Митровачки друштвени клуб: „Институционална репресија“ на Србе јужно од Ибра

Неизвесност, непоштовање закона од стране централних и локалних институција као и безбедносни ризици, неки су од проблема Срба који живе јужно од реке Ибар, навели су новинарка Анђелка Ћуп и политички аналитичар Љубомир Станојковић. Оцене су изречен на панелу „Енклава у 2017. годинини“ у организацији Митровачког друштвеног клуба.

„Могу рећи да постоји једна институционална репресија на Србе који живе јужно од реке Ибар, јер се не поштују закони и устав“, каже Анђелка Ћуп истакавши непоштовање закона о употреби језика и недовољан број запослених у институцијама Косова из редова невећинских заједница као неке од конкретних проблема.

„Само 7,7 одсто запослених у институцијама су припадници невећинских заједница“, истиче Анђелка Ћуп која је ауторка серијала документарних филмова „Живот на мањински начин“.

Говорећи о животу Срба јужно од Ибра политички аналитичар Љубомир Станојковић истиче да разлика постоји у квалитету живота оних који живе у градским или сеоским срединама, али и у подручјима где су Срби већина или у мешовитим местима.

„У срединама где су Срби већина живот је подношљив, али је све то скучено и затворено“, каже Станојковић.

Говорећи о периоду након Бриселског споразума панелисти истичу да су се промене од 2013. године односиле на север Косова, те да четири северне општине пролазе кроз процес који се код њихових сународника јужно од Ибра десио раније.

„Бриселским споразумом, не да нико није победио, већ ми се чини да смо се сви вратили назад“, сматра Анђелка Ћуп.

Учесници митровачког друштвеног клуба су истакли нетранспарентност Бриселског споразума као један од проблема који доприноси осећају неизвесности код Срба било да они живе у јужном или северном делу Косова. Као важне теме у наредном периоду, они наоводе статус образовних и здравствених установа које функционишу по законима Републике Србије, као и споразуме о енергетици и телекомуникацијама.

Мишљења су да би давања за грађане, било да долазе из српског или косовског система, требало да буду равномерно распоређена, односно да помоћ стиже до оних којима је заиста потребна, што према њиховом мишљењу, ни данас није случај.

„Мислим да 80 одсто Срба добија нека примања из Србије. Међутим, нема простора за неку инцијативу, да се неко за нешто определи. Због тих давања постоји пасивност“, каже Љубомир Станојковић истичући да је тема економског развоја једно од најважнијих питања за опстанак на Косову.

Проблем који се такође не сме занемарити, оцењује Ћуп,  јесте све учесталија продаја имања која су у власништву косовских Срба.

„Неки продају и по 50.000 ар земље док су неки принуђени да и на десетине хектара продају за 10.000 евра. Оно што недостаје је одговор представника власти на овај проблем“, сматра Ћуп.

Панелисти су напоменули и да постоји недостатак комуникације са представнцима Срба у институцијама Косова.

„Оно што Србија ради је да инсталира своје људе и то је један бахат однос, нема комуникације“, каже Станојковић.