Косово – Деценија зависности од независности

Шта вама значи независност?

Замислите да ово питање постављате грађанима Приштине 17. фебруара 2008. године и данас деценију касније, на истом месту, у строгом центру града, крај инсталације ЊУБОРН, симбола најмлађе државе, који је на територији друге суверене државе створио Запад, уз помоћ НАТО-а.

Сви испитаници одговорили би исто: ЊУБОРН држава, резултат је дуготрајне и крваве борбе за коју су Албанци у борби против дуговековног српског непријатеља  положили своје животе. Косово је држава која сада има своју европску перспективу под окриљем НАТО-а. Изјаве еуфоричних грађана и политичaра биле су јединствене. На улицама, слављеничка иконографија, национална обележја, заставе Косова, Албаније, људи у албанској ношњи, постери Адема Јашарија и осталих бораца за њихову „ствар“, игра и песма уз гочобију, зурле и шаргије. На крају дана ватромет, неизбежна ставка како би се приземном спектаклу  додала нота узвишености и пројекције на небу.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Данас, десет година касније, од спекаткла се и даље не одустаје, поново ватромет, овог пута обогаћен песмом Рите Оре, најпознатије звезде албанског порекла, после Ане Оксе, која је такође, памтим ја,  долазила и певала у Приштини. Концерт је одржан на отвореном, али приштински медији никако да се договоре колико је људи присуствовало овом музичком спектаклу, 100 или 300 хиљада. Рита се захвалила, честитала независност сународницима, села у авион и исте вечери одлепршала што је даље крила носе, остављајући иза себе одушевљене масе младих погледа упртих у вис, тамо далеко, према „Ђерманији“ или „Швајцарији“, где се много лепше живи. Визна либерализација, недосањан сан косовске албанске младежи, кост у грлу и вечито обећање сваке власти и корак од седам миља који их дели од Европе и западног света, остаде да виси у ваздуху као стих који се не римује ни са чим.

Рита Ора је концерт најавила на Твитеру

За труд и бесплатан концерт који је подарила сународницима, Рита Ора је у знак захвалности од косовског премијера Рамуша Харадинаја добила позлату мапе Косова,  да се жути и сјаји у њеном ормару.

Да ли сјај позлате и данас сјаји онако као и пре десет година, о томе се пред угледним гостима из света не говори, посебно не на овако важан дан и јубилеј, када је све нашминкано у бојама косовске заставе, јер баш такве и само такве боје пријајају европском оку…

Старо је правило да велико спремање куће предходи уочи доласка важних гостији и званица. То практично изгледа тако, да све што може да вас као домаћина представи у лошем светлу или да засмета оку цењених званица, гурате под тепих. На зид качите само оно чиме волите да се похвалите и што вас чини успешним у очима званица, а добро дође и да „раји“ мало подигнете посрнули морал.

Тако се под овим великим државним косовским тепихом нађоше:  корупција присутна у свакој пори друштва, криминал, сиромаштво и бројке које доказују да је више од трећине становништва без посла. Нађе се ту и још понешто: Специјални суд за злочине ОВК, Заједница српских општина, напади, крађе и паљевина имовине Срба повратника.

Пред очима гостију стављају се урамљена признања о пријему у бројне светске организације, међународни позивни број. Ту је и златна медаља, прва за најмлађу државу, додељена на једном од међународних спортских такмичења. На другом бочном зиду урамљена бројка 115 представља број држава, колико је закључно са Барбадосом, признало Косово.

Поражавајуће бројке да је недавно близу 160.000 младих , без испаљеног зрна барута од стране српске војске, полиције или паравојних формација, главом без обзира побегло са Косова, у неко и у нешто боље тамо, не приказује се јавно пред гостима.

На посебном и највидљивијем месту, у великокој соби за пријем угледних гостију у најсјајнијем раму, Устав Косова, да званице виде највиши правни акт и доказ државности.

На пијадесталу Устав, а под тепих инцидент о јавном спаљивању заставе Косова у Гњилану, знате, оне плаве са жутом мапом Косова и звездицама у горњем делу.

Фото; илустрација

Питање које се само по себи намеће: како то да се пали симбол вишевековног сна, оно чему се пре десет година поносно клицало? Да апсурд буде већи, починиоци инцидента су пуштени кућама, јер уставом и законом нису предвиђене казнене мере за овакав случај.

Уставотворцу и законописцу није ни пало на памет да ће једног дана неком косовском Албанцу пасти на ум да у знак протеста запали своје државно обележје. Не бих сада да спекулишем око тога шта би било да је тај који је палио заставу, којим случајем био Србин? Али, као што се за добро злато кујунџија нађе, тако је и на Косову за доброг Србина и сигурног повратника на своју дедовину, оптужница о наводним злочинима које је наводно починио, унапред спремна.

Где има дима има и ватре! Захваљујући њој, овога пута сазнасмо за рупе у закону и у Уставу, али само да гости и званице не примете и ону под тепихом.

А кад се завеса спусти, светла погасе, слављеничка музика утиша, остаће да одзвањају речи Марије Захарове, портапаролке Министарства спољених послове Русије, земље која је полако натерала читав свет да се њена реч поново уважава и поштује:

„Косово је црна рупа на мапи Европе“, рекла је Захарова.

 

Иван Миљковић