Pokoljenjima treba ostaviti ono što je nasleđeno

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: selo Zebince

 „Lako je otići, ali šta ćemo sa grobljima i grobovima“, pita se Maksimović, dodajući da je najlepše živeti tamo gde si rođen.

Na putu od Prekovca prema Gnjilanu, u opštini Novo Brdo, među brdima, sa obe strane Krive Reke, smestilo se selo Zebince.

Ulazimo u selo pustih sokaka i dolazimo do kuće, u kojoj sa suprugom, penzionisanom nastavnicom hemije, sinom, snahom i dvojicom unuka, živi učitelj, takođe u penziji i nekadašnji predsednik opštine Novo Brdo, Srboljub Maksimović. Na našu opasku da smo došli da obiđemo Kosovsko Pomoravlje, Srboljub nas ispravlja.

„Ovo je krivorečki kraj, a ne Kosovsko Pomoravlje. Kada mi odemo u neko drugo mesto, nazivaju nas Moravcima, ali mi nismo Moravci, mi smo Krivorečani. Kriva Reka izvire baš u Zebincu, nadomak brda Kojilovice, koje se nalazi na nadmosrskoj visini od 1.004 metara“, precizno objašnjava učitelj Srba.

Kriva Reka protiče kroz Zebince i deli ga na dva dela, a kuće i zaseoci su razbacani s obe strane krivudave rečice koja više liči na poveći potok nego na reku, ali joj mi taj status dobijen od ovdašnjih Srba nipošto ne želimo oduzeti.

Njen tok krivuda od Zebinca, preko Prekovca, Izvora, Marevca, Kriljeva, Strezovca, (sela u opštini Novo brdo, prim, aut.), prolazi pored Kosovske Kamenice gde su kod sela Domorovca uliva u Južnu Moravu.

„Svi ljudi koji su sa jedne i druge strane reke, nazivaju se Krivorečani. “, objašnjava nam uča onako precizno i s lakoćom u stavu kao kada pred punim razredom učenika predaje lekciju o zavičaju.

Slušajući ga, potpuno nam je jasno da smo u postojbini pesme posvećene jednoj Smiljani, čiji stih glasi „ more puče puška od taj Kriva reka“. Prelepu Smiljanu je ugrabio Stojan Krivorečan.


Ovde i leti i zimi duva severac

Zebince je dobilo naziv zbog hladnoće (lokalno, zebno – hladno, prim.aut.), jer je nadmorska visina veća od 800 metara, a selo je okrenuto u pravcu jug-sever. Naselje se prvi put pominje 1674. godine u pisanim dokumentima Mihajla Kantakuzena, kasnije o njemu piše poznati geograf Jovan Cvijić, a o svim topografskim nazivima i životu na ovim prostorima, najdetaljnije je pisao Atanasije Urošević.


Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: selo Zebince

Iz sela se uglavnom odlazi.

Nekada je u Zebincu sve vrvilo od života i dece, a sada se đaci u četvorogodišnjoj osnovnoj školi, mogu izbrojati na prste dve ruke.

„Mnogo je napuštenih starih kuća, stanovnici su se uglavnom odselili za centralnu Srbiju. Proces iseljavanje je počeo još 1968. godine kada su prvi put izbile demonstracije u Prištini. Uočili su ljudi da vlada velika nestabilnost na prostoru Kosova i Metohije, ali delom su otišli i oni koji su već radili u nekim građevinskim fimama sa sedištem u gradovima centralne Srbije. Mladi ljudi su želeli da obezbede svoju egzistenciju“, priča ovdašnji učitelj Srboljub Maksimović.

Od 126 domaćinstava, koliko je bilo u Zebincu pre 50 godina ostalo je još četrdeset jedno. Kada je Srboljub počeo da radi kao učitelj u svakoj porodici je bilo od pet do 15 članova. Najradosniji dan bio je kada je selo dobilo struju.

„Ovde je struja stigla 1976. godine, ali je tada bilo mnogo više stanovnika i ta akcija je bila neverovatno uspešna. Verujte, ljudi su na ramenima nosili stubove, nasmejani i uz pesmu. Ko se nadao, da će većina ostaviti svoje selo, ovako lepo, sa zdravom klimom“, pita se učitelj.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: rudnik Novo Brdo

Od rudarstva i poljoprivrede je živelo Zebince

Kao i većina u novobrdskom kraju, meštani Zebinca i okolnih zaseoka, tradicionalno su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom. Jedini privredni objekat na teritoriji od 92 kvadratna kilometra, bio je rudnik Novo Brdo, pa je svaka kuća imala barem po jednog rudara. To im je garantovalo sigurne prihode, ukoliko bi godina bila loša.

Posle završetka oružanih sukoba na Kosovu, rudari i inženjeri Srbi, napustili su posao u rudniku jer se, kako nam priča učitelj Srboljub Maksimović, nisu osećali sigurnim. Potraga za poslom, odvela je mlade iz Zebinca, a zbog nedostatka mlade radne snage, smanjio se stočni fond, polja opustela, oranice zarasle u korov.


Prva škola otvorena još 1936.

Usred sela, zubu vremena odoleva stara škola u kojoj je prva učiteljica Blagica Rajčić, daleke 1936. godine, dočekala prve đake. Oko 50 učenika bilo je pre Drugog svetskog rata, a sada skoro pet puta manje. Nova škola, podignuta 1989. a pored nje na temeljima starije škole podignut je i Dom kulture.


Izboriti se da jedno, ne baš veliko planinsko selo dobije i novu školu i Dom kulture, u ono vreme nije bilo lako…

„Ja sam rukovodio projektnom dokumentacijom i sve te projekte sam ručno pisao, ne samo za Dom kulture, već i za igralište, i za put i za elektrifikaciju. Imao sam tu privilegiju da sam radio projekte za sve objekte na teritoriji Novog Brda. Prelepi objekat ove škole, uradili smo godinu dana pre nego što se Novo Brdo izdvojilo kao samostalna opština. Bojao sam se da nećemo moći da obezbedimo sredstva, međutim, imali smo dobru podršku u fondu. Tada se to zvalo Samoupravna interesna zajednica za obrazovanje i odatle su nam obezbedili sredstva, i za objekat i za prateću opremu“, s ponosom nastavlja svoju priču učitelj Maksimović.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Srboljub Maksimović

Srboljub Maksimović je preživeo bombaški napad na autobus Niš ekspresa,16.februara 2001. godine, u mestu Livadice kod Podujeva, u kome je poginulo 12, a ranjeno 43 ljudi. Tada je sa pripadnicima KFOR-a, učestvovao u spašavanju ranjenih i izvlačenju poginulih.


Ponosan na svoje kolege i đake

„Škola u Zebincu je bila čuvena. U njoj su radili izuzetno stručni, sposobni i vredni nastavnici. Bio je to dobar tim, koji je u svet poslao mnogo učitelja, lekara, inženjera, oficira“, ushićeno nastavlja priču učitelj u penziji Srboljub Maksimović.

Široki osmeh učitelja koji je u svet poslao mnoge uspešne generacije učenika, ne silazi sa lica.

„Je l’ znate da je svako ko je upisao fakultet, a osnovnu školu završio u Zebincu, fakultet i završio?!“

Nažalost, ti obrazovani mladi ljudi nisu više ni u svom selu, ni u opštini, ali nisu ni na Kosovu. Otišli su trbuhom za kruhom, u neko mirnije okruženje.

„Ja sam izveo osam generacija po četiri godine, a poslednjih deset godina prihvatio sam jedan vrlo odgovoran posao i postao sam predsednik SO Novo Brdo. Posle toga sam se vratio u školu, kako bih do penzije, dok ne napunim 40 godina radnog staža, radio u školi u Zebincu“, priča učitelj Srba.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Škola u Zebincu

Gde je započeo svoj radni vek 1968. tu ga je i završio 2008. godine, kada je otišao u penziju.

„Bavio sam se, ne samo vaspitno-obrazovnim radom, nego sam se se posvetio razvoju i stvaranju uslova za bolji život za sve građane, ne samo na teritoriji sela Zebinca, nego i na čitavoj teritoriji Novog Brda“, završava svoju ispovest Srboljub Maksimović.

I dok nas ispraća, priča nam o istoriji Novog Brda, o poreklu porodica u krivorečkom kraju. Sa koliko podataka barata, Srboljub Maksimović je enciklopedija koja hoda. Ne možemo da odolimo i dok se pozdravljamo, pitamo ga ima li šta da poruči Srbima na Kosovu.

„Moja poruka je da ljudi ne prodaju, neka to ostane pokoljenju, jer smo to mi nasledili. Mogu i ja da se odselim, ali ako se odselim iz Zebinca, šta ću sa svojim precima, sa grobljima i grobovima? Preci nas zadužuju da ostanemo na ovom prostoru.“


Botata i slavna istorija Novog Brda
Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Tvrđava Novo Brdo

Opština Novo Brdo se nalazi na centralno-jugoistočnom delu Kosova, na površini od 204 km². Na jugoistoku se Novo Brdo graniči sa opštinom Kamenica, na zapadu sa opštinom Gnjilane, na jugozapadu sa opštinom Lipljan i na severu sa opštinom Priština. Novo Brdo se prostire na širokom brdsko – planinskom terenu i ima dobre uslove za razvoj organske poljoprivrede i stočarstva. U opštini Novo Brdo ima 33 sela i naseljenih mesta koja imaju povoljan položaj i uslove za proizvodnju izuzetno kvalitetne hrane i posebno za razvoj eko-turizma. Nadmorska visina se kreće od 680 metara u najnižim predelima, do najvišeg vrha čija je nadmorska visini od 1.260 metara.

Istorija Novog Brda i celog područja je povezana sa podzemnim rudnim i mineralnim bogatstvima, kao i sa geološko – mineralnim istraživanjima za korišćenje ovih prirodnih bogatstava.

Prema nekim podacima, u 15. veku je Novo Brdo imalo 40 000 stanovnika. Vrhunac ekonomskog i političkog razvoja ovaj kraj postiže razvojem rudnika Novo Brdo, koji je veoma bogat mineralima zlata, srebra, olova i cinka. Godine 1450. rudnik Novo Brdo godišnje je proizvodio blizu 6.000 kg srebra. Bogatstva rudnika Novog Brda, koji je bio veoma poznat u tadašnjoj Evropi, su koristila razna carstva i osvajači, počevši od Rimskog, Vizantijskog i Osmanskog. U srednjem veku, Novo Brdo je imalo i svoju kovnicu novca i proizvodnju nakita od zlata i srebra. Pisane građe o Novom Brdu ima u Istanbulu, u Dubrovniku, Kotoru i u Drezdenu.



(Ova reportaža je deo projekta „Mesto uspomena“, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“


Anđelka Ćup