Hram Hrista Spasa, mesto zabranjenih uspomena

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Hram Hrista Spasa

Sve se radi da nestane hram u koji je simbolički useljena uspomena na Prištinu. Ovaj hram je Priština i on je uspomena na njene ljude, na njihove potrebe, na to kako smo to doživljavali i kako smo pamtili kada se dizao krst na njemu.

U centru Prištine, pored biblioteke, u kojoj više nema knjiga na srpskom jeziku i u koju Srbi ne dolaze, uzdiže se Hram Hrista Spasa. I nezavršen i devastiran, deluje impozantno, iako su ga visinom nadmašile desetine džamija i ogromna katolička crkva u njegovoj neposrednoj blizini. Ipak, tužan je ovaj hram, sam i neželjen, hram kome kosovske institucije prete rušenjem ili preimenovanjem u nekakav muzej, pored koga često grupice mladih Albanaca protestuju.

Malo li je što je nekoliko puta paljen, što su u njemu živeli beskućnici, što je bio prostor za neprikladne spotove novih zvezda kosovskog estradnog neba? Malo li je što je pretvaran u javni toalet, što su pojedinci na zidovima hrama vežbali planinarenje? Malo li je što su crkvu zaključali i ne daju ključeve domaćinu, svešteniku prištinskom, vladiki Eparhije raško- prizrenske? Malo li je što je proterano 42.000 Srba iz Prištine? Neko bi sada da sruši i jednu od dve crkve u Prištini, koje su, kao i polusrušeno groblje, jedina uspomena na Srbe koji su živeli u ovom gradu.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Živojin Rakočević

„Postoji problem sa ovim hramom koji nam je zabranjen i koji nam ne daju. Ne možemo sada da uđemo u njega jer je neko tako odlučio. Ali niko ne može da me spreči da se setim onog trenutka kada sam sa prozora biblioteke, koja nam je takođe oteta, gledao kako su se ređale cigle, red po red i kako godinama taj hram raste i uobličava se u ovo što mi sada imamo, kao jedan veoma uspešan primer naše arhitekture. Ali, hram je meta i samo on smeta ovom gradu. Prekoputa je ogromna katolička katedrala, iako nema ovde puno katolika i ona nikome ne smeta. Hvala, Bogu, neka je, ali vidite, katedrala je napravljena, a sve se radi da nestane ovaj hram u koji je simbolički useljena uspomena na Prištinu. Taj hram je Priština i on je uspomena na njene ljude, na njihove potrebe, na to kako smo to doživljavali i kako smo pamtili kada se dizao ovaj krst“, priča književnik i novinar Živojin Rakočević. U njegovom glasu se oseća tuga, a naš razgovor nadjačavaju zvona sa katedrale i glasovi mujezina sa obližnjih minareta, koji pozivaju muslimanske vernike na molitvu.

Čuvari zabranjenih uspomena

U tom trenutku, sa jednog od uskih prozora ispod centralne kupole usamljenog pravoslavnog hrama, prhnuše u nebo dva siva goluba. Beše to jedini zvuk koji ispuni unutrašnjnost prazne bogomolje.

„Mi smo sada u poziciji da čuvamo uspomene koje su nam zabranjene. Dakle, priča o Hramu Hrista Spasa, priča o Prištini, to su priče o zabranjenim uspomenama“, kaže Živojin Rakočević.

Već godinama razjarene ekstremističke grupe organizuju proteste u porti ove svetinje. Na sreću, ako se može tako reći, demonstranata je za sada manje nego policajaca koji čuvaju hram.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: protesti ispred hrama Hrista Spasa

„Zaista, čuvali su ga i sačuvali kako od onih što protestuju, tako i od Srba, kako ne bi ušli unutra da se pomole za rodbinu i prijatelje, rasute po svetu“, dodaje Rakočević, koji je u Prištini proveo studentske dane i u koji je tu sebe fomirao, kao književnika i novinara.

„Daj Bože da policajci zaista čuvaju Hram Hrista Spasa od skrnavljenja. Ali ja mislim da nažalost, nije tako. Oni ustvari čuvaju crkvu da mi Srbi ne dođemo tamo da služimo. Oni čuvaju da mi tamo ne uđemo. Našu crkvu čuvaju od nas“, misli Živojin, dok pogledom gleda prema biblioteci u kojoj je nekada provodio dane, čitajući Andrića, Kiša, pesme Darinke Jevrić…

Za vlast na Kosovu hram je politički, a ne verski objekat

Kosovske vlasti uporno tvrde da je crkva u Prištini napravljena u vreme Slobodana Miloševića, te da je ona politički, a ne verski objekat koji se nalazi na, kako posebno naglašavaju, uzurpiranom zemljištu Univerziteta.

Prvi čovek Prištine Špend Ahmeti, u intervjuu koji nam je ranije dao, kaže da crkva nema dozvolu za gradnju i da je to za njega ilegalno izgrađen objekat, ali i dodaje da na teritoriji grada ima 46 000 nelegalno izgrađenih objekata i da to ne znači da će gradske vlasti sve te objekte da ruše.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Špend Ahmeti

O zgradama, u kojima se smestila kosovska elita i priličan broj novoformiranih institucija, napravljenim takođe u vreme Miloševića, kojeg spominje Ahmeti, nismo razgovarali. Nema oko njih ni protesta, ali prištinski gradonačelnik nudi rešenje, koje za Srpsku pravoslavnu crkvu i preostale Srbe na Kosovu, nije prihvatljivo.

„Ako je problem da Srbi nemaju zemljište ili crkvu za ispovedanje svoje vere, to mi kao opština možemo da rešimo, pošto postoji zakon i oni mogu da podnesu zahtev za izgradnju crkve i da traže zemljište. Mi po zakonu treba da odgovorimo na to. Ova crkva ima istoriju i to nije samo opštinsko pitanje“, objašnjava Ahmeti, napominjući da o Hramu Hrista Spasa predstavnici SPC nikada nisu zvanično pričali sa opštinskom administracijom, zato što, kako kaže, „Srpska pravoslavna crkva ima problem da priča sa prištinskom administracijom zbog nepriznavanja Republike Kosova“.

Srpska pravoslavna crkva je dokazala da je ustvari univerzitet na crkvenom zemljištu, ali sveštenstvu i monaštvu naravno ne pada napamet da iseljava univerzitet ili da ga, ne daj Bože, poruši. Oni samo žele da uđu u svoju crkvu, da u njoj služe liturgiju i da se u njoj mole za sve ljude, kako im vera nalaže.

„Srpska pravoslavna crkva je zakonski katastarski vlasnik zemljišta na kome se nalazi Hram Hrista Spasa i zato Hram Hrista Spasa treba da bude završen i da kao i drugi verski objekti u svetu, služi onima koji se u njima Bogu mole. Oni koji žele da šire mržnju, mogu da to čine na drugim mestima, ali ne smeju da zaborave da ekstremizmom truju svoju sopstvenu budućnost i živote”, kaže se između ostalog u jednom od mnogobrojnih saopštenja Eparhije raško-prizrenske.

Prva liturgija služena na Božić 2017.

Na Božić 2017. godine, prvi i jedini put, od kako je izgrađen, služena je liturgija u Hramu Hrista Spasa. Služio ju je episkop Teodosije. Prethodno je episkop raško- prizrenski sa grupom monaha i sveštenika, očistio crkvu. Bilo je tu i nekoliko građana, koji su se ponadali da će posle toga slobodno dolaziti u crkvu. Ali, kada su ponovo došli da postave vrata i prozore na crkvu, opštinska inspekcija im je oduzela ključeve, sa objašnjenjem da nemaju dozvolu za gradnju.

„Imamo snage, imamo volje, vere i nade da će nas Gospod podržati, a i svi koji su dobronamerni, koji žele dobro sebi i drugima, da se ovaj hram dovrši i da u njemu može da se služi liturgija“, rekao je ne tako davno, episkop Eparhije raško – prizrenske, tokom akcije čišćenja unutrašnjosti Hrama Hrista Spasa, u koji sada ponovo ne može da uđe.


Lažna prijava da se u blizini hrama nalazi masovna grobnica

Jula meseca 2017. godine, u porti Hrama Hrista Spasa, vršena je pretraga terena na osnovu prijave trojice svedoka da se tu nalazi masovna grobnica ubijenih kosovskih Albanaca za vreme oružanih sukoba 1999. godine. Posmrtni ostaci nisu pronađeni i pretraga je završena.



(Ova reportaža je deo projekta „Mesto uspomena“, koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“


Anđelka Ćup