Danas je Svetski dan knjige: Ko nam je omiljeni pisac i šta trenutno čitamo?

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava, ustanovljen na Generalnoj konferenciji UNESCO-a, u Parizu, 1995. godine. Zaljubljenici u književnost kažu da svaki trenutak treba posvetiti knjizi, jer je sve u njima zapisano, ono što je bilo, što nam je, i što će nam biti.  Brzi način življenja i svakodnevni stres, „pošasti“ su modernog doba koje čine da sve manje čitamo ili se odlučujemo za „lakšu“ literaturu. Ni sa mladima nam ne cvetaju baš tikve. Lektire su dobrano nahvatale debeo sloj prašine, čameći u tami polica školskih biblioteka.

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava portal GračanicaOnlajn pita: 

Da li još uvek imamo vremena za dobru knjigu?

Šta smo poslednje pročitali?

Kojoj se knjizi rado vraćamo i ko su nam omiljeni pisci?  

Zoran Riči Ristić, Foto: privatna arhiva

Reditelj i osnivač Teatra „Geto“ iz Gračanice, Zoran Ristić Riči, kaže da ga proleće uvek inspiriše da se oseća zaljubljeno. On  trenutno čita dve knjige za „zaljubljene dečake i zaljubljene devojčice“. Autor je  poznati aforističar Bojan Ljubenović, koji je široj publici poznatiji po rubrici TRN (Tako reći nezvnično) koju uređuje u Večernjim Novostima.

Ristić kaže da mu je omiljeni pisac Momo Kapor  jer su njegovi romani obeležili rediteljevu mladost. Pasionirani je ljubitlj knjiga, u svojoj biblioteci je nedavno popisao više od 6.000 štampanih naslova i skoro 5.000 knjiga u digitalnom formatu.

„Blago Cara Radovana“ Jovana Dučića je Ristićeva knjiga za sva vremena.

Od Ruskih klasika do vanvremenske Domanovićeve satire

Urednik i novinar Radio Gračanice Zoran Stanković kaže da ga u poslednje vreme sve više zanima ono što je u vezi sa Rusijom i zato se odlučuje za takve naslove i autore iz ove zemlje.

„Trenutno čitam „Proročanstvo Romanov“, a nakon toga planiram „Černobiljsku molitvu“. Sve više me zanima ono što ima veze sa Rusijom, pa otud i takva literatura za ovo proleće“.

Za dobru knjigu uvek se nađe vremena, Zoran Stanković, Foto: privatna arhiva

„Vremena za čitanje nema puno“, kaže Stanković i dodaje da svaki ljubitelj knjige ipak uhvati neki trenutak, pred spavanje

ili nakon posla, da se posveti knjizi.

“Uvek sam u društvu knjige, jer knjigu smatram svojim najboljim prijateljem. Čitam puno i mislim da vreme i obaveze nisu adekvatan izgovor za nečitanje. Pre će biti da kompjuter oduzima sve slobodno vreme”, tvrdi Stankoivić koji takođe poseduje pozamašan broj naslova u svojoj privatnoj biblioteci.

Kaže da su mu ruski klasici, a zatim Dobrica Ćosić i Borisav Pekić omiljeni pisci. Od savrenih, Nikolo Amaniti, Daglas Adams, Efraim Kišon jesu autori čije će romane uvek i rado porčitati uz šoljicu kafe.

Kaže da mu je teško da se opredeli za jedno književno delo, ali da su „Vreme vlasti“,  Dobrice Ćosića,  „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa,  Habjanovićkino „Paunovo pero“ i „Braća Karamazovi“ od Dostojevskog, dela kojima se uvek rado vraća.

„Pre samo nekoliko sati završila sam čitanje „Memoara jedne gejše“, kaže novinarka RTV Puls iz Šilova Maja Živković i dodaje da je trenutno u potrazi za nekom novom i uzbudljivom knjigom.

I pored toga što je pretrpana obavezama prema poslu u Televiziji, Maja kaže da za čitanje uvek nađe vremena.

„Moj omiljeni pisac je, svakako, Radoje Domanović, zbog satire koja je glavno obeležje njegovog stvaralaštva”, kaže mlada koleginica sa televizije.

Živkovićeva naglašava da je za nju „Vođa“, književno delo za sva vremena.

„U svim oblicima vladavine, uvek je bilo prisutno to osećanje potrebe da nas neko vodi, što se vidi, najpre u pojedincu i njegovom životu u porodici, a kasnije i braku. U kolektivnoj svesti naroda je da padne pod uticaj onoga ko ga vodi, pa makar to bio i neko ko nema određen put i pravac“, zaključuje mlada nada RTV Puls.

 

Novinarki Radio Gračanice, Jeleni Đorić Aritonović roman „Spas“ Isidore Bjelice spada u omiljena štiva. Naš jedini nobelovac Ivo Andrić joj je drag za čitanje, zbog deskriptivnog načina pisanja, čije je nagrađeno delo „Na Drini ćuprija“, kako naglašava, čitala čak tri puta.

„Omiljeni strani pisac mi je Vilijam Fokner“ jer sam diplomirala zahvljujući tom ispitnom pitanju“, priča nam mlada novinarska nada Radio Gračanice.

Novanarka „Vesti“ Jelena Petković, često boravi na Kosovu i Metohiji, o njemu, ovdašnjim ljudima i njihovim nedaćama uglavnom i piše za list, koji je najtiražniji među našom dijasporom. Jelena napominje da ne bi tako lako  mogla da se odluči za jedno književno delo.

„Definitivno, ako uopšte kao laik imam pravo na nadraži roman, to će biti Markesov „Sto godina samoće“, kaže Petkovićeva. Mlada novinarka Frankfurtskih Vesti se trudim da jednom mesečno pročitam neku knjigu, kako kaže,  ne iz nekog pomodarstva ili slično, već zato što želi da nauči nešto novo, sazna za nove ideje, upozna drugačija iskustva, situacije, živote.

Jelena Petković, Foto: lična arhiva

“Trenutno čitam “Moja baka vam se izvinjava“, Fredrika Bakmana, kaže Jelena i dodaje:

„Stvarno mi je neprijatno da izaberem jednog pisca. Ima ih toliko sa brilijantnim idejama i temama, od Harper Li, koja je napisala jednu genijalnu knjigu „Kako ubiti pticu rugalicu“, pred kraj života je objavila i drugu sa istim junacima, i ostavila snažan pečat na sve koji su je pročitali.  Ne mogu da izvdojim i one književnike koji su napisali toliko genijalnih knjiga da im se ni broj ne zna, a opet je svaka poseban doživljaj i iskustvo. Tu su i domaći pisci koji su po tematici bliski i koji uvek i iznova oduševe načinom na koji pretresaju teme iz naše svakodnevice”, kaže Petkovićeva.

Možda vam upravno neka od navedenih knjiga mojih kolega bude insipracija za ovaj vikend.  U svkom slučaju, ne zaboravite, kad vas svi iznevere knjiga je uvek tu.

Srećan nam svetski dan knjige!  

 

Ivan Miljković