Oni znaju ko su i šta žele, sa premijere dokumentarnog filma mlade autorske ekipe iz Gračanice

„Ovim filmom smo želele da sačuvamo uspomenu na Gračanicu koja ima posebnu čaroliju da vezuje ljude za sebe“,  rekla je jedna od autorki uoči projekcije filma  „Ja znam ko sam „ koji je u sredu uveče premijerno prikazan publici u Gračanici.

Polučasovni dokumentarac je prvenac mlade autorske ekipe koju je iznedrila „Škole filmske magije“, koja se već tri godine održava u Domu kulture u Gračanici. Scenario i režiju za film potpisuju Kristina Andrejević i Nikolina Živić, srednjoškolke, koje su, kako ističu, želele da njihovo prvo ostvarenje bude u vezi sa mestom gde su rođene i gde žive.

„Prošlog leta smo bile polaznici „Škole filmske magije“ u sektoru režije i tako smo stekle osnovno znanje što se tiče režije. Tu se i rodila ideja koju smo kanije pretočile u film“, priča Nikolina Živić.

Mlade autorke: Nikolina Živić i Kristina Andrejević, Foto: GračanicaOnlajn

Nikolina i Kristina su udruženim snagama radile scenario i režiju za dokumentarac, dodaju da su ogromnu pomoć imale od muškog dela ekipe, braće Živojina i Nemanje Andrejević, koji su bili zaduženi za kameru i montažu.

„Film smo snimili za nedelju dana jer nam ni vremenski uslovni nisu bili naklonjeni, a nismo ni imali dovoljno vremena na raspolaganju. Zbog toga je u ekipi vladala ogromna napetost, ali smo na kraju uspeli da i snimanje i montažu uradimo u predviđenom roku“, otkrila nam je Nikolina Živić.

Mati Teodora iz manasitra Gračanica, segment iz filma „Ja znam ko sam“

Nemanja Andrejević je bio zadužen za montažu i kaže da je imao uzbudljiv zadatak.

„Montirati tridesetominutni dokumentarac sa materijalom koji je stigao sa terena nije bio lak zadatak. Neki kadrovi mi se nisu uklapali, ali s obzirom na to da je kamerman bio moj mlađi brat, nisam baš mogao da se ljutim toliko na njega“, priča kroz smeh Nemanja.

Živojin Andrejević, mlađi brat, inače zadužen za kameru, kaže da je uočio neke svoje propuste dok je gledao film i dodaje da se oni sledeći put nikako neće ponoviti.

„ Meni film izgleda posebno, pogotovu sada kada sam ga odgledali na velikom platnu.  Drago mi je da smo imali gotovo punu salu Doma kulture, došlo sve moje društvo da me podrži, što mene posebno čini srećnim“, priča Živojin.

„Ovo je naš prvi film, a već sledeći mora da bude, bar dva puta bolji“, dopunjuje brata stariji Nemanja.

Kristina Andrejević priznaje da je i ona, kao i ostali članovi autorskog tima, imala tremu jer je dosta ljudi došlo na premijeru njihovog prvenca.

„Tu su roditelji, rođaci, drugovi iz razreda i drago mi je da su svi došli da nas podrže“, kaže Kristina.

Na kraju projekcije dobili su gromoglasni aplauz, za trud, ideju i želju da, iako mladi, pokažu da im samo malo treba, da se pokrenu, napave čudo i stanu rame uz rame sa starijim i u ovom poslu iskusnijim kolegama.

Ivan Miljković