Убиство Шефки Попове: Где су докази из истраге?

На кућном прагу, 10. септембра 2000. године, у родном Вучитрну, убијен је познати новинар „Рилиндије“ Шефки Попова. Злочин је детаљно припреман. Истражујући ово убиство, Удружење новина Србије (УНС) је дошло до информација да је истрага у рукама Унмика ометана, а да је по доласку Еулекса случај „ишчезао“. Породица је апеловала, УНС је постављао питања, али и поред јасних индиција о мотивима злочина, истрага је стопирана. Убице су и даље на слободи.

Путокази 

Полиција Унмика из стана Шефкија Попове изнела је све што се могло сматрати потенцијалним доказом, укључујући и актен-ташну од које се познати новинар није одвајао, а која би, према неким мишљењима, могла да садржи значајна документа, путоказ за истрагу, сазнаје УНС-ов Досије.

Тужилац Основног суда у Митровици Њази Реџа, два пута је тражио хитну помоћ полиције (први пут 5. октобра 2000, а други 23. марта 2004) везано за овај предмет (ППН 306/2000). Полиција се на оба оглушила.

Доласком Еулекса 2008. године, предмет Попове „нестаје“, а мисија ЕУ на питања УНС-а (последњи пут у септембру 2017) годинама понавља „немамо информација“. Са таквим одговором остаје и питање шта се догодило са документима изнетим из куће Попове?

Убица је у зграду у којој је живео Попова ушао са књигом у којој је био сакривен пиштољ. Сачекао је да се новинар врати кући (у 22:15). Сведоци су видели двојицу мушкараца како беже, сазнаје УНС.

Попова је преминуо мало након што је пребачен у оближњу болницу, у то време под управом мировних снага Уједињених Арапских Емирата.

За породицу нема сумње да је Шефки Попова убијен зато што је био „ауторитет пера“

Књига у којој је био пиштољ (Фото: УНС архива)

Политичка убиства
Попова је био активан и у локалној политици. Извори УНС-а подвлаче и чињеницу да је убијен уочи локалних избора, на којима је у Вучитрну био угледни кандидат Социјалдемократске партије Косова коју је предводила Каћуша Јашари. Противкандидати су били из ААК Рамуша Харадинаја и ПДК Хашима Тачија.

У то време, у борби за власт, дешавала су се политичка убиства, а највише убијених било је међу присталицама Демократског савеза Косова (ЛДК) Ибрахима Ругове, са којим је Попова био близак.

ЛДК је октобра 2000. године убедљиво победила на локалним изборима са 58 одсто подршке гласача, освојивши 504 од укупно 869 одборничких места у локалним парламентима, остављајући далеко иза себе Тачијеве са 27.3 процената подршке.

У то време неколико чланова ЛДК је нападнуто. ОЕБС је тада саопштио да истражује 20 таквих инцидената, али да нису сазнали ко су кривци, појашњавајући да је „веома тешко утврдити који су напади политички мотивисани, а који нису“. Ипак, три дана након убиства Попове, међународна полиција, Кфор и ОЕБС су основали групу за заштиту кандидата на изборима.

Ајети је прозивао надлежне

Убиство Попове догодило се након покушаја убиства српске новинарке Валентине Чукић, уреднице програма на српском језику на приштинском Радио Контакту (јуна 2000. године). Али, тек након варварског убиства Попове, разматрана је додатна заштита за новинаре.

Убиство Шефкија Попове је било шок. Они који су га познавали, кажу да је реч о добром, умереном човеку који ни са ким није био у свађи. Према сазнањима УНС-а, о убиству Шефкија Попове, апелујући да се сазнају убице, бројне текстове је написао млади новинар „Бота Сот“ Бардуљ Ајети. Ајети је убијен 2005. године.

Нада у Специјални суд

Међународна федерација новинара (ИФЈ), највећа светска новинарска организација, протестовала је због бруталног убиства Попове и позвала све зараћене политичке фракције на Косову да поштују слободу штампе и престану са нападима на новинаре. ИФЈ је упозорио и да би убиство новинара „Рилиндја“ могло довести до даљњих напада. Након тог злочина, убијена су још двојица новинара.

У анкети ОЕБС-а, децембра 2001. године, 78 одсто новинара на Косову изјављује да се не осећа слободно да се бави истраживачким новинарством без страха од претње или одмазде.

Породици Шефкија Попове, као и многим другим, Специјални суд за ратне злочине на Косову је једина нада да ће доћи до истине.


Моћ подземља 

– Убиство два косовска новинара, Шефкија Попове и Бекима Кастратија, као и други случајеви претње новинарима током истраживања корупције, криминала или трговине дрогом, упозоравају на моћ подземља на Косову. „Слободан новинар на Косову је мртав новинар“, каже локални репортер. Али то није само цензура убијањем која угрожава слободу медија на Косову – чак и у ситуацији када су двојица новинара убијена, већ чињеница да такве ствари могу да се догоде. Застрашивање новинара олакшава контролу новина и емитера, наводи ОЕБС у извештају јуна 2002. године. 



Насиље после протеста за мир 

Дванаест дана након убиства Шефкија Попове, 22. септембра 2000. године, у Приштини и шест других градова организовани су протести против политичког и међуетничког насиља. Али, у року од 48 сати, на Косову су регистрована најмање четири убиства (две жртве су биле познате и угледне личности). Након те серије убистава, утврђено је да се насиље на Косову не може зауставити јавним манифестацијама, већ ефикасном полицијском снагом. Новинари и данас не знају ко су убице и киднапери 14 њихових колега, нити зашто полиција и тужилаштво нису радили свој посао.


Аутор: Јелена Л. Петковић