Проф. др Милан Бараћ: Од Кишнице до Рашке има 16 метарулшких депонија које загађују слив Грачанке, Ситнице и Ибра.

Од Рудника Кишница и Ново Брдо до Суве Руде код Рашке има 16 Трепчиих депонија, од којих су девет актвне, док је седам рекултивисано. Професор доктор са Катедре за технологију на Факултету Техничких наука Универзитета у Приштни са седишем у Косовској Миторцици, Милан Бараћ закључује да је рекултивација на тим местима толико лоше урађена да мора да се изврши поновна санација тих пасивних депонија.

Повећана концетрација емисије штетних гасова у ваздуху, смог због кога се сваке зиме у већим градовима оглашавају аларми да је ваздух до те мере загађен да предсавља опасност по здрвље човека, постају све чешће наша свакодневица.

Прекомерна употреба пестицида у пољопривреди загађује земљиште, бацање отпада на ненаменским местима и стварање дивљих  депонија, слике су данашњег друштва, али и одлике модерног човека који је до крајње мере загадио и уништио своју животну средину.

У време индустрјализације није се много водило рачуна о томе да ли ће фабрички комплекс бити подигнут на плодном земљишту или крај реке чије ће слив бити доведен у опаснос од загађења, а биљни и животински свет од изумирања. Индустријализација доноси нова радна места радничкој класи, али то је тренутнио добро, на дугоричном плану, планети земљи, животној средини и самом човеку то донеће ненадокнадиву штету и опасност.

Погони Трепче у Звечнау, Фото: Владислав Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Модерно доба и потрошачко друштво донели су нова правила игре и нове власнике фабирка. Оне старе, изграђене у време социјализма и радничког самоуправљања, чаме закључане, машине и производни погони одавно су стале, остао је само отпад.

То је нека друга прича која говори о непланској приватизацији, транзицији друштва из социјализма у нешто што се још увек не назире шта је, али је и прича и о нама као народу који се у свему томе није нимало снашао.

Ово је прича само са једним питањм, шта смо урадили са отпадом када смо све фабрике „закатанчили“, а раднике „отерали кућама“.

Наш саговорник за ову причу је професор Факултета техничких наука Унивезитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, професор доктор Милан Бараћ.

Професор Бараћ био је један он чланова ЕМЕГ Групе која је урадила „Пројекат обједињавња медијских и стручних капацитета са капацитетима грађана у циљу побољшања здравља становништва и здравља животне средине“ потпомогунт од стране Косовске Фондације за отворено друштво (КФОС).

Докуметн о загађености слива Ибра ЕМЕГ Групе, Фото; ГрачаницаОнлајн

У опсежној студији, коју је профеор Бараћ са групом својих универзитетских колега радио шест месеци, закључује се да је читав слив али и приоблани појас око река Грачанке, Ситнице и Горњег тока реке Ибар загађен тако да не само што вода није за употребу, већ је опасно и узгајати било коју пољопирвредну културу у том приобалном појасу.

Свесно уништавамо реке и живот у њима, Фото; ГрачаницаОнлајн

„Трепча је иза себе оставила 16 огромних индустријских депонија. Рударско флотацијско – металуршке депоније овог комбината се и даље налазе поред самих обала Грачанке, Ситнице и Ибра. Све је то слив Ибра, који опасно загађује животну средину и утиче на здравље људи“ – наглашава професор Бараћ и подсећа да је пројекат  ЕМЕГ Групе имао за циљ да проучи утицај индустријског отпада на загађење животне средине.

Рударско металушки комбинат „Трепча“ је радила 90 година, ради и даље на Северу Косова, до душе, са нешто смањеним капацитетима. У погону су три јединице, фабрка са флотацијом у Бадоцву, Стари Трг са флотацијом у Првом тунелу и Копаоник са флотацијом у Лепосавићу.

Жута река Грачанка, Фото: ГрачаницаОнлајн

Од Рудника Кишница и Ново Брдо до Суве Руде код Рашке има 16 депонија, од којих су девет актвне, док је седам рекултивисано.

Професор Бараћ закључује да је рекултивација на тим местима толико лоше урађена да санација тих пасивних депонија мора да се уради испочетка.

„После 6. месеци детаљног и етапног рада ми смо наше анализе и закључе урадили врло успешно,  што смо и представили у завршном документу“, нагласио је професор доктор Милан Бараћ.

Донети закључкци  су обједињени у предлогу мера и прослеђени су  доносиоцима одлука, кажу из ЕМЕГ Групе.  Закључци истраживања са предлогом мера достављени су представницима општина Јужна и Северна Косовска Митровица, Звечан и Лепосавић.

Иван Миљковић