Помоћ породици Стојковић: Деца гладују док гледају непокретног оца

Када је Ирена Стојковић са породицом избегла са Косова и Метохије у централну Србију, сад већ давне 1999. године, ни на крај памети јој није било да ће готово две деценије касније морати своју децу да храни хлебом и шећером, да ће једва крпити крај са крајем и да се таквом животу не назире крај.

Драган Стојковић, Иренин супруг и глава породице, непокретан лежи у кревету дневне собе, једине просторије која има огрев. Он није добро годинама. Сада више не може ни да устане. Цео живот је радио где год је могао као физикалац. Добио је отказ баш када му је повређена кичма. Драган је данас непокретан, прима ињекције, потребан му је магнет, а лекари су поред ишијаса установили још гомилу дијагноза.

„Прихода ниодкуда, помоћи ниодкога“ – објашњава очајна Ирена .

Највише трпе деца. Немања има 17 година и сваког дана пешке прелази чак 7 километара до школе.Тринаестогодишњи Давор и годину дана млађа Татјана су у основној школи.

„ Деца су мој ослонац, а ја не могу бити њихов, јер немам шта да им пружим. Помажу ми да купам њиховог болесног оца. Живимо у немаштини. Дешава се да немам шта да им дам да једу. Онда узму по корицу хлеба и мало шећера. И ћуте, шта ће. Ево, Немања ми тражи новац за шишање. Ја немам. Због тога знају да га задиркују у школи“   прича у сузама Ирена према којој се живот није показао милостив.

Кућу у којој ова петочлана породица живи је у прилично лошем стању. Дечије собе су хладне, немају како бити угрејане. Напукли зидови, прозори кроз које пробија ледени ветар.

“Молим за помоћ. Прихватићу било који посао. Само моја породица да преживи овај пакао – поручује ова несрећна жена.

Уколико  желите да помогнете породици Стојковић то можете урадити на следећи начин:

Донације из Србије:

Име: 28. ЈУН

Динарски рачун број: 265619031000037746

Raiffeisen banka Srbije