Имамо довољно славну историју, на коју можемо да будемо поносни и само то треба да чувамо и да говоримо истину“, додао је професор Радић.

Савремена политика намеће неке ситуације историографији, са којима она мора да се носи, поштујући свој позив, а најважније је да и народ, и стручњаци, али и држава, на све начине спрече да се Србима одузима баштина и да се она прекраја у баштину неке друге, новонастале или старе нације. Против прекрајања историје се треба борити тако што ће се писати озбиљне књиге и озбиљне студије, које ће се заједно са многим делима из српске књижевности, из српске историје и из духовне прошлости Срба, преводити, како би било доступно другим народима, закључено је на трибини „Србија 1217. настанак краљевине“.

 

Анђелка Ћуп