Прелазак на летње рачунање времена

Летње рачунање времена почиње у недељу, 25. марта у 2.00 сата ујутру померањем казаљки за један сат унапред. Померање сата се  обавља у ноћи између суботе и недеље, летње рачунање времена траје до последњег викенда у октобру, када почиње зимско рачунање времена.

Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе ради уштеде енергије.

Током последњег века, модел померања казаљки на сату прихватла је цела Европа и Северна Америка, док је у осталим деловима света летње рачунање времена познато само у неколико земаља попут Ирана, Монголије, Бразила или Намибије.

Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27.марта 1983. Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

До пре неког времена летње рачунање времена спроводила је и Русија, али одлуком Владимира Путина то је укинуто. Турска је од прошле године увела стално летње рачунање времена и за разлику од ранијих година неће примењивати враћање казаљки на сатовима у складу са зимским рачунањем.

У Европском парламенту, услед све више доказа о негативном утицају померања сата два пута годишње, постоји снажна подршка укидању те праксе, рекао је пре неколико дана на конференцији за медије чешки европарламентарац Павел Свобода (ЕПП).

„Научна истраживања показала су да 20 посто популације пати од здравствених проблема због мењања сата“, истакао је Свобода, председник неформалне радне групе европарламентараца оформљене око те иницијативе.

(извор: Данас)