Božidar Dejanović: Sprečićemo promenu etničke strukture

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Božidar Dejanović, gradonačelnik opštine Klokot - Vrbovac

Gradonačelnik opštine Klokot – Vrbovac, Božidar Dejanović, rekao je za portal GračanicaOnlajn da se moraju hitno preduzeti mere kako bi se sprečilo pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište i kako bi se zaustavila divlja gradnja, a samim tim i promena etničke strukture. Opština, na čije je čelo došao pre tri meseca, bila je tamni vilajet, kaže Dejanović i dodaje da njegov tim ima puno posla. Pijaća voda, električna mreža, ulična rasveta, kontejneri, loši životni uslovi meštana, nasleđeni dugovi, samo su deo problema na čijem rešavanju je počelo da radi novo rukovodstvo.

Klokot leži na vodi, a građani bez pijaće vode

GračanicaOnlajn: Gospodine Dejanoviću, šta su najveći problemi u opštini Klokot sa kojima ste se susreli kada ste izabrani na mesto gradonačelnika?

Božidar Dejanović: Mi smo se suočili sa velikim problemima kada smo došli na vlast. Opština Klokot je bila jedina opština koja nije imala ulično osvetljenje. Na ulicama nije bilo kontejnera, nije bilo vode za piće. Čitav Klokot leži na vodi, a građani nemaju pijaću vodu, što je nezamislivo. Nažalost, još nismo rešili problem pijaće vode u naseljenom mestu Klokot, ali smo zato rešili problem pijaće vode u Mogili.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Klokot

GračanicaOnlajn: A šta je bio problem? Zašto nije bilo pijaće vode?

Božidar Dejanović: Problem je bio jer nije bio plaćen utrošak električne energije. Znate, prethodni gradonačelnik nije našao za shodno da plati račun od 2000 evra za utrošenu električnu energiju. Takođe, moj prethodnik nam je ostavio i 8000 evra duga u kompaniji Ipko, gde je kupovao skupocene telefone.

GračanicaOnlajn: Na rešavanju kojih problema još radite?

Božidar Dejanović: Moramo u Klokotu da remontujemo vodovodnu mrežu i da to osposobimo kako treba. Sa druge strane, u Grnčaru i Vrbovcu smo počeli rekonstrukciju uličnog osvetljenja, a urađeno je osvetljenje i u ulicama u kojima ga nije bilo. Postavili smo kontejnere na ulice. To su neke male stvari koje smo uradili i koje radimo, ali ljudi već osećaju da ide na bolje i da se uslovi života poboljšavaju. Mislim da su meštani zadovoljni.


Dečiji vrtić u Klokotu čeka decu, na potezu Kancelarija za KiM
Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Dečiji vrtić u Klokotu

Trenutno se privodi kraju uređenje nove zgrade opštine Klokot, a uz samu opštinu, u blizini policijske stanice, sredstvima Evropske komisije je pre nekoliko godina izgrađen i opremljen moderan dečiji vrtić. Vrtić je i dalje prazan, a deca iz Klokota idu u predškolsku ustanovu u Vrbovac. Gradonačelnik Dejanović pokušava da obezbedi sredstva za uposlenje vaspitačica, medicinske sestre, kuvarica, pomoćnih radnika.

“Potrebno je trinaestoro radnika da bi vrtić normalno funkcionisao, ali nažalost još uvek ne možemo da obezbedio plate za njih. Imamo sve potrebne dozvole iz nadležnog ministarstva Vlade Republike Srbije, ali nemamo finansijsku podršku”, kaže Dejanović, ističući da se nada da će Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju pomoći da konačno i deca iz Klokota imaju svoj vrtić.


Neće biti duplih primanja

GračanicaOnlajn: Kada je pre nekoliko dana u poseti opštini Klokot bio ministar za povratak i zajednice Vlade Kosova u ostavci, Dalibor Jevtić, dali ste zanimljivu izjavu da će svaka porodica u vašoj opštini dobijati primanja, neka iz kosovskih, neka iz srpskih institucija. Objasnite, šta ste pod tim podrazumavali i kako to mislite da ostvarite? Nama je poznato da u svim opštinama sa srpskom većinom postoje ljudi koji imaju po dve, čak i tri plate i sa druge strane, porodice koje sa troje i četvoro dece žive od socijalne pomoći ili nekog minimalca koje država Srbija još uvek isplaćuje.

Božidar Dejanović: Ovaj problem možemo da rešimo samo radom. Ja ću da stupim u kontakt sa svim službama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije i koje daju određena primanja, kao i sa svim službama koje rade u kosovskom sistemu, kako bismo imali tačne podatke o svim primanjima koja imaju građani opštine Klokot. Na primer, već sam razgovarao sa službom koja dodeljuje jednokratnu pomoć. Ako opština Klokot odobri nekom domaćinstvu jednokratnu pomoć, onda opština Vitina koja funkcioniše u sistemu Republike Srbije ne bi trebalo da daje istom čoveku pomoć, već nekom drugom, nekoj drugoj porodici. Pojedini zdravstveni radnici takođe primaju plate i po kosovskom i po srpskom sistemu. Mi smo sada raspisali konkurs za 80 radnika koji će da rade u prosveti. U okviru konkursa potražujemo i 30 pomoćnih radnika, koji nemaju dodirnih tačaka sa institucijama Republike Srbije i koji ne primaju plate od njih. Time smo jednim delom onemogućili primanje duplih plata. I što se tiče profesora i stručnih zdravstvenih radnika, postoji strategija i plan kako da ne bude duplih primanja, ali u to ćete se sami uveriti kada profunkcioniše. Trenutno tražimo modus, jer ne može neko da prima platu i od srpskih i od kosovskih institucija, a da neko nema za osnovne životne potrebe.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: zgrada opštine Klokot – Vrbovac

GračanicaOnlajn: Ta obećanja su davali svi kandidati za gradonačelnike u opštinama sa srpskom većinom, ali to još nijedan nije uradio.

Božidar Dejanović: Mi smo već krenuli sa tim. Na primer, uveli smo noćne čuvare za škole, koje plaćaju kosovske institucije. Znate, škole, posebno srpske, moraju da budu zaštićene. Mislim da sam prvi gradonačelnik koji je uveo noćne čuvare, po četiri u svakoj školi. Pomoćni radnici će takođe da budu plaćeni od kosovskih institucija. Ja sam spreman da se suočim sa ovim problemom i verujte mi, neće da bude popuštanja. Pre nekoliko dana sam razgovarao sa šeficom socijalne službe koja funkcioniše u sistemu Republike Srbije i rekao sam da moramo da razmenjujemo informacije. Bolje je pomoći dvema porodicama nego jednoj. Čvrsto sam rešio da duplim primanjima stanem na put.

GračanicaOnlajn: Kakva je situacija sa budžetom?

Božidar Dejanović: Imamo veliki problem sa budžetom, jer nam je smanjen i ne zadovoljava potrebe opštine, odnosno građana. Daću vam samo jedan primer, kroz koji možete da vidite da nadležna ministarstva iz Prištine baš i nemaju sluha za naše probleme i tako nam otežavaju rad. Prethodni gradonačelnik je isterao sedam radnika opštine, a na njihova mesta nije uposlio nove. Krajem te godine, kada su ti ljudi dobili otkaz, taj novac je otišao u suficit. Mi danas imamo problem da vratimo tih sedam radnika na posao. Pošto su sredstva predviđena za isplatu plata za te ljude otišla u suficit, sada nam nadležni iz Prištine ne dozvoljavaju da na radna mesta koja postoje po sistematizaciji, primimo radnika. Trebaju nam silni zahtevi, dozvole i ne znam šta već, ali ipak se nadam da ćemo i to da rešimo ako budemo uporni.


Službenici i na teren sa potpisanom izlaznicom

Sva službena vozila u ovoj maloj moravskoj opštini, posle radnog vremena moraju da budu na parkingu, osim vozila gradonačelnika, rekao nam je Dejanović. Za svaki izlazak za vreme radnog vremena, zaposleni dobijaju takozvane izlaznice, potpisane od direktora odeljenja, u kojima se evidentira vreme i razlog izlaska, kao i vreme povratka u kancelariju.

“Izlaznicama smo sprečili raniju praksu da pojedinci izađu da obave posao za koji je potrebno pola sata, a ne vrate se do kraja radnog vremena. Za svako nepoštovanje radnog vremena ili zloupotrebu službenog vozila sledi kazna”, kaže gradonačelnik.



Foto I. MILJKOVIĆ; GračanicaOnlajn: GračanicaOnlajn intervju sa Božidarom Dejanovićem, gradonačelnikom opštine Klokot – Vrbovac

Samo jednakim tretmanom Srba i Albanaca i međusobnim dijalogom možemo da gradimo mostove prijateljstva i puteve mira

GračanicaOnlajn: Opšti utisak je da Albanci, vaši sugrađani žive bolje nego Srbi. Takav utisak se stiče kada se pogledaju velelepne kuće, lokali, stovarišta. Međutim naišli smo na mnogo sagovornika Albanaca, koji kao i Srbi nisu zadovoljni ekonomskom situacijom, kako u opštini, tako i na celom Kosovu, na ljude koji nisu zadovoljni poreskom politikom, privatizacijom, subvencijama za poljoprivredne proizvođače i slično. Recite nam, kako žive vaši sugrađani Albanci?

Božidar Dejanović: Što se tiče Albanaca, ima ih koji žive daleko bolje od Srba, ali ima i sirotinje. Na primer, mi imamo banjski kompleks, imamo dva vlasnika, odnosno dve firme koje sa bave banjskim lečenjem. Vlasnici žive lepo, ali oni moraju da plaćaju i porez. Na primer, ćerka vlasnika takozvane “Stare banje” je kod nas direktor finansija, a on nama duguje porez. To moramo hitno da rešimo. Pa ne može ćerka da vam bude direktor finansija, da naplaćuje porez od drugih, a da njen otac ne plaća porez. Život građana, između ostalih i albanske nacionalnosti, zavisi i od uplate poreza u opštinski budžet.

GračanicaOnlajn: Razgovarate li sa svojim sugrađanima i van predsedničke kancelarije?

BožidarDejanović: Svakodnevno razgovaram sa Albancima, kao i sa Srbima i samo tako, jednakim tretmanom i dijalogom možemo da gradimo mostove prijateljstva i puteve mira. I kroz Zajednicu srpskih opština to planiramo. Videli smo šta se desilo posle slučaja u Mitrovici kada je hapšen Marko Đurić, odnosno kada se preduzimaju ishitreni i jednostrani potezi. Odmah je među građanima napetost i strah. Inače, kod nas je bezbednosna situacija stabilna, međuetnički odnosi su korektni, ali onog dana kada se nešto desi u nekom drugom mestu, oseća se napetost i distanca. Zato se trudimo da sve nesporazume prevazilazimo razgovorom. Mi smo vekovima ovde. Moj pradeda, deda, otac, svi su ovde živeli. Moja majka je recimo umrla u Jagodini, ali sam je sahranio ovde. Ja ovde planiram da ostanem i ovde da živim. Ponavljam, sa Albancima moramo da razgovaramo o svim problemima, ali i samim Albancima mora da proradi svest da su dužni i da pomognu da narod živi bolje, i kroz socijalna davanja i kroz zapošljavanje.

Vratiću se na banjske komplekse. U njima ne radi nijedan Srbin. Mislim da to nije u redu i ne može da u opštini sa srpskom većinom, u takvoj firmi ne radi nijedan Srbin. Sa druge strane, u opštinskoj administraciji imamo preko 30% Albanaca i ima ih na veoma važnim, odnosno na ključnim pozicijama. Jedini sam gradonačelnik koji je za direktore službi postavio tri žene i to dve Albanke. Ja sam čovek koji nema predrasuda, želim da imam kvalitetne ljude u svom okruženju, ljude koji znaju i žele da rade kako bi narodu bilo bolje.


Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Božidar Dejanović, gradonačelnik opštine Klokot – Vrbovac

Božidar Dejanović je na poslednjim kosovskim lokalnim izborima, održanim u oktobru i novembru 2017. godine, tesnom većinom izabran za gradonačelnika opštine Klokot – Vrbovac, kao kandidat Srpske liste, iako je u prvom izbornom krugu bio kandidat Građanske inicijative Klokot- Vrbovac. Dejanović sa porodicom živi u selu Grnčar, jednom od četiri naseljena mesta u ovoj opštini.


GračanicaOnlajn: Kako ste primljeni od svojih sugrađana Albanaca kao gradonačelnik Srbin?

Božidar Dejanović: Imam dobar odnos sa Srbima i Albancima, za mene su oni ravnopravni građani i često razgovaram sa ljudima, šetam u banjskom kompleksu, kao i u Vrbovcu, Mogili i Grnčaru. Ljudi veruju u mene, i jedni i drugi. Ja sam sa svojim timom počeo da radim. Na primar, podsetiću, zaboravio sam da kažem na početku da rekonstrukcija električne mreže u Klokotu košta 46 000 evra. Nikome mi nismo branili da to uradi ranije. Uhvatili smo se sada u koštac sa tim problemom. Malopre sam vam rekao i opet vam kažem da je naša opština bila tamni vilajet. Nije bilo ničega. Najlakše je da ja dobijem platu. Ali trebalo bi da se setim da neko drugi nema da kupi lekove majci ili detetu. Zbog građana je moj tim svakodnevno na terenu, kao i ja lično. Razgovaramo sa njima, oni nam iznose svoje probleme i potrebe. Razgovaramo i sa Srbima i Albancima, u timu su i Srbi i Albanci i sve se zapisuje šta ljudi govore. Ne možemo svima da pomognemo, ne možemo da rešimo svima probleme, ali gde najviše gori, tamo gasimo. Samo tako, ja mislim da možemo napred. Mi smo narodnoj kuhinji, preko Eparhije raško -prizrenske dali traktor, dali smo opštinski džip na korišćenje zdravstvenom centru Gnjilane, odnosno u Pasjane kako bi mogli da prevoze bolesnike. To su neke male stvari, ali građanima znače puno.

Odluka o zabrani pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište po hitnom postupku

GračanicaOnlajn: Opština Klokot je jedna od opština sa srpskom većinom, međutim u razgovoru sa meštanima, saznali smo da već na sledećim izborima situacija može da bude promenjena u korist Albanaca. Prodaje se zemlja, prodaju se kuće, poljoprivredno zemljište se pretvara u građevinsko, na najplodnijoj zemlji niču ogromne zgrade, što se dešava u većini opština sa srpskom većinom južno od Ibra. Šta o tome mislite?

Božidar Dejanović: Postiji opasnost da opština Klokot ne bude većinski srpska, ali to zavisi od našeg rada. Prethodna vlast, koja je upravljala opštinom u protekle četiri godine, nije preduzela nikakve korake da spreči gradnju kuća i lokala na plodnoj zemlji, odnosno preimenovanje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Zato ćemo mi već na sledećoj sednici Skupštine predložiti da se donese odluka kojom ćemo da zabranimo da se grade objekti u poljoprivrednoj zoni. Već sam izdao nalog da se takav predlog odluke pripremi. Dodaće se dodatna klauzula gde će moći da se gradi, isključivo sa dozvolom gradonačelnika i uz saglasnost Skupštine. Mi ćemo uraditi sve da sprečimo takozvanu “albanizaciju” naše opštine. Mislim da ne mogu Srbi da budu manjina na sledećim izborima, ali na nekim budućim, da je nastavljena stara politika, vrlo je verovatno da bi se to desilo. Ali, ponoviću da to zavisi od našeg rada i to mi moramo sami da rešimo. Mi sami Srbi imamo veliku odgovornost. Niko nam nije kriv ako proda neko i ode. Zato moramo da napravimo strategiju, kojom ćemo predvideti i otkup kuća i imanja, koje vlasnik želi da proda.

GračanicaOnlajn: Koliko trenutno Srba, a koliko Albanaca živi u vašoj opštini?

Božidar Dejanović: Danas u našoj opštini živi oko 1500 Albanaca i oko 3500 Srba. Albanci se zaista naglo doseljavaju, meštani susednih sela kupuju imanja i kuće na teritoriji naše opštine. Mi moramo o tome, odnosno o prodaji da razmislimo i da sami to zaustavmo. Treba da razmislimo trezveno, da pokušamo da ne prodajemo i ne menjamo etničku strukturu, ali da sa tim upoznamo i Kancelariju za KiM. Neko mora da nam pomogne i zaustavi tu prodaju, odnosno kupovinu. Ali, pre svega, moramo na nivou lokalne smouprave da donesemo odluke koje će da nam budu korisne. Uzmimo za primer opštinu Ranilug, čije rukovodstvo zaslužuje sve pohvale. Zašto se u Ranilugu ništa ne gradi pored puta? Kako je moglo u Ranilugu da se donese na vreme odluka o zabrani preimenovanja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko? Nažalost, moram da kažem da su sve dozvole za pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište, Albancima dali Srbi, prethodni gradonačelnik ili direktor odeljenja za poljoprivredu. Nismo mi, koji smo na vlast došli pre tri meseca, krivi, ali ćemo raditi na svim poljima da to sprečimo ubuduće i naravno da građanima bude bolje.

Obezbediti plasman proizvedenih poljoprivrednih proizvoda

GračanicaOnlajn: Ovo je tradicionalno poljoprivredni kraj. Proizvodi se povrće, ali meštani kažu da imaju problem sa plasmanom. Šta sa viškom poljoprivrednih proizvoda? Naime, Srbi se žale da nemaju tržište, a i Albanci poljoprivredni proizvođači nisu zadovoljni. Kažu ljudi da i pored potpisanih ugovora sa kupcima, roba ostaje i primorani su da velike količine bacaju ili zaoravaju na njivi.

Božidar Dejanović: Otkup poljoprivrednih proizvoda je jedan od najvećih problema u našoj opštini. Ja sam obilazio selo Mogila, gde imamo najveće proizvođače. Ljudi su jedva spakovali krompir da ne smrzne preko zime i sada je ostao neprodat. Ja sam razgovarao sa Narodnom kuhinjom, sa Studentskim centrom, nema sa kim nisam razgovarao oko toga ko bi mogao da otkupi višak krompira recimo ili kupusa. Dobijao sam odgovore ili da tenderi nisu raspisani, ili da su raspisani ranije i slično. Narodna kuhinja, koja radi i u našoj opštini se recimo finansira sama i njihovi uposleni obrađuju od 30 do 50 hektara zemlje. Oni danas imaju najverovatnije oko 30 hektara samo zasejanih žitom. Narodna kuhinja ima takav sistem da je to za primer. Hoću da kažem da oni proizvode dovoljno povrća za sopstvene potrebe. Što se tiče otkupa poljoprivrednih prozvoda, to ipak moramo da rešimo na višem nivou. Paprika i paradajz se uglavnom prodaju, ali se krompir proizvodi u velikim količinama i tu je najveći problem. Ja ću pokušati ponovo da razgovaram sa predstavnicima Kancelarije za KiM, ali je i ministar Jevtić, prilikom posete Klokotu obećao da će to da reši kroz Kancelariju za KiM. Ako ovim ljudima pomognemo da prodaju proizvedeno, to će da bude naš veliki uspeh.

GračanicaOnlajn: Hvala, gospodine Dejanoviću.


Foto I. MILJKOVIĆ; GračanicaOnlajn: porodica Vlajković
Vlajkovići za mesec dana dobijaju kupatilo, javno obećao gradonačelnik Dejanović

U selu Mogila, mešovitom selu u opštini Klokot- Vrbovac, živi i šestočlana porodica Vlajković. Ranko i Božidarka sa troje dece, od 13, 12 i 10 godina i Rankov brat, žive u staroj trosobnoj kući, u nehumanim uslovima. Vlajkovići se hrane u Narodnoj kuhinji, a Božidarka koja je je slabog zdravlja, često ostaje bez lekova, jer malo novca koje imaju radije daje deci za užinu. Dok su čekali redovno sledovanje iz Narodne kuhinje, najstarija kćerka Vlajkovića nam je rekla da joj je jedina želja da ima kupatilo, jer se još uvek kupaju u koritu.

„Učinićemo sve da ovoj porodici pomognemo, izgradnjom kupatila, najviše za mesec dana“, obećao je gradonačelnik Dejanović. Dok smo još radili ovaj intervju, Dejanović je izdao nalog svojim saradnicima da počnu sa pregledom objekta i javno obećao da će Vlajkovićima barem donekle olakšati život.


Anđelka Ćup