Prelazak na letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena počinje u nedelju, 25. marta u 2.00 sata ujutru pomeranjem kazaljki za jedan sat unapred. Pomeranje sata se  obavlja u noći između subote i nedelje, letnje računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.

Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27.marta 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Do pre nekog vremena letnje računanje vremena sprovodila je i Rusija, ali odlukom Vladimira Putina to je ukinuto. Turska je od prošle godine uvela stalno letnje računanje vremena i za razliku od ranijih godina neće primenjivati vraćanje kazaljki na satovima u skladu sa zimskim računanjem.

U Evropskom parlamentu, usled sve više dokaza o negativnom uticaju pomeranja sata dva puta godišnje, postoji snažna podrška ukidanju te prakse, rekao je pre nekoliko dana na konferenciji za medije češki evroparlamentarac Pavel Svoboda (EPP).

„Naučna istraživanja pokazala su da 20 posto populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata“, istakao je Svoboda, predsednik neformalne radne grupe evroparlamentaraca oformljene oko te inicijative.

(izvor: Danas)