Културни центар у Приштини: враћање духа српске културе у отетом граду

Старим здањем Приштинске митрополије, после готово две деценије, поново се заигралао коло Приштевка, како и доликује, ситним кораком, свечано и господствено.

Симболично, на Сретење, у дому старе Митрополије, при цркви Светог Николе у Приштини, отворен је Српски културни центар. Једина српска установа, у  граду у којем је некада живело више од 40 хиљада Срба, а данас  преживљава једва тридесетак, биће место за њихово поновно окупљање, промовисање културних и националних вредности, добијање правне помоћи, али и орагнизовање скупова, конференција и дебата.

Српски културни центар; Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Сретење, празник радости и сабирања у љубави

После свечане празничне литургије у цркви Св. Николе, владика рашко – призренски Теодосије је освештао културни центар, смештен у старом делу Приштине, који је вековима насељавало искључиво хришћанско становништво.  Како је у беседи нагласио, Српски културни центар власништво је Црквене општине Приштина, Српске православне цркве, а његова намена биће да окупља, не само становнике овог града, садашње, бивше и у расејању, већ и све Србе са Косова и Метохије.

Владика Теодосије, Фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Сретење је празник радости, а наша је жеља да се сабирамо у љубави, јединству и слози, да промовишемо и чувамо све што је свето и вредно, што су нам преци стварали и предали у наслеђе. Овде, са овог места, шаљемо поруку мира, слоге и јединства, најпре у роду српском, а онда и са нашим комшијама, са којима делимо ово парче земље и овај град у коме живимо, служимо и боравимо, попут наших предака који су вековима овом земљом ходили“, поручио је владика Теодосије.

Стојановић: Отвариње забрављенених капиџика међу људима

Примарни циљ Центра биће очување културе и традиције приштинских  Срба, а жеља је да то једном прерасте у модеран административни центар који ће кроз непрестано културно присуство, издаваштво, превођење књига и подршке књижевним ствараоцима, вратити дух отетог града.

Државни секретар у Министарству привреде Србије Бранимир Стојановић, Фото: В. Ћуп

Три године преданог рада биле су потребне како би се идеја о формирању Српског културног центра претворила у дело, подсетио је државни секретар у Министарству привреде Републике Србије, Бранимир Стојановић. Стојановић, који је тада био на функцији заменика премијера Косова, покренуо је иницијативу коју је убрзо подржао владика Теодосије. Како би она и званично заживела, потрудили су се представници српских институција, представници Срба у косовским институцијама, бројни радници, појединци, кутлурни посленици и организације цивилног друштва.

„Ово ће бити много више од културног центра, биће дом свих Срба који желе да сачувају идентитет и културу Срба Приштеваца“, рекао је Стојановић.

Он је позвао своје сународнике да овде долазе као у своју кућу, додајући да се нада да ће из Приштине до свих Срба убудуће стизати само добре вести:

„Срби су заједно са Албанцима и Турцима учетствовали у стварању овог града кога су у прошлости красили капиџици иза којих су живеле комшије, које су се често и у добру и у злу међусобно помагале. Надам се да ћемо поново отворити те забрављене капиџике у нашим срцима“, ракао је Бранимир Стојановић.

Козарев:  Борба за правду, истину, срећан и берићетан живот сваког детета које ће се родити, не престаје
Заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев, Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Честитајући Сретење, национални празник државе Србије, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију, Душан Козарев, подсетио је да обележавамо 214 година од када су се Срби први пут дигли на устанак против турског зулима.

„Ово је уједно и стогодишњица обележавања наше славне победе у Великом рату, када смо се као и на Сретење 1804. године, борили за исте оне вредности за које се и данас овде боримо, за љубав, правду, за поштење и истину, за право на нормалан, срећан и берићетан живот сваког човека и детета којe треба да се роди“, рекао је Козарев.

Никада није било лако, није било први пут и никада није крај

Марљиви сакупљач прича о људима из старе Приштине, хроничар који брине о нашем колетивном сећању, Радмила Тодић Вулићевић, ауторка књиге „Приштина, Приштевци и време“, на отварању Српског културног центра, видно узбуђена, обратила се следећим речима:

„Мили роде мој, ово јесте и посебан и свечан дан за Приштину и Приштевце и није први пут да су се значјне и велике ствари за Србе, кроз историју овог града, увек догађале на неки празник и увек око Цркве која нас је сабирала и у добра и у зла времена“.

Радмила Тодић Вулићевић: Фото: В. Ћупм ГрачаницаОнлајн

Подсетивши на многе значајне личности којe су у Приштени живеле и радиле и о њој писале,  говорећи о доброчинитељима, учитељима, свештеницима, занатлијама, Тодић Вулићевић је додала да су страдања Србе из овог града пратила кроз векове:

„Где год се окренемо говоре споменици који поручују да никада није било лако и да никада није било први пут и да никада није крај. То нама треба да буде порука и снага да у животу морамо да се љубављу  и добротом боримо против свих злодела која су нас сналазила“.

У Српком културном центру изложене су старе фотографије и разлгедице Приштине, примерци градске ношње, старински ручни радови, али и уља на платну из богатог фундуса Дома кулутре у Грачаници, настала на Видовданским ликовним колонијама.

„Овде су изложене само неке од више од 300 слика које представљају пресек и основне одлике косовског ликовног етинтета и та посебност се критички уобличила у термину Приштинска ликовна школа“, рекао је, отварајући изложбу, уредник галерије Дома културе у Грачаници, Небојша Јевтић.

Свечано отврање Српског културног центра су уприличили и чланови КУД „Копаоник“ из Лепосавића који су у архаичној градској ношњи извели игре из Приштине. Програм је употпуњен читањем стиховима покојне песникиње Даринке Јеврић и песмом мушке певачке група Анасамбла народних игара и песама са КиМ „Венац“.

КУД“Копаоник“ из Лепосавића, Фото: ГрачаницаОнлајн

Реновираним здањем Приштинске митрополије, после готово две деценије, поново  се на старински начин заиграло коло Приштевка, како и доликује, ситним кораком, свечано и господстевено, уз песме:  „Демко, мори Демко“, „Ој ти Досто, лепа Досто“, „Из Јањева пођо, у Приштину дођо“.

Старим српским обичајем, који је и у народној песми овековечен стиховима:

„Шише од ракије,

Мезе по ракије“,

завршено је свечано отварање Српског културног центра. Посетици су најпре послужени вином и ракијом, потом филџан кафом и на крају богатом гозбом за коју се постарао ресторан „Огњиште“ из Грачанице.

Бројне званице, представници власти, цивилног друштва, културни посленици и грађани боравили су данас у Приштини, најпре на богослужењу у цркви, а потом и на свечаности у здању старе митрополије.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Председник општине Грачанца Срђан Поповић присуствовао је отварању Српског Културног центра. Поповић, који је до рата 1999. године живео у Приштини, био је једини представник Срба у косовским иниституцијама који је присуствовали овом догађају.

Остали српски представници, министри и заменице министара у Влади, посланици у Скупштини Косова, градоначелници општина са српском већином, нису дошли ни на свечану литургију, а ни на отварање Српског културног центра у Приштини.

Иван Миљковић