Велетин, брдо хиљаду тајни и легенди

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Велетин

Остаци Велетина су данас угрожени честим прекопавањем које врши локално становништво у потрази за “скривеним благом”, о којем су слушали од својих предака.

Изнад Грачанице, узвишење купастог облика, није обрасло ни шумом, ни било каквим растињем. Многи Грачаничани, а посебно путници намерници, којих је на срећу у последње време све више, не знају шта се налази на том узвишењу, па се зато о њему испредају многе легенде. Једне кажу да је то угашени вулкан, по другима ту је било лежиште руде. Старе бунарџија из оближњег албанског села Шашковца кажу да је камен са Велетина био најбољи за зидање бунара. У новије време одавде се, како сазнајемо од младог историчара Алексaндра Гуџића, камен одвлачи и користи за зидање вила и кула новопечених косовских богаташа.

„Ово купасто узвишење се налази на надморској висини од 967 метара и ту је у време српске средњовековне државе било војно утврђење са посадом, чији је задатак био да чува путеве, прилазе Јањеву и Новом Брду. И не само то, по потреби, а на позив становника или управника Јањева и Новог Брда, са Велетина су тадашњи војници кретали да одбране град у случају евентуалног напада. Јањево тада није било само рудник, него и ковница новца, што је привлачило разбојнике и људе који су желели да на лак начин дођу до зараде“, објашњава Александар Гуџић док се полако пењемо према самом врху Велетина. Задихали смо се прилично.

Питамо се, како ли је било средњовековном витезу да се овде попне са оклопом на себи, са опремом тешком и по неколико десетина килограма? Тако барем ми замишљамо витезове, а млади историчар нам то и потврђује.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Велетин

Велетин, војно утвђење на раскрсници важних путева

Због чега ли је изграђено ово утврђење, а како ћемо касније сазнати од Александра, и град на овако забаченом месту, прилично удаљеном од путева и насеља? Одговор добијамо чим смо стигли на врх, одакле пуца поглед на Грачаницу, села Сушицу, Кишницу и Јањево. И док су села обасјана сунцем, на Велетину снег и прилично хладно. Питамо се, ко ли је овде живео?

„У средњем веку, али и пре тога, овај простор је био трговински, привредни и културни центар. У непосредној близини овог града се налази рудник Јањево, који се помиње и у римско време. Није далеко одавде ни Ново Брдо. Погледајте, Ново Брдо је североисточно, Јањево је јужно, Грачаница је западно, види се и некадашња Улпијана“, помаже нам Александар да се оријентишемо, настављајући своје предавање.

„Овим простором је у средњем веку пролазио скадарско-зетски или „Вељи пут“, који је спајао обалу Јадранског са обалом Црног мора. Пут је водио из Призрена, преко Јањева и Велетина, за Ново Брдо и даље на исток. Постоји још један важан магистрални пут из тог времена, „врањски пут“, који је из Врања, преко Кончуљске клисуре, водио до Новог Брда па преко Велетина и Грачанице, за Приштину и даље на север.“


Насеља у подножју и на обронцима Велетина

Село Сушица се налази на 715 метара надморске висине и смештено је у подножју Оштрог врха, на путу Јањево-Грачаница. Село се под именом Свшица/Soušica помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Јањево

Кишница је насеље, настало око рударско-индустријског комплекса Кишница и рудника оловно-цинкане руде. Архаични назив насеља је Кижница.

Јањево се налази 20 км југоисточно од Приштине, у долини реке Јањевке, на надморској висини од 746 метара и локалним путем је повезано са Грачаницом. Село се први пут помиње 1303. године у писму папе Бенедикта. Насеље припада рударском подручју Новог Брда и заједно са Новим Брдом је било једно од значајнијих места у средњовековној Србији. Рударска окна су се налазила на простору од 12 квадратних километара. Подручје Јањева је било насељено и у римско време, што потврђују предмети из тог доба, нађени у самом месту. Јањево је окружено високим брдима, богатим рудним жицама, а које су пресудне за историјски развој овог насеља.

Суседно насеље је Шашковац на северозападу, за које се претпоставља да је остатак средњовековног насеља саских рудара.


Златно доба војног града

Велетин је био мали град са стражарским кулама чији је превасходни задатак био да штити важне путеве, насеља и руднике који и нису тако далеко, како нам се учинило у први мах. По историјским подацима, највећи значај Велетин добија за време српске средњовековне државе, у другој половини 14. и у првој половини 15. века, у време владавине кнеза Лазара, деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, да би у време цара Душана, постао једно од значајнијих утврђења. То је време када на територију српске државе често упадају нерегуларни турски одреди. У том периоду, сазнајемо од Александра Гуџића, који је написао и чланак под називом „Велетин, заборављени град“,утвђење је имало примарни циљ да заштити Јањево, Ново Брдо, Грачаницу и целу околину од напада турских нерегуларних одреда који су упадали пљачкали и палили све пред собом.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Велетин

Утврђење помиње и Свети Краљ Милутин у својој повељи

Велетин се први пут у историјским књигама помиње 1321. године у повељи краља Милутина, издатој за манастир Грачаницу. Реч је о селима која је Милутин дао манастиру на издржавање. У повељи се наводи да је метох манастира Грачанице ишао од Оштрог врха, Велетина, кроз Сушицу, Гуштерицу, право до Брода, а од Брода “Вељим путем” преко поља до пута који је из Липљана водио ка Приштини и одатле право на “Жупан студенац”. Данас знамо да села Сушица и Гуштерица постоје, а Брод је био газ преко реке Грачанке, на источном ободу Лапљег Села. “Вељи пут” који се помиње у повељи је пут који је водио из Липљана ка Приштини, док би “Жупан Студенац”, претпоставља Гуџић, био стари бунар на источном ободу Чаглавице (село надомак Приштине, прим. аут).


Нажалост, нема пуно података о Велетину у периоду власти Османлија, као ни о томе када је Велетин пао под турску власт.

„О паду Велетина под турску власт и о његовом постојању за време Османлија, нема података у историјским изворима. Претпоставља се да је ова тврђава пала после пада Новог Брда, 1455.године. О османлијском периоду владавине постоји само један тефтер за вучитрнску област, односно за вучитрнски санџак, за период од 1566. до 1574. године, у коме се помиње Велетин и ништа више. У атласу картографа Вићенца Марија Корнелија Млечанина, из 1689. године, Велетин је приказан као порушени град“, додаје Александар, чија је претпоставка је да је утвђење порушено у време аустријско-турских ратова.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Велетин

„То је било у периоду великог бечког рата, када Османлије долазе до самих зидина Беча и када су ту поражене“ , појашњава млади историчар.

Данас нажалост, Велетин није занимљив научницима, иако смо сигурни, по ономе што смо чули, да је то право археолошко, историјско и културно благо. Прва ископавања су вршена крајем двадесетог века, 1987. и 1988. године, када је археолог Еди Шукрију пронашла остатке грчких ваза из петог и шестог века пре нове ере, затим два фрагмента фресака , пронашла је две гвоздене стреле из 11. века, а пронашла је минђуше такође из 11. века и римски накит.

„То нам показује да Велетин није био само војно утврђење, већ и насељено место, чије је становништво имало јаке трговачке везе са југом, а имало је и естетски дотеран накит. Значи, Велетин је у периоду Рима и пре тога, био напредно место, а војно утврђење постаје тек у време српске средњовековне државе, развојем рударства на овом подручју“, открива Александар Гуџић.


Ко је Александар Гуџић?

Дипломирани историчар Александар Гуџић, рођен је 1985. године у селу Добротин, у општини Липљан. Данас, у косовском систему, ово село припада новоформираној општини Грачаница. Слушајући легенде од свог деде, заљубио се у историју и одлучио да управо изучавање прошлости буде његово занимање. Александар ради у Дому културе у Грачаници, као уредник историјско – документарних програма, а осим историје, позоришни аматеризам је још једна његова велика љубав. Зато је ангажован у овдашњем Аматерском позоришту „Јанићије Поповић“, које има шездесетогодишњу традицију.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Александар Гуџић

Остаци некадашњег града и тврђаве Велетин, данас су угрожени честим прекопавањем које врши локално становништво у потрази за “скривеним благом”, о којем су слушали од својих предака, упозорава Александар Гуџић.

Медији бележе и покушаје да се на самом Велетину отвори каменолом. Године 2010., први пут после оружаних сукоба на Косову, Срби и Албанци који живе у близини, били су јединствени. Протествовали су и послали петицију новим косовским властима да каменолому ту није место, да се читаво брдо може обрушити, али и да камен са Велетина заслужује заштиту и изучавање.

Док силазимо са овог узвишења надомак Грачанице, размишљамо о томе какву би тек историју могао да нам испичао сваки камен древног града који лежи расут по стрмим странама Велетина, чекајући неке нове генерације да га изнова откривају, да о њему пишу и приповедају и да преносе онако како је заиста било.



(Ова репортажа је део пројекта „Место успомена“, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“


Анђелка Ћуп