Prof. dr Milan Barać: Od Kišnice do Raške ima 16 metarulških deponija koje zagađuju sliv Gračanke, Sitnice i Ibra.

Od Rudnika Kišnica i Novo Brdo do Suve Rude kod Raške ima 16 Trepčiih deponija, od kojih su devet aktvne, dok je sedam rekultivisano. Profesor doktor sa Katedre za tehnologiju na Fakultetu Tehničkih nauka Univerziteta u Prištni sa sedišem u Kosovskoj Mitorcici, Milan Barać zaključuje da je rekultivacija na tim mestima toliko loše urađena da mora da se izvrši ponovna sanacija tih pasivnih deponija.

Povećana koncetracija emisije štetnih gasova u vazduhu, smog zbog koga se svake zime u većim gradovima oglašavaju alarmi da je vazduh do te mere zagađen da predsavlja opasnost po zdrvlje čoveka, postaju sve češće naša svakodnevica.

Prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi zagađuje zemljište, bacanje otpada na nenamenskim mestima i stvaranje divljih  deponija, slike su današnjeg društva, ali i odlike modernog čoveka koji je do krajnje mere zagadio i uništio svoju životnu sredinu.

U vreme industrjalizacije nije se mnogo vodilo računa o tome da li će fabrički kompleks biti podignut na plodnom zemljištu ili kraj reke čije će sliv biti doveden u opasnos od zagađenja, a biljni i životinski svet od izumiranja. Industrijalizacija donosi nova radna mesta radničkoj klasi, ali to je trenutnio dobro, na dugoričnom planu, planeti zemlji, životnoj sredini i samom čoveku to doneće nenadoknadivu štetu i opasnost.

Pogoni Trepče u Zvečnau, Foto: Vladislav Ćup, GračanicaOnlajn

Moderno doba i potrošačko društvo doneli su nova pravila igre i nove vlasnike fabirka. One stare, izgrađene u vreme socijalizma i radničkog samoupravljanja, čame zaključane, mašine i proizvodni pogoni odavno su stale, ostao je samo otpad.

To je neka druga priča koja govori o neplanskoj privatizaciji, tranziciji društva iz socijalizma u nešto što se još uvek ne nazire šta je, ali je i priča i o nama kao narodu koji se u svemu tome nije nimalo snašao.

Ovo je priča samo sa jednim pitanjm, šta smo uradili sa otpadom kada smo sve fabrike „zakatančili“, a radnike „oterali kućama“.

Naš sagovornik za ovu priču je profesor Fakulteta tehničkih nauka Univeziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, profesor doktor Milan Barać.

Profesor Barać bio je jedan on članova EMEG Grupe koja je uradila „Projekat objedinjavnja medijskih i stručnih kapaciteta sa kapacitetima građana u cilju poboljšanja zdravlja stanovništva i zdravlja životne sredine“ potpomogunt od strane Kosovske Fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Dokumetn o zagađenosti sliva Ibra EMEG Grupe, Foto; GračanicaOnlajn

U opsežnoj studiji, koju je profeor Barać sa grupom svojih univerzitetskih kolega radio šest meseci, zaključuje se da je čitav sliv ali i prioblani pojas oko reka Gračanke, Sitnice i Gornjeg toka reke Ibar zagađen tako da ne samo što voda nije za upotrebu, već je opasno i uzgajati bilo koju poljopirvrednu kulturu u tom priobalnom pojasu.

Svesno uništavamo reke i život u njima, Foto; GračanicaOnlajn

„Trepča je iza sebe ostavila 16 ogromnih industrijskih deponija. Rudarsko flotacijsko – metalurške deponije ovog kombinata se i dalje nalaze pored samih obala Gračanke, Sitnice i Ibra. Sve je to sliv Ibra, koji opasno zagađuje životnu sredinu i utiče na zdravlje ljudi“ – naglašava profesor Barać i podseća da je projekat  EMEG Grupe imao za cilj da prouči uticaj industrijskog otpada na zagađenje životne sredine.

Rudarsko metaluški kombinat „Trepča“ je radila 90 godina, radi i dalje na Severu Kosova, do duše, sa nešto smanjenim kapacitetima. U pogonu su tri jedinice, fabrka sa flotacijom u Badocvu, Stari Trg sa flotacijom u Prvom tunelu i Kopaonik sa flotacijom u Leposaviću.

Žuta reka Gračanka, Foto: GračanicaOnlajn

Od Rudnika Kišnica i Novo Brdo do Suve Rude kod Raške ima 16 deponija, od kojih su devet aktvne, dok je sedam rekultivisano.

Profesor Barać zaključuje da je rekultivacija na tim mestima toliko loše urađena da sanacija tih pasivnih deponija mora da se uradi ispočetka.

„Posle 6. meseci detaljnog i etapnog rada mi smo naše analize i zaključe uradili vrlo uspešno,  što smo i predstavili u završnom dokumentu“, naglasio je profesor doktor Milan Barać.

Doneti zaključkci  su objedinjeni u predlogu mera i prosleđeni su  donosiocima odluka, kažu iz EMEG Grupe.  Zaključci istraživanja sa predlogom mera dostavljeni su predstavnicima opština Južna i Severna Kosovska Mitrovica, Zvečan i Leposavić.

Ivan Miljković