Они знају ко су и шта желе, са премијере документарног филма младе ауторске екипе из Грачанице

„Овим филмом смо желеле да сачувамо успомену на Грачаницу која има посебну чаролију да везује људе за себе“,  рекла је једна од ауторки уочи пројекције филма  „Ја знам ко сам „ који је у среду увече премијерно приказан публици у Грачаници.

Получасовни документарац је првенац младе ауторске екипе коју је изнедрила „Школе филмске магије“, која се већ три године одржава у Дому културе у Грачаници. Сценарио и режију за филм потписују Кристина Андрејевић и Николина Живић, средњошколке, које су, како истичу, желеле да њихово прво остварење буде у вези са местом где су рођене и где живе.

„Прошлог лета смо биле полазници „Школе филмске магије“ у сектору режије и тако смо стекле основно знање што се тиче режије. Ту се и родила идеја коју смо каније преточиле у филм“, прича Николина Живић.

Младе ауторке: Николина Живић и Кристина Андрејевић, Фото: ГрачаницаОнлајн

Николина и Кристина су удруженим снагама радиле сценарио и режију за документарац, додају да су огромну помоћ имале од мушког дела екипе, браће Живојина и Немање Андрејевић, који су били задужени за камеру и монтажу.

„Филм смо снимили за недељу дана јер нам ни временски условни нису били наклоњени, а нисмо ни имали довољно времена на располагању. Због тога је у екипи владала огромна напетост, али смо на крају успели да и снимање и монтажу урадимо у предвиђеном року“, открила нам је Николина Живић.

Мати Теодора из манаситра Грачаница, сегмент из филма „Ја знам ко сам“

Немања Андрејевић је био задужен за монтажу и каже да је имао узбудљив задатак.

„Монтирати тридесетоминутни документарац са материјалом који је стигао са терена није био лак задатак. Неки кадрови ми се нису уклапали, али с обзиром на то да је камерман био мој млађи брат, нисам баш могао да се љутим толико на њега“, прича кроз смех Немања.

Живојин Андрејевић, млађи брат, иначе задужен за камеру, каже да је уочио неке своје пропусте док је гледао филм и додаје да се они следећи пут никако неће поновити.

„ Мени филм изгледа посебно, поготову сада када сам га одгледали на великом платну.  Драго ми је да смо имали готово пуну салу Дома културе, дошло све моје друштво да ме подржи, што мене посебно чини срећним“, прича Живојин.

„Ово је наш први филм, а већ следећи мора да буде, бар два пута бољи“, допуњује брата старији Немања.

Кристина Андрејевић признаје да је и она, као и остали чланови ауторског тима, имала трему јер је доста људи дошло на премијеру њиховог првенца.

„Ту су родитељи, рођаци, другови из разреда и драго ми је да су сви дошли да нас подрже“, каже Кристина.

На крају пројекције добили су громогласни аплауз, за труд, идеју и жељу да, иако млади, покажу да им само мало треба, да се покрену, напаве чудо и стану раме уз раме са старијим и у овом послу искуснијим колегама.

Иван Миљковић