Kulturni centar u Prištini: vraćanje duha srpske kulture u otetom gradu

Starim zdanjem Prištinske mitropolije, posle gotovo dve decenije, ponovo se zaigralao kolo Prištevka, kako i dolikuje, sitnim korakom, svečano i gospodstveno.

Simbolično, na Sretenje, u domu stare Mitropolije, pri crkvi Svetog Nikole u Prištini, otvoren je Srpski kulturni centar. Jedina srpska ustanova, u  gradu u kojem je nekada živelo više od 40 hiljada Srba, a danas  preživljava jedva tridesetak, biće mesto za njihovo ponovno okupljanje, promovisanje kulturnih i nacionalnih vrednosti, dobijanje pravne pomoći, ali i oragnizovanje skupova, konferencija i debata.

Srpski kulturni centar; Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn
Sretenje, praznik radosti i sabiranja u ljubavi

Posle svečane praznične liturgije u crkvi Sv. Nikole, vladika raško – prizrenski Teodosije je osveštao kulturni centar, smešten u starom delu Prištine, koji je vekovima naseljavalo isključivo hrišćansko stanovništvo.  Kako je u besedi naglasio, Srpski kulturni centar vlasništvo je Crkvene opštine Priština, Srpske pravoslavne crkve, a njegova namena biće da okuplja, ne samo stanovnike ovog grada, sadašnje, bivše i u rasejanju, već i sve Srbe sa Kosova i Metohije.

Vladika Teodosije, Foto: V.Ćup, GračanicaOnlajn

„Sretenje je praznik radosti, a naša je želja da se sabiramo u ljubavi, jedinstvu i slozi, da promovišemo i čuvamo sve što je sveto i vredno, što su nam preci stvarali i predali u nasleđe. Ovde, sa ovog mesta, šaljemo poruku mira, sloge i jedinstva, najpre u rodu srpskom, a onda i sa našim komšijama, sa kojima delimo ovo parče zemlje i ovaj grad u kome živimo, služimo i boravimo, poput naših predaka koji su vekovima ovom zemljom hodili“, poručio je vladika Teodosije.

Stojanović: Otvarinje zabravljenenih kapidžika među ljudima

Primarni cilj Centra biće očuvanje kulture i tradicije prištinskih  Srba, a želja je da to jednom preraste u moderan administrativni centar koji će kroz neprestano kulturno prisustvo, izdavaštvo, prevođenje knjiga i podrške književnim stvaraocima, vratiti duh otetog grada.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Srbije Branimir Stojanović, Foto: V. Ćup

Tri godine predanog rada bile su potrebne kako bi se ideja o formiranju Srpskog kulturnog centra pretvorila u delo, podsetio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije, Branimir Stojanović. Stojanović, koji je tada bio na funkciji zamenika premijera Kosova, pokrenuo je inicijativu koju je ubrzo podržao vladika Teodosije. Kako bi ona i zvanično zaživela, potrudili su se predstavnici srpskih institucija, predstavnici Srba u kosovskim institucijama, brojni radnici, pojedinci, kutlurni poslenici i organizacije civilnog društva.

„Ovo će biti mnogo više od kulturnog centra, biće dom svih Srba koji žele da sačuvaju identitet i kulturu Srba Prištevaca“, rekao je Stojanović.

On je pozvao svoje sunarodnike da ovde dolaze kao u svoju kuću, dodajući da se nada da će iz Prištine do svih Srba ubuduće stizati samo dobre vesti:

„Srbi su zajedno sa Albancima i Turcima učetstvovali u stvaranju ovog grada koga su u prošlosti krasili kapidžici iza kojih su živele komšije, koje su se često i u dobru i u zlu međusobno pomagale. Nadam se da ćemo ponovo otvoriti te zabravljene kapidžike u našim srcima“, rakao je Branimir Stojanović.

Kozarev:  Borba za pravdu, istinu, srećan i berićetan život svakog deteta koje će se roditi, ne prestaje
Zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Čestitajući Sretenje, nacionalni praznik države Srbije, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dušan Kozarev, podsetio je da obeležavamo 214 godina od kada su se Srbi prvi put digli na ustanak protiv turskog zulima.

„Ovo je ujedno i stogodišnjica obeležavanja naše slavne pobede u Velikom ratu, kada smo se kao i na Sretenje 1804. godine, borili za iste one vrednosti za koje se i danas ovde borimo, za ljubav, pravdu, za poštenje i istinu, za pravo na normalan, srećan i berićetan život svakog čoveka i deteta koje treba da se rodi“, rekao je Kozarev.

Nikada nije bilo lako, nije bilo prvi put i nikada nije kraj

Marljivi sakupljač priča o ljudima iz stare Prištine, hroničar koji brine o našem koletivnom sećanju, Radmila Todić Vulićević, autorka knjige „Priština, Prištevci i vreme“, na otvaranju Srpskog kulturnog centra, vidno uzbuđena, obratila se sledećim rečima:

„Mili rode moj, ovo jeste i poseban i svečan dan za Prištinu i Prištevce i nije prvi put da su se značjne i velike stvari za Srbe, kroz istoriju ovog grada, uvek događale na neki praznik i uvek oko Crkve koja nas je sabirala i u dobra i u zla vremena“.

Radmila Todić Vulićević: Foto: V. Ćupm GračanicaOnlajn

Podsetivši na mnoge značajne ličnosti koje su u Prišteni živele i radile i o njoj pisale,  govoreći o dobročiniteljima, učiteljima, sveštenicima, zanatlijama, Todić Vulićević je dodala da su stradanja Srbe iz ovog grada pratila kroz vekove:

„Gde god se okrenemo govore spomenici koji poručuju da nikada nije bilo lako i da nikada nije bilo prvi put i da nikada nije kraj. To nama treba da bude poruka i snaga da u životu moramo da se ljubavlju  i dobrotom borimo protiv svih zlodela koja su nas snalazila“.

U Srpkom kulturnom centru izložene su stare fotografije i razlgedice Prištine, primerci gradske nošnje, starinski ručni radovi, ali i ulja na platnu iz bogatog fundusa Doma kulutre u Gračanici, nastala na Vidovdanskim likovnim kolonijama.

„Ovde su izložene samo neke od više od 300 slika koje predstavljaju presek i osnovne odlike kosovskog likovnog etinteta i ta posebnost se kritički uobličila u terminu Prištinska likovna škola“, rekao je, otvarajući izložbu, urednik galerije Doma kulture u Gračanici, Nebojša Jevtić.

Svečano otvranje Srpskog kulturnog centra su upriličili i članovi KUD „Kopaonik“ iz Leposavića koji su u arhaičnoj gradskoj nošnji izveli igre iz Prištine. Program je upotpunjen čitanjem stihovima pokojne pesnikinje Darinke Jevrić i pesmom muške pevačke grupa Anasambla narodnih igara i pesama sa KiM „Venac“.

KUD“Kopaonik“ iz Leposavića, Foto: GračanicaOnlajn

Renoviranim zdanjem Prištinske mitropolije, posle gotovo dve decenije, ponovo  se na starinski način zaigralo kolo Prištevka, kako i dolikuje, sitnim korakom, svečano i gospodsteveno, uz pesme:  „Demko, mori Demko“, „Oj ti Dosto, lepa Dosto“, „Iz Janjeva pođo, u Prištinu dođo“.

Starim srpskim običajem, koji je i u narodnoj pesmi ovekovečen stihovima:

„Šiše od rakije,

Meze po rakije“,

završeno je svečano otvaranje Srpskog kulturnog centra. Posetici su najpre posluženi vinom i rakijom, potom fildžan kafom i na kraju bogatom gozbom za koju se postarao restoran „Ognjište“ iz Gračanice.

Brojne zvanice, predstavnici vlasti, civilnog društva, kulturni poslenici i građani boravili su danas u Prištini, najpre na bogosluženju u crkvi, a potom i na svečanosti u zdanju stare mitropolije.

Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Predsednik opštine Gračanca Srđan Popović prisustvovao je otvaranju Srpskog Kulturnog centra. Popović, koji je do rata 1999. godine živeo u Prištini, bio je jedini predstavnik Srba u kosovskim inistitucijama koji je prisustvovali ovom događaju.

Ostali srpski predstavnici, ministri i zamenice ministara u Vladi, poslanici u Skupštini Kosova, gradonačelnici opština sa srpskom većinom, nisu došli ni na svečanu liturgiju, a ni na otvaranje Srpskog kulturnog centra u Prištini.

Ivan Miljković