Vaskršnji Utorak u Grnčaru i Vrbovcu

Posebno lepo i veselo, Vaskršnji Utorak se proslavlja u selima Vrbovac i Grnčar kod Kosovske Vitine. U ova dva mesta gornje Morave, kako se naziva kraj u gornjem toku Binačke Morave, meštani i dalje obeležavaju „babe i dede“, običaj koji podseća na „maškare“, kojim se označava kraj duge zime i dolazak leta.

Kolo se zaigralo na sred sela, Foto: GračanicaOnlajn

Sve što je zdravo i pravo, mlado i staro, izašlo je danas na ulicu, u centar sela, da uz igru i pesmu obeleži „babe i dede“, stari običaj koji se na Vaskršnji Utorak tradicionalno priređuje u Grnčaru, Vrbovcu i nešto udaljenijem Binču.

Povorka maskiranih obično kreće iz stare vodenice na kraju sela, u kojoj se muški preoblače, maksiraju, šminkaju, i takvi kreću među seljane da ih plaše i uveseljavaju,

Maskirani momci, potovareni na traktor, koji su za ovu priliku okitili srpskom zastavom, hvataju se u kolo, koje su prvo povele mlade devojke i snaše.

Foto: GračanicaOnlajn

Kada se prvo kolo završi, sledeće, sa sitom u ruci povede maskirana baba, do nje igra deda, a onda svi maskirani redom. U igru se rado uključuju i ostali meštani Grnčara. Kada baba odigra kolo, obilazi redom sve koji su se okupili da gledaju ovaj spektakl, tražići da je daruju sitnim parama. Onoga ko pri sebi nema sitnine momci iz babinog okruženja prskaju vodom ili bacaju u mali šančić sa vodom.

„babe i dede“ stari običaj koji se neguje u selima Gornje Morave

„Od kad pamtim za sebe i otkad sam došla u ovo selo, ovaj običaj se uvek održvao na treći dan Veligdana“ priča nam Cveta Stanković. Kaže da je i ranije mnogo naroda izlazio na sokak da pozdravi maskirane.

Cveta i njene komšinice izašle na portu da gledaju običaje, Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Tako je bilo u staro vreme, to nam je bila jedina zabava, priča vremešna Cveta, oslanjajući se na štap koji su joj, kaže, nametnule godina, a na plećima ih nosi ukupno 77.

Dok se svira čuvena Gilanka, tradicionalno kolo koje se vezuje za ovaj kraj, u oro se sa maskiranim momcima hvataju i ostali meštani. Čitava fešta, podseća na maškare, koje najavljuju kraj zimskog perioda i dolazak letnjeg, završava se kada se baba, navodno, porodi.

Običaj se vezuje za rodnu godinu. Meštani Grnčara kažu „da bude berićeta u polju u toru, oburu i u selu, da se deca rađaju i ne odlaze sa ognjišta“!

Foto: GračanicaOnlajn
Vrbovac, prase na ražnju i trobojka: „Da se zna da smo Srbi“

Iz Grnčara, čisto srpskog sela koje broji više od 300 stanovnika, „maškare“ nastavljaju put do Vrbovca, par kilometara udaljenog sela, koje se smestilo u plodnoj dolini kraj Binačke Morave.

U Vrbovcu, na sred sela, grupa meštana okupljena oko praseta na ražnju proslavlja poslednji dan Vaskrsa i dočekuje maškare iz Grnčara.

Posle dugog posta najbolje se omrsi uz prasetinu, Foto; GračanicaOnlajn

Okupljeni oko zarumenelog praseta, koje jedan meštani okreće, dok drugi premazuje posebnom mešavinom masti i piva, zbijaju šale uz nezaobilaznu rakiju i pivo. Iznad njih na krovu vijori se pobodena srpska trobojka.

„Jel vidite zastavu“?, kažu dok nas nude rakijom za dobrodišlicu, „Trobojka je tu da se zna da ste u srpsko selo došli… ajde sada da nazdravimo!“, u glas govore Vrbovčani.

Srećko Kojić predstavnik Srba iz ovog mesta kaže da je pre dvadesetak dana stupio na tu dužnost, ali svojim meštanima, uz Vaskršnju čestitku, poručuje da će se truditi da im poboljša i olakša život.

„Problema je puno, od toga da nema posla za mlade, zbog čega oni odlaze iz sela, preko nerešenih socijalnih slučajeva koji se gomilaju, pa sve do toga, da ovaj narod odavde, vredan i radan, nema gde i kome da isporuči ili proda ono što proizvede na svojim poljima“, priča Kojić.

Srećko Kojić, predstavnik sela, Foto. V. Ćup, GračanicaOnlajn

Kojić naglašava da se sve može rešiti slogom i strpljenjem, a svoje sunarodnike poziva da ne odlaze sa dedovine.

Dok nam je predstavnik sela ovo pričao, preko puta nas su lokalni muzičari već nameštali ozvučenje. Uskoro će i ovde da stignu „babe i dede“ iz Grnčara, valja ih dočekati pesmom i kolom. Nastavlja se igranka u selu koje broji blizu 900 srpskih domaćinstava.

Crkva Sv. Dimitrija u Vrbovcu, Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

U knjigama je ostalo upisano da je naš poznati pesnik Milan Rakić, u vreme dok je bio srpski vicekonzul u Prištini, napisao izveštaj Beogradu kako su Arnauti „6. jula 1907. godine obili crkvu u Vrbovcu. „Sve ikone pokršili i polomili, haljine svešteničke i knjige pocepali, srebrne stvari kao krstove i putir i drugo odneli sa sobom i na taj način opustošili crkvu“.

Posle  ovoga, oko crkve je podignut veliki zid, kojim je i danas crkva Svetog Dimitija u selu opasana.

Od meštana smo saznali i priču kako je selo dobilo ime. Kažu da su u tursko vreme Arnauti sa Turcima u potpunosti spalili selo. Kada se izbegli srpski živalj vratio, zatekli su golu poljanu, ruševinee i samo jednu vrbu.

Preživela je vrba, ostao je Vrbovac i Vrbovčani da i danas svedoče o svom selu, bogatoj tradiciji i istoriji na koju su posebno ponosni, a nema ni jednog razloga da bude drugačije.

Ivan Miljković