Од објављивања УНС-ових сазнања повећан број отворених истрага о убиствима новинара на КиМ

Фото: Дарко Дозет

Док су обављали радне задатке и само зато што су новинари, током и након рата на Косову, убијено је и киднаповано 14 новинара и медијских радника. Починилаца нема. Убице и киднапери и данас су на слободи. Интезивно истражујући ову тему Досије Удружења новинара Србије дошао је до нових података, уочио начине на које су ометане истраге, истакао пропусте и надлежнима поставио бројна питања.

За последњих месец и по дана, од када објављујемо нова сазнања, званични број отворених истрага убиства и киднаповања новинара, у Приштини се повећао са два на седам.

УНС је открио да је Крист Гегај, коментатор и уредник у програму на албанском језику РТВ Приштина убијен септембра 1999, након доласка НАТО снага на Косово.

Досије је утврдио да је Еулекс сазнао да су Ранка Перенића и Ђуру Славуја, екипу Радио Приштине, киднаповали припадници ОВК (21. августа 1998), па убрзо затворио истагу. Снежена Перенић тек недавно је обавештена да је њеног супруга „на путу пресрела наоружана група људи који су носили обележје ОВК, запретила оружјем и одвела у непознатом правцу“. Обавештење је добила након што је УНС интезивирао истраживање.

Крај спомен обележја киднаповане екипе РТП-а, Фото: ГрачаницаОнлајн

У разговору са најмање 200 саговорника: сродника, колега, познаника, припадника међународних мисија дошли смо до информација о убиствима и киднаповањама колега, који нису били познати јавности.

Поново отворена истрага

Некадашњи шеф америчке дипломатске посматрачке мисије на Косову (КДОМ) Шон Бернс казао је да се чини да је у регији у којој су киднаповани Перенић и Славуј највише утицаја имао Фатмир Љимај, али да се тај део преклапао са утицајем ОВК из зоне Паштрик која је била концентрисана у Призрену, те да су исто тако до те локације долазиле и јединице под контролом Рамуша Харадинаја.

Миливоје Мики Михајловић, некадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини, обелоданио је и да је немало након отмице новинар Њујорк Тајмса Мајк О’Конор у месту Бела Црква видео аутомобил, плаву Заставу 128 којим су Перенић и Славуј отишли на радни задатак и диктафон „сони“ који су понели. Ни аутомобил, ни диктафон до данас нису пронађени.

Еулекс је истрагу затворио пре четири године, али након објављених текстова и инсистирања УНС-а да ништа није урађено како би се сазнала истина, 3. новембра 2017, отмице Перенића и Славуја прузима Специјално тужилаштво Косова. Истрага је поново отворена.

Изгубљена документа?

УНС је дошао до информација да је убиство новинара „Медија екшн интернешенал“ и преводиоца Александра Симовића Симе, почињено такође након доласка међународне заједнице, једини од 14 случајева који је Еулекс истраживао као ратни злочин.

Од надлежних те мисије нисмо добили одговор да ли ће се овај злочин наћи пред Специјалним судом за ратне злочине на Косову. Према последњим информацијама, ово убиство је „у процесу примопредаје“ ка косовским институцијама. Очекује се да ће и ова истрага поново бити отворена.

Након што смо шефици Еулекса Александри Пападопули предочили наша сазнања, иако та мисија од успостављања тврди да нема информација о  отмицама новинара приштинског „Јединства“ и дописника „Политике“ Љубомира Кнежевића (отет 6. маја 1999.) и радника РТВ Приштина Мила Буљевића (отет 25. јуна 1999.), сада их је ипак пронашла.

Објаснили смо да знамо да имају одређена документа и где су се она налазила. Након претраге архиве, Еулекс је у октобру обавестио УНС да ипак имају информације о киднаповањима Кнежевића и Буљевића. Након овога и девет изгубљених година, истраге су сада предате Специјалном тужилаштву Косова. За истрагу отмице Кнежевића задужена је тужитељка Дрита Хајдари, а за истрагу киднаповања Буљевића тужилац Ељез Бљакај.
 

Ометање правде

УНС је дошао и до података које указују и на кривично дело ометања правде. Полиција под надзором Унмика није поступала по захтевима тужилаца у истрагама познатих албанских новинара, блиских Ибрахиму Ругови, политичком противнику Хашима Тачија и Азема Суље.

Када је новинар „Рилиндје“, Шефки Попова, убијен је септембра 2000, истрага је вођена пред Основним судом у Митровици. УНС је сазнао да је надлежни тужилац Њази Реџа два пута од полиције тражио хитну асистенцију и помоћ (октобра 2000. и марта 2004). Полиција се оглушила на те захтеве, да би након тога, у процесу примопредаје надлежности од Унмика ка Еулексу, овај предмет – „ишчезао“.

На исти начин и у време надлежности Унмика, Косовска полиција је поступила у истрази убиства Бардуља Ајетија (3. јуна 2005.), новинара и колумнисте „Бота сот“. Подаци из УНС-овог истраживања показују да је надлежни тужилац Африм Шефику два пута подносио захтев полицији за прикупљање додатних информација. Одговора није било.

Унмик није урадио ништа да спроведе ефикасну истрагу о киднаповању новинара Радио телевизије Косова – Марјана Мелонашија, отетог септембра 2000. године. Полиција је тек после пет година отворила истрагу. Од 12. марта 2015, Основно тужилаштво у Приштини је задужено за истрагу ове отмице, али без резултата.

Повећан број истрага

Документа из истраге нису аутоматски преузимана између Унмика, Еулекса, косовског правосуђа и Специјалног тужилаштва Косова.

Нашим саговорницима постављали смо питање – мислите ли да је случајно да се толико истрага убиства и киднаповања познатих новинара „изгубило“ у процесу примопредаје?

Очигледно су неки од њих на прави начин разумели питање. Од како је УНС почео да објављује нова сазнања, број отворених истрага убиства и киднаповања новинара (од септембра до децембра 2017), повећан је са два на седам.

Још три истраге су у „процесу примопредаје“ из Еулекса ка косовском тужилашву, а једна је затворена.

Александар Љумези, главни косовски тужилац, изјавио је за УНС да ће све истраге сматрати отвореним док се не нађу докази о починиоцима кривичних дела.

У разговорима са представницима Кфора, Унмика и Еулека, утврдили смо да ниједна од тих мисија нема информација о убиствима Африма Малићија, новинара листа „Бујку“ (убијен децембра 1998), фоторепортера „Политике“ Момира Стокуће (убијен у својој кући у Приштини 21. септембра 1999) и убиству уредника РТВ Приштина Криста Гегаја.

Празне фасцикле

Мајор америчке војске Марк Ни, правни саветник команданта Кфора, званично је одговорио УНС-у „да Кфор није (и није био) истражни орган и можда јесте добио информације или примио захтеве или жалбе породица жртава, али такве би информације биле прослеђене надлежним властима“, односно Еулексу.

Али, истражујући убиство Гегаја УНС је сазнао да је његов нестанак одмах пријављен најближем контролном пункту Кфора, да би сутрадан војници кренули у потрагу и пронашли Гегајево тело. Ако Кфор каже да је све податке дао Еулексу, а Еулекс их нема, где су се загубили ти извештаји?

У контактима са Унмиком установали смо да је смањивање запослених у тој мисији довело до тога да не знају ни где да нађу документа из истрага. Званично нам је објашњено да „из неког разлога, они који су у то време били одговорни, нису урадили добар посао“ и да не знају зашто је то тако.

– Као новинар приштинског „Јединства“ познавала сам готово све наше колеге који су убијени или киднаповани. Они нису били непознати ни Кфору, ни Унмику јер су носили њихове прес легитимације. Наравно да су њихова киднаповања пријављена, а након убистава урађени увиђаји и сачињени записници. У то је време на КиМ је било више од 45.000 припадника Кфора и Унмика. Уместо да ослободе киднаповане новинаре, пронађу и казне убице оних који су пострадали радећи одговоран новинарски или репортерски посао, они су „изгубили“ документацију и заташкали злочине. Да су хтели, тако бројни, кадровски и професионално моћни, могли су да реше, ако не све, а оно највећи број злочина. Добре воље да се одговорно, професионално и непристрасно односе према жртви и злочинцу које год да је националности и вере био, очигледно тада није било, а ништа се значајније није ни променило. Само што су године прошле, па се сада може изнаћи већи број „оправдања“ – каже за УНС-ов Досије Гордана Ђикановић, новинарка и чланица Удружења породица косметских страдалника.

УНС ће са новим сазнањима наставити да упознаје јавност и наставити истраживање о убијеним и киднапованим новинарима на Косову и Метохији, као и новинарима српских медија страдалим у грађанском рату на простору бивше Југославије.  


ДНК узорци

У разговорима, међународни представници као један од главних разлога зашто се не зна судбина наших киднапованих колега истицали су да нису чланови свих породица отетих дали ДНК узорке. Истраживањем, УНС је то демантовао. Открили смо да се у бази Међународне комисије за нестале особе (ИЦМП) која чува ДНК материјал чланова породица несталих, узорци родбине Ђура Славуја воде под погрешним презименом.

Аутор: Јелена Л. Петковић (УНС)