Kosovo – Decenija zavisnosti od nezavisnosti

Šta vama znači nezavisnost?

Zamislite da ovo pitanje postavljate građanima Prištine 17. februara 2008. godine i danas deceniju kasnije, na istom mestu, u strogom centru grada, kraj instalacije NJUBORN, simbola najmlađe države, koji je na teritoriji druge suverene države stvorio Zapad, uz pomoć NATO-a.

Svi ispitanici odgovorili bi isto: NJUBORN država, rezultat je dugotrajne i krvave borbe za koju su Albanci u borbi protiv dugovekovnog srpskog neprijatelja  položili svoje živote. Kosovo je država koja sada ima svoju evropsku perspektivu pod okriljem NATO-a .Izjave euforičnih građana i političara bile su jedinstvene. Na ulicama, slavljenička ikonografija, nacionalna obeležja, zastave Kosova, Albanije, ljudi u albanskoj nošnji, posteri Adema Jašarija i ostalih boraca za njihovu „stvar“, igra i pesma uz gočobiju, zurle i šargije. Na kraju dana vatromet, neizbežna stavka kako bi se prizemnom spektaklu  dodala nota uzvišenosti i projekcije na nebu.

Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Danas, deset godina kasnije, od spekatkla se i dalje ne odustaje, ponovo vatromet, ovog puta obogaćen pesmom Rite Ore, najpoznatije zvezde albanskog porekla, posle Ane Okse, koja je takođe, pamtim ja,  dolazila i pevala u Prištini. Koncert je održan na otvorenom, ali prištinski mediji nikako da se dogovore koliko je ljudi prisustvovalo ovom muzičkom spektaklu, 100 ili 300 hiljada. Rita se zahvalila, čestitala nezavisnost sunarodnicima, sela u avion i iste večeri odlepršala što je dalje krila nose, ostavljajući iza sebe oduševljene mase mladih pogleda uprtih u vis, tamo daleko, prema Đermaniji ili Švajcariji, gde se mnogo lepše živi. Vizna liberalizacija, nedosanjan san kosovske albanske mladeži, kost u grlu i večito obećanje svake vlasti i korak od sedam milja koji ih deli od Evrope i zapadnog sveta, ostade da visi u vazduhu kao stih koji se ne rimuje ni sa čim.

Rita Ora je koncert najavila na Tviteru

Za trud i besplatan koncert koji je podarila sunarodnicima, Rita Ora je u znak zahvalnosti od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja dobila pozlatu mape Kosova,  da se žuti i sjaji u njenom ormaru.

Da li sjaj pozlate i danas sjaji onako kao i pre deset godina, o tome se pred uglednim gostima iz sveta ne govori, posebno ne na ovako važan dan i jubilej, kada je sve našminkano u bojama kosovske zastave, jer baš takve i samo takve boje prijajaju evropskom oku…

Staro je pravilo da veliko spremanje kuće predhodi uoči dolaska važnih gostiji i zvanica. To praktično izgleda tako, da sve što može da vas kao domaćina predstavi u lošem svetlu ili da zasmeta oku cenjenih zvanica, gurate pod tepih. Na zid kačite samo ono čime volite da se pohvalite i što vas čini uspešnim u očima zvanica, a dobro dođe i da „raji“ malo podignete posrnuli moral.

Tako se pod ovim velikim državnim kosovskim tepihom nađoše:  korupcija prisutna u svakoj pori društva, kriminal, siromaštvo i brojke koje dokazuju da je više od trećine stanovništva bez posla. Nađe se tu i još ponešto: Specijalni sud za zločine OVK, Zajednica srpskih opština, napadi, krađe i paljevina imovine Srba povratnika.

Pred očima gostiju stavljaju se uramljena priznanja o prijemu u brojne svetske organizacije, međunarodni pozivni broj. Tu je i zlatna medalja, prva za najmlađu državu, dodeljena na jednom od međunarodnih sportskih takmičenja. Na drugom bočnom zidu uramljena brojka 115 predstavlja broj država, koliko je zaključno sa Barbadosom, priznalo Kosovo.

Poražavajuće brojke da je nedavno blizu 160.000 mladih , bez ispaljenog zrna baruta od strane srpske vojske, policije ili paravojnih formacija, glavom bez obzira pobeglo sa Kosova, u neko i u nešto bolje tamo, ne prikazuje se javno pred gostima.

Na posebnom i najvidljivijem mestu, u velikokoj sobi za prijem uglednih gostiju u najsjajnijem ramu, Ustav Kosova, da zvanice vide najviši pravni akt i dokaz državnosti.

Na pijadestalu Ustav, a pod tepih incident o javnom spaljivanju zastave Kosova u Gnjilanu, znate, one plave sa žutom mapom Kosova i zvezdicama u gornjem delu.

Foto; ilustracija

Pitanje koje se samo po sebi nameće: kako to da se pali simbol viševekovnog sna, ono čemu se pre deset godina ponosno klicalo? Da apsurd bude veći, počinioci incidenta su pušteni kućama, jer ustavom i zakonom nisu predviđene kaznene mere za ovakav slučaj.

Ustavotvorcu i zakonopiscu nije ni palo na pamet da će jednog dana nekom kosovskom Albancu pasti na um da u znak protesta zapali svoje državno obeležje. Ne bih sada da spekulišem oko toga šta bi bilo da je taj koji je palio zastavu, kojim slučajem bio Srbin? Ali, kao što se za dobro zlato kujundžija nađe, tako je i na Kosovu za dobrog Srbina i sigurnog povratnika na svoju dedovinu, optužnica o navodnim zločinima koje je navodno počinio, unapred spremna.

Gde ima dima ima i vatre! Zahvaljujući njoj, ovoga puta saznasmo za rupe u zakonu i u Ustavu, ali samo da gosti i zvanice ne primete i onu pod tepihom.

A kad se zavesa spusti, svetla pogase, slavljenička muzika utiša, ostaće da odzvanjaju reči Marije Zaharove, portaparolke Ministarstva spoljenih poslove Rusije, zemlje koja je polako naterala čitav svet da se njena reč ponovo uvažava i poštuje:

„Kosovo je crna rupa na mapi Evrope“, rekla je Zaharova.

 

Ivan Miljković