На врховима прстију, у славу игре и у заграљај уметности

Фото: Горан Андрејевић, Дом кулутре Грачаница

Разлике између оног првог, несигурног, невештог дечијег корака,  начињеног пуним стопалом, и овог дрхтавог, на вриховима прстију, готово да нема. У првом случају дете хрли у загрљај родитљу, у другом, у загрљај уметности… охрабрите га и верујете у њега… 

Дом културе у Грачаници у сарадњи са Институтом за уметничку игру из Београда, покренуо је Школу балета. Организатори с поносом истичу да се у једној од српских средина на Косову и Метохији, 20 година после рата, поново враћају у живот уметничка игра и класичан балет.

Више од 120 девојчица и близу десетак дечака похађаће часове балета. За њихове прве плесне кораке постараће се Александар Илић, први солиста Балета Народног позоришта у Београду и Лидија Павловић Ракочевић, кореограф и балетски педагог.

У холу грачаничког Дома културе све врви од малишана, њихових родитеља, бака, дека. Стрпљиво су чекали завршетак конференције на којој је новинарима најављен почетак и представљен програм рада прве балетске школе у нашој средини. Раздрагана деце носе малене ђачке торбе у којима су маме брижљиво спаковале хеланкице и патофнице за први час игре. Малишани чекају Александра и Лидију да их упознају са корацима и уведу у чаролију игре на врховима прстију коју до сада, осим у ретким прилика  на ТВ-у, нису имали прилику нигде другде да виде. Свако мало, па неко од  родитеља, бака или дека, у жељи да упамте и виде прве кораке својих малених балерина и балетана, провире на врата плесне сале док је  у току први час. Гужва и жамор утихнули су чим су  искусни Александар и Лидија оргнизовали децу, поделивши их по старосним групама. Чаролија је заживела.

Лидија Павловић Ракочевић – балетски педагог на првом часу: Фото: Дом културе Грачаница

Нисмо свесни да данас радимо велику ствар за игру и балет

Пројекат Школе балета у Грачаници подржало је Министарство за културу и инофримсање Републике Србије, тако је учињен велики и значајан корак за уметничку игру и ширење свести о уметничкој игри, превасходно класичног балета на територији Косова и Метохије, речено је на прес – конференицији.

„Мисија Института за уметничку игру јесте децентрализација уметничке игре, класичног балета и савремене игре. Заиста смо срећни што су се стекли услови да се један овако важан пројекат дешава баш у Грачаници и на Косову и Метохији“, рекао је Александар Илић, први солиста Балета Народног позоришта и професор на Институту за уметничку игру у Београду.

Прес – конференција, Први солиста Балета Народног позоришта у Београду Александар Саша Илић, Фото: Дом културе Грачаница

Нагласивши да за разлику од музике, игра, на жалост, није заступљена у настваном програму наших школа, као и да је данас у ужој Србији више музичких него балетских школа. Илић је истакао да је поносан на то што су он и његова колегиница Лидија мисионари, а деца пионири нечега великог што се на пољу класичног балета, овде управо рађа.

„Надам се да ћемо једног дана имати балет у Грачаници и убеђен сам да овде има много талената. Оно чега у овом тренутку нисмо свесни бићемо, колико за пар година, јер смо урадили велику ствар за игру и балет“, рекао је Илић.

Полазници школе балета, старости од пет до четрнаест година, проћи ће кроз студијски програм учења према старосним групама. Часови у трајању од 90 минута организоваће се сваког викенда.

Јака воља, дисциплина, вежба и љубав – пут до успеха

Поред рекреативног бављења балетом, истовремено ће се обавити и одабир најталентованије деце која ће се усмеравати на захтевније балетске програме. Самим тим, она ће се припремати и за упис у балетску школу и професионалнији приступ игри и овој уметности.

Балеткси педагог и кореограф, Лидија Павловић Ракочевић напомиње да класичан балет није јефтино школовање, јер изискује специфичну опрему и присуство на часовима током целог дана, али и дозу ангажовања са комплетном исхраном и дисциплином.

„Воља као и жеља за успехом у овој врсти уметности је непроцењива. Пет година је идеално врме за почетак бављења балетом, а тело се до десете године програмски припрема за даље школовање основног и средњошколског балетског образовања“, појаснила је Павловић Ракочевић.

Кореограф, Лидија Павловић Ракочевић: Фото: Дом културе Грачаница

Првих месец дана, балетска школа биће бесплатна за све полазнике, а потом ће се, како истичу у Дому културе у Грачаници, наплаћивати симболична месечна школарина од 300 динара.

Александар и Лидија, како су нагласили, приступиће најважнијим методским јединицма рада за сваки узраст.

„Поред свих плесних корака које девојчице и дечаци треба да науче, радићемо  неке лепе и корисне ствари и интересантне кореографије, које ће бити круна нашег заједничког рада. Шта смо то урадили и колико узнапредовали, видећете већ у јуну на великом концерту који за вас припремамо овде у Дому кулутре у Грачаници“, рекао је Илић.

Лидија са децом на првом часу, Фото: Дом културе Грачаница

Радионица „Мајстор Дане“ жели да помогне рад балетске школе у Грачаници

После текста  Ускоро прва школа Балета у Грчаници који је поратал ГрачаницаОнлај објавио прошлог месеца, нашој редакцији је писао Срђан Милосављевић, власник Занатске радње за израду стилске,  кожне обуће и балетских патика  који је обећао да ће за успешан почетак рада Школе балета донирати известан број балетских патикица.

Снежана Петровић, координаторка прве школе балета и уредница музичког програма Дома културе у Грачаници, каже да је ступила у контакт са господином Милосављевићем и да ће поклон бити преузет врло брзо.

„Од срца се захваљујем  дародавцу, а ово је само доказ да је уметност универзална категорија, да не познаје границе и да код људи буди племенитост и хуманост“, рекла је Петровићева за портал ГрачаницаОнлајн.


Због великог интересовања, а у циљу популаризације класичног балета, организатори су најавили напреднији ниво и наставак Школе балета и наредне године.

Ниједан почетак није лак. Крупни и сигурни кораци, вођени јаком жељом и енергијом организотора и кореографа како би мисију уметничке игре ширили и јачали, овде смо успели да осетимо, као и непресушну жељу полазника да једног дана постану успешне балерине и балетани.

Разлике између оног првог, несигурног, невештог дечијег корака,  начињеног пуним стопалом, и овог, дрхтавог на врховима прстију, готово да нема. У првом случају дете хрли у загрљај родитљу, у другом, у загрљај уметности… охрабрите га и верујете у њега…

Иван Миљковић