Економија и култура доприносе помирењу, политика и фактори са стране нас удаљују

Помирење народа у региону Западног Балкана је дуготрајан процес на који, несумљиво, утиче више фактора: од социјално – економских, преко религиозно – етничких, до вештачких (изазваних и наметнутих споља, од стране великих и утицајних земаља), наглашено је у опсежној Студији која је данас представљена у Грачаници.

Истраживање је, које како су организатори навели, имало за циљ да издвоји све аспекте који би могли да допринесу компромису и трајном помирењу народа на Балкану.

На састанку, који су са представницима цивилног сектрора и грађанског друштва у Грачаници иницирале организације „Ленс“ и „Davided past joint future“ (Пролазимо кроз заједничку будућност) које, под покровитељством Европске Уније, представљају део коалиције регионалних невладиних оргранизација, закључено је да цивилно друштво најбоље разуме важност процеса помирења у односу на друге друштвене секторе.

„ Велики број испитаника сматра да цивилни сектор може одиграти важну улогу у процесу помирења, међутим, њихове активности су више усмерене ка добијању средстава од донатора, а мање према проблемима саме заједнице“, рекла је представница „Ленс“-а Фљорије Џемајљи.

Фљорије Џемајљи – Фото: ГрачаницаОнлајн

Џемајљи закључује да је утицај цивилног сектора у случају трајног помирења приметан на мирко плану, али да је нажалост, на центалном нивоу или макро плану минималан или једва уочљив.

Студија показује да испитаници верују да на процес помирења утичу економски фактори, (трговина, увоз и извоз робе и капитала), али и уметност и култура који су, како је назначено, одлични за подстицање помирења у региону Западног Балкана.

Одређени број испитаника сматра и да је колективно помирење у директрној вези са политичким и да у том смислу, како је наглашено, Србија мора да се извини за оно што је, наводно, учинила на Косову.

Један део испитаника, наводи се у Студији, Велику Албанију види као процес који ће допринети сигурном и трајном решењу проблема на Балкану.

У једноме се већина испитаника слаже: „политчка култура утиче и манипулише националним осећањима и прошлошћу и у таквом условима могућност помирења је у многоме умањена“, закључила је на крају Фљорије Џемајљи позивајући се на студију „Процес помирења на Западном Балкану и Турској – Квалитативна студија Косово“.

Представљање Студије „Процес помирења на Западном Балкану и Турској, Квалитативна студија Косово“, Фото: ГрачаницаОнлајн

За помирење проблематични уџбеници Историје

На тему помирење и школски уџбеници Историје говорио је Шкељзен Гаши. Гаши је појаснио да је за истраживање користио уџбенке које на Косову користе и српски и албански ученици у вишим разредима Основних школа. Каже да је за студију користио књиге у издању Завода за Уџбенике и наставна средстав из Београда и уџбенике косовских издавача и да је и у једним и у другим уџбеницима проблематично то како децу уче о рату на Косову.

„Једна страна говори само о злочинима против Албанаца, друга о злочинима према Србима, а подаци се често глорифијуку и преувеличавају“, рекао је Гаши.

Шкељзен Гаши, Фото: ГрачаницаОнлајн

Он истиче да се у уџбеницима Историје, по којима уче српска деца, наводи да је Косово срце Србије и да постоји договор са Богом о томе. Док се у књигама албанских ђака описују многи злочини почињени од стране Срба.

„Владама Косова и Србије није у интересу поверење и помирење између Албанаца и Срба, јер дух који они гаје није дух сарадње и помирења, већ дух мржње и поделе“, закључио је Гаши.

После презентације Студије отворена је дискусија на којој су учесници изнели своје ставове. Речено је да са ове временске дистанце ни један историјски закључак не може бити изведен.

„У историји важи правило да је потребан проток времена како би се поводом било ког рата, па и овог на Косову и Метохији могле да износе историјске чињенице. Комисије о несталим особама и са једне и друге стране још увек раде своје послове. Немамо ни једног оусђеног за злочине против Срба. Сведоци са албанске сране који су требали да говоре о злочинима, преко ноћи су нестали или су убијени. У Србији историчари и даље воде жустре расправе о улози четника и пратизана у Другом светском рату, а овде се прејудицира изношење историјског суда о нечему што још увек траје“, био је јединствен став предсавника српског цивилног сектора на крају дискусије о теми помирења у уџбеницима Историје.

Студија „Процес помирења на Западном Балкану и Турској – Квалитативна студија Косово“  резултат је опсежног истражнивања осам невладиних организација из региона које је у организацији Европске Уније трајало од априла до новембра 2016. године.

Иван Миљковић