Храм Христа Спаса, место забрањених успомена

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Храм Христа Спаса

Све се ради да нестане храм у који је симболички усељена успомена на Приштину. Овај храм је Приштина и он је успомена на њене људе, на њихове потребе, на то како смо то доживљавали и како смо памтили када се дизао крст на њему.

У центру Приштине, поред библиотеке, у којој више нема књига на српском језику и у коју Срби не долазе, уздиже се Храм Христа Спаса. И незавршен и девастиран, делује импозантно, иако су га висином надмашиле десетине џамија и огромна католичка црква у његовој непосредној близини. Ипак, тужан је овај храм, сам и нежељен, храм коме косовске институције прете рушењем или преименовањем у некакав музеј, поред кога често групице младих Албанаца протестују.

Мало ли је што је неколико пута паљен, што су у њему живели бескућници, што је био простор за неприкладне спотове нових звезда косовског естрадног неба? Мало ли је што је претваран у јавни тоалет, што су појединци на зидовима храма вежбали планинарење? Мало ли је што су цркву закључали и не дају кључеве домаћину, свештенику приштинском, владики Епархије рашко- призренске? Мало ли је што је протерано 42.000 Срба из Приштине? Неко би сада да сруши и једну од две цркве у Приштини, које су, као и полусрушено гробље, једина успомена на Србе који су живели у овом граду.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Живојин Ракочевић

„Постоји проблем са овим храмом који нам је забрањен и који нам не дају. Не можемо сада да уђемо у њега јер је неко тако одлучио. Али нико не може да ме спречи да се сетим оног тренутка када сам са прозора библиотеке, која нам је такође отета, гледао како су се ређале цигле, ред по ред и како годинама тај храм расте и уобличава се у ово што ми сада имамо, као један веома успешан пример наше архитектуре. Али, храм је мета и само он смета овом граду. Прекопута је огромна католичка катедрала, иако нема овде пуно католика и она никоме не смета. Хвала, Богу, нека је, али видите, катедрала је направљена, а све се ради да нестане овај храм у који је симболички усељена успомена на Приштину. Тај храм је Приштина и он је успомена на њене људе, на њихове потребе, на то како смо то доживљавали и како смо памтили када се дизао овај крст“, прича књижевник и новинар Живојин Ракочевић. У његовом гласу се осећа туга, а наш разговор надјачавају звона са катедрале и гласови мујезина са оближњих минарета, који позивају муслиманске вернике на молитву.

Чувари забрањених успомена

У том тренутку, са једног од уских прозора испод централне куполе усамљеног православног храма, прхнуше у небо два сива голуба. Беше то једини звук који испуни унутрашњност празне богомоље.

„Ми смо сада у позицији да чувамо успомене које су нам забрањене. Дакле, прича о Храму Христа Спаса, прича о Приштини, то су приче о забрањеним успоменама“, каже Живојин Ракочевић.

Већ годинама разјарене екстремистичке групе организују протесте у порти ове светиње. На срећу, ако се може тако рећи, демонстраната је за сада мање него полицајаца који чувају храм.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: протести испред храма Христа Спаса

„Заиста, чували су га и сачували како од оних што протестују, тако и од Срба, како не би ушли унутра да се помоле за родбину и пријатеље, расуте по свету“, додаје Ракочевић, који је у Приштини провео студентске дане и у који је ту себе фомирао, као књижевника и новинара.

„Дај Боже да полицајци заиста чувају Храм Христа Спаса од скрнављења. Али ја мислим да нажалост, није тако. Они уствари чувају цркву да ми Срби не дођемо тамо да служимо. Они чувају да ми тамо не уђемо. Нашу цркву чувају од нас“, мисли Живојин, док погледом гледа према библиотеци у којој је некада проводио дане, читајући Андрића, Киша, песме Даринке Јеврић…

За власт на Косову храм је политички, а не верски објекат

Косовске власти упорно тврде да је црква у Приштини направљена у време Слободана Милошевића, те да је она политички, а не верски објекат који се налази на, како посебно наглашавају, узурпираном земљишту Универзитета.

Први човек Приштине Шпенд Ахмети, у интервјуу који нам је раније дао, каже да црква нема дозволу за градњу и да је то за њега илегално изграђен објекат, али и додаје да на територији града има 46 000 нелегално изграђених објеката и да то не значи да ће градске власти све те објекте да руше.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Шпенд Ахмети

О зградама, у којима се сместила косовска елита и приличан број новоформираних институција, направљеним такође у време Милошевића, којег спомиње Ахмети, нисмо разговарали. Нема око њих ни протеста, али приштински градоначелник нуди решење, које за Српску православну цркву и преостале Србе на Косову, није прихватљиво.

„Ако је проблем да Срби немају земљиште или цркву за исповедање своје вере, то ми као општина можемо да решимо, пошто постоји закон и они могу да поднесу захтев за изградњу цркве и да траже земљиште. Ми по закону треба да одговоримо на то. Ова црква има историју и то није само општинско питање“, објашњава Ахмети, напомињући да о Храму Христа Спаса представници СПЦ никада нису званично причали са општинском администрацијом, зато што, како каже, „Српска православна црква има проблем да прича са приштинском администрацијом због непризнавања Републике Косова“.

Српска православна црква је доказала да је уствари универзитет на црквеном земљишту, али свештенству и монаштву наравно не пада напамет да исељава универзитет или да га, не дај Боже, поруши. Они само желе да уђу у своју цркву, да у њој служе литургију и да се у њој моле за све људе, како им вера налаже.

„Српска православна црква је законски катастарски власник земљишта на коме се налази Храм Христа Спаса и зато Храм Христа Спаса треба да буде завршен и да као и други верски објекти у свету, служи онима који се у њима Богу моле. Они који желе да шире мржњу, могу да то чине на другим местима, али не смеју да забораве да екстремизмом трују своју сопствену будућност и животе”, каже се између осталог у једном од многобројних саопштења Епархије рашко-призренске.

Прва литургија служена на Божић 2017.

На Божић 2017. године, први и једини пут, од како је изграђен, служена је литургија у Храму Христа Спаса. Служио ју је епископ Теодосије. Претходно је епископ рашко- призренски са групом монаха и свештеника, очистио цркву. Било је ту и неколико грађана, који су се понадали да ће после тога слободно долазити у цркву. Али, када су поново дошли да поставе врата и прозоре на цркву, општинска инспекција им је одузела кључеве, са објашњењем да немају дозволу за градњу.

„Имамо снаге, имамо воље, вере и наде да ће нас Господ подржати, а и сви који су добронамерни, који желе добро себи и другима, да се овај храм доврши и да у њему може да се служи литургија“, рекао је не тако давно, епископ Епархије рашко – призренске, током акције чишћења унутрашњости Храма Христа Спаса, у који сада поново не може да уђе.


Лажна пријава да се у близини храма налази масовна гробница

Јула месеца 2017. године, у порти Храма Христа Спаса, вршена је претрага терена на основу пријаве тројице сведока да се ту налази масовна гробница убијених косовских Албанаца за време оружаних сукоба 1999. године. Посмртни остаци нису пронађени и претрага је завршена.



(Ова репортажа је део пројекта „Место успомена“, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“


Анђелка Ћуп