Божидар Дејановић: Спречићемо промену етничке структуре

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Божидар Дејановић, градоначелник општине Клокот - Врбовац

Градоначелник општине Клокот – Врбовац, Божидар Дејановић, рекао је за портал ГрачаницаОнлајн да се морају хитно предузети мере како би се спречило претварање пољопривредног у грађевинско земљиште и како би се зауставила дивља градња, а самим тим и промена етничке структуре. Општина, на чије је чело дошао пре три месеца, била је тамни вилајет, каже Дејановић и додаје да његов тим има пуно посла. Пијаћа вода, електрична мрежа, улична расвета, контејнери, лоши животни услови мештана, наслеђени дугови, само су део проблема на чијем решавању је почело да ради ново руководство.

Клокот лежи на води, а грађани без пијаће воде

ГрачаницаОнлајн: Господине Дејановићу, шта су највећи проблеми у општини Клокот са којима сте се сусрели када сте изабрани на место градоначелника?

Божидар Дејановић: Ми смо се суочили са великим проблемима када смо дошли на власт. Општина Клокот је била једина општина која није имала улично осветљење. На улицама није било контејнера, није било воде за пиће. Читав Клокот лежи на води, а грађани немају пијаћу воду, што је незамисливо. Нажалост, још нисмо решили проблем пијаће воде у насељеном месту Клокот, али смо зато решили проблем пијаће воде у Могили.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Клокот

ГрачаницаОнлајн: А шта је био проблем? Зашто није било пијаће воде?

Божидар Дејановић: Проблем је био јер није био плаћен утрошак електричне енергије. Знате, претходни градоначелник није нашао за сходно да плати рачун од 2000 евра за утрошену електричну енергију. Такође, мој претходник нам је оставио и 8000 евра дуга у компанији Ипко, где је куповао скупоцене телефоне.

ГрачаницаОнлајн: На решавању којих проблема још радите?

Божидар Дејановић: Морамо у Клокоту да ремонтујемо водоводну мрежу и да то оспособимо како треба. Са друге стране, у Грнчару и Врбовцу смо почели реконструкцију уличног осветљења, а урађено је осветљење и у улицама у којима га није било. Поставили смо контејнере на улице. То су неке мале ствари које смо урадили и које радимо, али људи већ осећају да иде на боље и да се услови живота побољшавају. Мислим да су мештани задовољни.


Дечији вртић у Клокоту чека децу, на потезу Канцеларија за КиМ
Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Дечији вртић у Клокоту

Тренутно се приводи крају уређење нове зграде општине Клокот, а уз саму општину, у близини полицијске станице, средствима Европске комисије је пре неколико година изграђен и опремљен модеран дечији вртић. Вртић је и даље празан, а деца из Клокота иду у предшколску установу у Врбовац. Градоначелник Дејановић покушава да обезбеди средства за упослење васпитачица, медицинске сестре, куварица, помоћних радника.

“Потребно је тринаесторо радника да би вртић нормално функционисао, али нажалост још увек не можемо да обезбедио плате за њих. Имамо све потребне дозволе из надлежног министарства Владе Републике Србије, али немамо финансијску подршку”, каже Дејановић, истичући да се нада да ће Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију помоћи да коначно и деца из Клокота имају свој вртић.


Неће бити дуплих примања

ГрачаницаОнлајн: Када је пре неколико дана у посети општини Клокот био министар за повратак и заједнице Владе Косова у оставци, Далибор Јевтић, дали сте занимљиву изјаву да ће свака породица у вашој општини добијати примања, нека из косовских, нека из српских институција. Објасните, шта сте под тим подразумавали и како то мислите да остварите? Нама је познато да у свим општинама са српском већином постоје људи који имају по две, чак и три плате и са друге стране, породице које са троје и четворо деце живе од социјалне помоћи или неког минималца које држава Србија још увек исплаћује.

Божидар Дејановић: Овај проблем можемо да решимо само радом. Ја ћу да ступим у контакт са свим службама које функционишу у систему Републике Србије и које дају одређена примања, као и са свим службама које раде у косовском систему, како бисмо имали тачне податке о свим примањима која имају грађани општине Клокот. На пример, већ сам разговарао са службом која додељује једнократну помоћ. Ако општина Клокот одобри неком домаћинству једнократну помоћ, онда општина Витина која функционише у систему Републике Србије не би требало да даје истом човеку помоћ, већ неком другом, некој другој породици. Поједини здравствени радници такође примају плате и по косовском и по српском систему. Ми смо сада расписали конкурс за 80 радника који ће да раде у просвети. У оквиру конкурса потражујемо и 30 помоћних радника, који немају додирних тачака са институцијама Републике Србије и који не примају плате од њих. Тиме смо једним делом онемогућили примање дуплих плата. И што се тиче професора и стручних здравствених радника, постоји стратегија и план како да не буде дуплих примања, али у то ћете се сами уверити када профункционише. Тренутно тражимо модус, јер не може неко да прима плату и од српских и од косовских институција, а да неко нема за основне животне потребе.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: зграда општине Клокот – Врбовац

ГрачаницаОнлајн: Та обећања су давали сви кандидати за градоначелнике у општинама са српском већином, али то још ниједан није урадио.

Божидар Дејановић: Ми смо већ кренули са тим. На пример, увели смо ноћне чуваре за школе, које плаћају косовске институције. Знате, школе, посебно српске, морају да буду заштићене. Мислим да сам први градоначелник који је увео ноћне чуваре, по четири у свакој школи. Помоћни радници ће такође да буду плаћени од косовских институција. Ја сам спреман да се суочим са овим проблемом и верујте ми, неће да буде попуштања. Пре неколико дана сам разговарао са шефицом социјалне службе која функционише у систему Републике Србије и рекао сам да морамо да размењујемо информације. Боље је помоћи двема породицама него једној. Чврсто сам решио да дуплим приманјима станем на пут.

ГрачаницаОнлајн: Каква је ситуација са буџетом?

Божидар Дејановић: Имамо велики проблем са буџетом, јер нам је смањен и не задовољава потребе општине, односно грађана. Даћу вам само један пример, кроз који можете да видите да надлежна министарства из Приштине баш и немају слуха за наше проблеме и тако нам отежавају рад. Претходни градоначелник је истерао седам радника општине, а на њихова места није упослио нове. Крајем те године, када су ти људи добили отказ, тај новац је отишао у суфицит. Ми данас имамо проблем да вратимо тих седам радника на посао. Пошто су средства предвиђена за исплату плата за те људе отишла у суфицит, сада нам надлежни из Приштине не дозвољавају да на радна места која постоје по систематизацији, примимо радника. Требају нам силни захтеви, дозволе и не знам шта већ, али ипак се надам да ћемо и то да решимо ако будемо упорни.


Службеници и на терен са потписаном излазницом

Сва службена возила у овој малој моравској општини, после радног времена морају да буду на паркингу, осим возила градоначелника, рекао нам је Дејановић. За сваки излазак за време радног времена, запослени добијају такозване излазнице, потписане од директора одељења, у којима се евидентира време и разлог изласка, као и време повратка у канцеларију.

“Излазницама смо спречили ранију праксу да појединци изађу да обаве посао за који је потребно пола сата, а не врате се до краја радног времена. За свако непоштовање радног времена или злоупотребу службеног возила следи казна”, каже градоначелник.



Фото И. МИЉКОВИЋ; ГрачаницаОнлајн: ГрачаницаОнлајн интервју са Божидаром Дејановићем, градоначелником општине Клокот – Врбовац

Само једнаким третманом Срба и Албанаца и међусобним дијалогом можемо да градимо мостове пријатељства и путеве мира

ГрачаницаОнлајн: Општи утисак је да Албанци, ваши суграђани живе боље него Срби. Такав утисак се стиче када се погледају велелепне куће, локали, стоваришта. Међутим наишли смо на много саговорника Албанаца, који као и Срби нису задовољни економском ситуацијом, како у општини, тако и на целом Косову, на људе који нису задовољни пореском политиком, приватизацијом, субвенцијама за пољопривредне произвођаче и слично. Реците нам, како живе ваши суграђани Албанци?

Божидар Дејановић: Што се тиче Албанаца, има их који живе далеко боље од Срба, али има и сиротиње. На пример, ми имамо бањски комплекс, имамо два власника, односно две фирме које са баве бањским лечењем. Власници живе лепо, али они морају да плаћају и порез. На пример, ћерка власника такозване “Старе бање” је код нас директор финансија, а он нама дугује порез. То морамо хитно да решимо. Па не може ћерка да вам буде директор финансија, да наплаћује порез од других, а да њен отац не плаћа порез. Живот грађана, између осталих и албанске националности, зависи и од уплате пореза у општински буџет.

ГрачаницаОнлајн: Разговарате ли са својим суграђанима и ван председничке канцеларије?

БожидарДејановић: Свакодневно разговарам са Албанцима, као и са Србима и само тако, једнаким третманом и дијалогом можемо да градимо мостове пријатељства и путеве мира. И кроз Заједницу српских општина то планирамо. Видели смо шта се десило после случаја у Митровици када је хапшен Марко Ђурић, односно када се предузимају исхитрени и једнострани потези. Одмах је међу грађанима напетост и страх. Иначе, код нас је безбедносна ситуација стабилна, међуетнички односи су коректни, али оног дана када се нешто деси у неком другом месту, осећа се напетост и дистанца. Зато се трудимо да све неспоразуме превазилазимо разговором. Ми смо вековима овде. Мој прадеда, деда, отац, сви су овде живели. Моја мајка је рецимо умрла у Јагодини, али сам је сахранио овде. Ја овде планирам да останем и овде да живим. Понављам, са Албанцима морамо да разговарамо о свим проблемима, али и самим Албанцима мора да проради свест да су дужни и да помогну да народ живи боље, и кроз социјална давања и кроз запошљавање.

Вратићу се на бањске комплексе. У њима не ради ниједан Србин. Мислим да то није у реду и не може да у општини са српском већином, у таквој фирми не ради ниједан Србин. Са друге стране, у општинској администрацији имамо преко 30% Албанаца и има их на веома важним, односно на кључним позицијама. Једини сам градоначелник који је за директоре служби поставио три жене и то две Албанке. Ја сам човек који нема предрасуда, желим да имам квалитетне људе у свом окружењу, људе који знају и желе да раде како би народу било боље.


Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Божидар Дејановић, градоначелник општине Клокот – Врбовац

Божидар Дејановић је на последњим косовским локалним изборима, одржаним у октобру и новембру 2017. године, тесном већином изабран за градоначелника општине Клокот – Врбовац, као кандидат Српске листе, иако је у првом изборном кругу био кандидат Грађанске иницијативе Клокот- Врбовац. Дејановић са породицом живи у селу Грнчар, једном од четири насељена места у овој општини.


ГрачаницаОнлајн: Како сте примљени од својих суграђана Албанаца као градоначелник Србин?

Божидар Дејановић: Имам добар однос са Србима и Албанцима, за мене су они равноправни грађани и често разговарам са људима, шетам у бањском комплексу, као и у Врбовцу, Могили и Грнчару. Људи верују у мене, и једни и други. Ја сам са својим тимом почео да радим. На примар, подсетићу, заборавио сам да кажем на почетку да реконструкција електричне мреже у Клокоту кошта 46 000 евра. Никоме ми нисмо бранили да то уради раније. Ухватили смо се сада у коштац са тим проблемом. Малопре сам вам рекао и опет вам кажем да је наша општина била тамни вилајет. Није било ничега. Најлакше је да ја добијем плату. Али требало би да се сетим да неко други нема да купи лекове мајци или детету. Због грађана је мој тим свакодневно на терену, као и ја лично. Разговарамо са њима, они нам износе своје проблеме и потребе. Разговарамо и са Србима и Албанцима, у тиму су и Срби и Албанци и све се записује шта људи говоре. Не можемо свима да помогнемо, не можемо да решимо свима проблеме, али где највише гори, тамо гасимо. Само тако, ја мислим да можемо напред. Ми смо народној кухињи, преко Епархије рашко -призренске дали трактор, дали смо општински џип на коришћење здравственом центру Гњилане, односно у Пасјане како би могли да превозе болеснике. То су неке мале ствари, али грађанима значе пуно.

Одлука о забрани претварања пољопривредног у грађевинско земљиште по хитном поступку

ГрачаницаОнлајн: Општина Клокот је једна од општина са српском већином, међутим у разговору са мештанима, сазнали смо да већ на следећим изборима ситуација може да буде промењена у корист Албанаца. Продаје се земља, продају се куће, пољопривредно земљиште се претвара у грађевинско, на најплоднијој земљи ничу огромне зграде, што се дешава у већини општина са српском већином јужно од Ибра. Шта о томе мислите?

Божидар Дејановић: Постији опасност да општина Клокот не буде већински српска, али то зависи од нашег рада. Претходна власт, која је управљала општином у протекле четири године, није предузела никакве кораке да спречи градњу кућа и локала на плодној земљи, односно преименовање пољопривредног земљишта у грађевинско. Зато ћемо ми већ на следећој седници Скупштине предложити да се донесе одлука којом ћемо да забранимо да се граде објекти у пољопривредној зони. Већ сам издао налог да се такав предлог одлуке припреми. Додаће се додатна клаузула где ће моћи да се гради, искључиво са дозволом градоначелника и уз сагласност Скупштине. Ми ћемо урадити све да спречимо такозвану “албанизацију” наше општине. Мислим да не могу Срби да буду мањина на следећим изборима, али на неким будућим, да је настављена стара политика, врло је вероватно да би се то десило. Али, поновићу да то зависи од нашег рада и то ми морамо сами да решимо. Ми сами Срби имамо велику одговорност. Нико нам није крив ако прода неко и оде. Зато морамо да направимо стратегију, којом ћемо предвидети и откуп кућа и имања, које власник жели да прода.

ГрачаницаОнлајн: Колико тренутно Срба, а колико Албанаца живи у вашој општини?

Божидар Дејановић: Данас у нашој општини живи око 1500 Албанаца и око 3500 Срба. Албанци се заиста нагло досељавају, мештани суседних села купују имања и куће на територији наше општине. Ми морамо о томе, односно о продаји да размислимо и да сами то зауставмо. Треба да размислимо трезвено, да покушамо да не продајемо и не мењамо етничку структуру, али да са тим упознамо и Канцеларију за КиМ. Неко мора да нам помогне и заустави ту продају, односно куповину. Али, пре свега, морамо на нивоу локалне смоуправе да донесемо одлуке које ће да нам буду корисне. Узмимо за пример општину Ранилуг, чије руководство заслужује све похвале. Зашто се у Ранилугу ништа не гради поред пута? Како је могло у Ранилугу да се донесе на време одлука о забрани преименовања пољопривредног земљишта у грађевинско? Нажалост, морам да кажем да су све дозволе за претварање пољопривредног у грађевинско земљиште, Албанцима дали Срби, претходни градоначелник или директор одељења за пољопривреду. Нисмо ми, који смо на власт дошли пре три месеца, криви, али ћемо радити на свим пољима да то спречимо убудуће и наравно да грађанима буде боље.

Обезбедити пласман произведених пољопривредних производа

ГрачаницаОнлајн: Ово је традиционално пољопривредни крај. Производи се поврће, али мештани кажу да имају проблем са пласманом. Шта са вишком пољопривредних производа? Наиме, Срби се жале да немају тржиште, а и Албанци пољопривредни произвођачи нису задовољни. Кажу људи да и поред потписаних уговора са купцима, роба остаје и приморани су да велике количине бацају или заоравају на њиви.

Божидар Дејановић: Откуп пољопривредних производа је један од највећих проблема у нашој општини. Ја сам обилазио село Могила, где имамо највеће произвођаче. Људи су једва спаковали кромпир да не смрзне преко зиме и сада је остао непродат. Ја сам разговарао са Народном кухињом, са Студентским центром, нема са ким нисам разговарао око тога ко би могао да откупи вишак кромпира рецимо или купуса. Добијао сам одговоре или да тендери нису расписани, или да су расписани раније и слично. Народна кухиња, која ради и у нашој општини се рецимо финансира сама и њихови упослени обрађују од 30 до 50 хектара земље. Они данас имају највероватније око 30 хектара само засејаних житом. Народна кухиња има такав систем да је то за пример. Хоћу да кажем да они производе довољно поврћа за сопствене потребе. Што се тиче откупа пољопривредних прозвода, то ипак морамо да решимо на вишем нивоу. Паприка и парадајз се углавном продају, али се кромпир производи у великим количинама и ту је највећи проблем. Ја ћу покушати поново да разговарам са представницима Канцеларије за КиМ, али је и министар Јевтић, приликом посете Клокоту обећао да ће то да реши кроз Канцеларију за КиМ. Ако овим људима помогнемо да продају произведено, то ће да буде наш велики успех.

ГрачаницаОнлајн: Хвала, господине Дејановићу.


Фото И. МИЉКОВИЋ; ГрачаницаОнлајн: породица Влајковић
Влајковићи за месец дана добијају купатило, јавно обећао градоначелник Дејановић

У селу Могила, мешовитом селу у општини Клокот- Врбовац, живи и шесточлана породица Влајковић. Ранко и Божидарка са троје деце, од 13, 12 и 10 година и Ранков брат, живе у старој трособној кући, у нехуманим условима. Влајковићи се хране у Народној кухињи, а Божидарка која је је слабог здравља, често остаје без лекова, јер мало новца које имају радије даје деци за ужину. Док су чекали редовно следовање из Народне кухиње, најстарија кћерка Влајковића нам је рекла да јој је једина жеља да има купатило, јер се још увек купају у кориту.

„Учинићемо све да овој породици помогнемо, изградњом купатила, највише за месец дана“, обећао је градоначелник Дејановић. Док смо још радили овај интервју, Дејановић је издао налог својим сарадницима да почну са прегледом објекта и јавно обећао да ће Влајковићима барем донекле олакшати живот.


Анђелка Ћуп