Na vrhovima prstiju, u slavu igre i u zagraljaj umetnosti

Foto: Goran Andrejević, Dom kulutre Gračanica

Razlike između onog prvog, nesigurnog, neveštog dečijeg koraka,  načinjenog punim stopalom, i ovog drhtavog, na vrihovima prstiju, gotovo da nema. U prvom slučaju dete hrli u zagrljaj roditlju, u drugom, u zagrljaj umetnosti… ohrabrite ga i verujete u njega… 

Dom kulture u Gračanici u saradnji sa Institutom za umetničku igru iz Beograda, pokrenuo je Školu baleta. Organizatori s ponosom ističu da se u jednoj od srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, 20 godina posle rata, ponovo vraćaju u život umetnička igra i klasičan balet.

Više od 120 devojčica i blizu desetak dečaka pohađaće časove baleta. Za njihove prve plesne korake postaraće se Aleksandar Ilić, prvi solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i Lidija Pavlović Rakočević, koreograf i baletski pedagog.

U holu gračaničkog Doma kulture sve vrvi od mališana, njihovih roditelja, baka, deka. Strpljivo su čekali završetak konferencije na kojoj je novinarima najavljen početak i predstavljen program rada prve baletske škole u našoj sredini. Razdragana dece nose malene đačke torbe u kojima su mame brižljivo spakovale helankice i patofnice za prvi čas igre. Mališani čekaju Aleksandra i Lidiju da ih upoznaju sa koracima i uvedu u čaroliju igre na vrhovima prstiju koju do sada, osim u retkim prilika  na TV-u, nisu imali priliku nigde drugde da vide. Svako malo, pa neko od  roditelja, baka ili deka, u želji da upamte i vide prve korake svojih malenih balerina i baletana, provire na vrata plesne sale dok je  u toku prvi čas. Gužva i žamor utihnuli su čim su  iskusni Aleksandar i Lidija orgnizovali decu, podelivši ih po starosnim grupama. Čarolija je zaživela.

Lidija Pavlović Rakočević – baletski pedagog na prvom času: Foto: Dom kulture Gračanica

Nismo svesni da danas radimo veliku stvar za igru i balet

Projekat Škole baleta u Gračanici podržalo je Ministarstvo za kulturu i inofrimsanje Republike Srbije, tako je učinjen veliki i značajan korak za umetničku igru i širenje svesti o umetničkoj igri, prevashodno klasičnog baleta na teritoriji Kosova i Metohije, rečeno je na pres – konfereniciji.

„Misija Instituta za umetničku igru jeste decentralizacija umetničke igre, klasičnog baleta i savremene igre. Zaista smo srećni što su se stekli uslovi da se jedan ovako važan projekat dešava baš u Gračanici i na Kosovu i Metohiji“, rekao je Aleksandar Ilić, prvi solista Baleta Narodnog pozorišta i profesor na Institutu za umetničku igru u Beogradu.

Pres – konferencija, Prvi solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Aleksandar Saša Ilić, Foto: Dom kulture Gračanica

Naglasivši da za razliku od muzike, igra, na žalost, nije zastupljena u nastvanom programu naših škola, kao i da je danas u užoj Srbiji više muzičkih nego baletskih škola. Ilić je istakao da je ponosan na to što su on i njegova koleginica Lidija misionari, a deca pioniri nečega velikog što se na polju klasičnog baleta, ovde upravo rađa.

„Nadam se da ćemo jednog dana imati balet u Gračanici i ubeđen sam da ovde ima mnogo talenata. Ono čega u ovom trenutku nismo svesni bićemo, koliko za par godina, jer smo uradili veliku stvar za igru i balet“, rekao je Ilić.

Polaznici škole baleta, starosti od pet do četrnaest godina, proći će kroz studijski program učenja prema starosnim grupama. Časovi u trajanju od 90 minuta organizovaće se svakog vikenda.

Jaka volja, disciplina, vežba i ljubav – put do uspeha

Pored rekreativnog bavljenja baletom, istovremeno će se obaviti i odabir najtalentovanije dece koja će se usmeravati na zahtevnije baletske programe. Samim tim, ona će se pripremati i za upis u baletsku školu i profesionalniji pristup igri i ovoj umetnosti.

Baletksi pedagog i koreograf, Lidija Pavlović Rakočević napominje da klasičan balet nije jeftino školovanje, jer iziskuje specifičnu opremu i prisustvo na časovima tokom celog dana, ali i dozu angažovanja sa kompletnom ishranom i disciplinom.

„Volja kao i želja za uspehom u ovoj vrsti umetnosti je neprocenjiva. Pet godina je idealno vrme za početak bavljenja baletom, a telo se do desete godine programski priprema za dalje školovanje osnovnog i srednjoškolskog baletskog obrazovanja“, pojasnila je Pavlović Rakočević.

Koreograf, Lidija Pavlović Rakočević: Foto: Dom kulture Gračanica

Prvih mesec dana, baletska škola biće besplatna za sve polaznike, a potom će se, kako ističu u Domu kulture u Gračanici, naplaćivati simbolična mesečna školarina od 300 dinara.

Aleksandar i Lidija, kako su naglasili, pristupiće najvažnijim metodskim jedinicma rada za svaki uzrast.

„Pored svih plesnih koraka koje devojčice i dečaci treba da nauče, radićemo  neke lepe i korisne stvari i interesantne koreografije, koje će biti kruna našeg zajedničkog rada. Šta smo to uradili i koliko uznapredovali, videćete već u junu na velikom koncertu koji za vas pripremamo ovde u Domu kulutre u Gračanici“, rekao je Ilić.

Lidija sa decom na prvom času, Foto: Dom kulture Gračanica

Radionica „Majstor Dane“ želi da pomogne rad baletske škole u Gračanici

Posle teksta  Uskoro prva škola Baleta u Grčanici koji je poratal GračanicaOnlaj objavio prošlog meseca, našoj redakciji je pisao Srđan Milosavljević, vlasnik Zanatske radnje za izradu stilske,  kožne obuće i baletskih patika  koji je obećao da će za uspešan početak rada Škole baleta donirati izvestan broj baletskih patikica.

Snežana Petrović, koordinatorka prve škole baleta i urednica muzičkog programa Doma kulture u Gračanici, kaže da je stupila u kontakt sa gospodinom Milosavljevićem i da će poklon biti preuzet vrlo brzo.

„Od srca se zahvaljujem  darodavcu, a ovo je samo dokaz da je umetnost univerzalna kategorija, da ne poznaje granice i da kod ljudi budi plemenitost i humanost“, rekla je Petrovićeva za portal GračanicaOnlajn.


Zbog velikog interesovanja, a u cilju popularizacije klasičnog baleta, organizatori su najavili napredniji nivo i nastavak Škole baleta i naredne godine.

Nijedan početak nije lak. Krupni i sigurni koraci, vođeni jakom željom i energijom organizotora i koreografa kako bi misiju umetničke igre širili i jačali, ovde smo uspeli da osetimo, kao i nepresušnu želju polaznika da jednog dana postanu uspešne balerine i baletani.

Razlike između onog prvog, nesigurnog, neveštog dečijeg koraka,  načinjenog punim stopalom, i ovog, drhtavog na vrhovima prstiju, gotovo da nema. U prvom slučaju dete hrli u zagrljaj roditlju, u drugom, u zagrljaj umetnosti… ohrabrite ga i verujete u njega…

Ivan Miljković