Mitrovački društveni klub: „Institucionalna represija“ na Srbe južno od Ibra

Neizvesnost, nepoštovanje zakona od strane centralnih i lokalnih institucija kao i bezbednosni rizici, neki su od problema Srba koji žive južno od reke Ibar, naveli su novinarka Anđelka Ćup i politički analitičar Ljubomir Stanojković. Ocene su izrečen na panelu „Enklava u 2017. godinini“ u organizaciji Mitrovačkog društvenog kluba.

„Mogu reći da postoji jedna institucionalna represija na Srbe koji žive južno od reke Ibar, jer se ne poštuju zakoni i ustav“, kaže Anđelka Ćup istakavši nepoštovanje zakona o upotrebi jezika i nedovoljan broj zaposlenih u institucijama Kosova iz redova nevećinskih zajednica kao neke od konkretnih problema.

„Samo 7,7 odsto zaposlenih u institucijama su pripadnici nevećinskih zajednica“, ističe Anđelka Ćup koja je autorka serijala dokumentarnih filmova „Život na manjinski način“.

Govoreći o životu Srba južno od Ibra politički analitičar Ljubomir Stanojković ističe da razlika postoji u kvalitetu života onih koji žive u gradskim ili seoskim sredinama, ali i u područjima gde su Srbi većina ili u mešovitim mestima.

„U sredinama gde su Srbi većina život je podnošljiv, ali je sve to skučeno i zatvoreno“, kaže Stanojković.

Govoreći o periodu nakon Briselskog sporazuma panelisti ističu da su se promene od 2013. godine odnosile na sever Kosova, te da četiri severne opštine prolaze kroz proces koji se kod njihovih sunarodnika južno od Ibra desio ranije.

„Briselskim sporazumom, ne da niko nije pobedio, već mi se čini da smo se svi vratili nazad“, smatra Anđelka Ćup.

Učesnici mitrovačkog društvenog kluba su istakli netransparentnost Briselskog sporazuma kao jedan od problema koji doprinosi osećaju neizvesnosti kod Srba bilo da oni žive u južnom ili severnom delu Kosova. Kao važne teme u narednom periodu, oni naovode status obrazovnih i zdravstvenih ustanova koje funkcionišu po zakonima Republike Srbije, kao i sporazume o energetici i telekomunikacijama.

Mišljenja su da bi davanja za građane, bilo da dolaze iz srpskog ili kosovskog sistema, trebalo da budu ravnomerno raspoređena, odnosno da pomoć stiže do onih kojima je zaista potrebna, što prema njihovom mišljenju, ni danas nije slučaj.

„Mislim da 80 odsto Srba dobija neka primanja iz Srbije. Međutim, nema prostora za neku incijativu, da se neko za nešto opredeli. Zbog tih davanja postoji pasivnost“, kaže Ljubomir Stanojković ističući da je tema ekonomskog razvoja jedno od najvažnijih pitanja za opstanak na Kosovu.

Problem koji se takođe ne sme zanemariti, ocenjuje Ćup,  jeste sve učestalija prodaja imanja koja su u vlasništvu kosovskih Srba.

„Neki prodaju i po 50.000 ar zemlje dok su neki prinuđeni da i na desetine hektara prodaju za 10.000 evra. Ono što nedostaje je odgovor predstavnika vlasti na ovaj problem“, smatra Ćup.

Panelisti su napomenuli i da postoji nedostatak komunikacije sa predstavncima Srba u institucijama Kosova.

„Ono što Srbija radi je da instalira svoje ljude i to je jedan bahat odnos, nema komunikacije“, kaže Stanojković.