Преглед недеље: Новинари у неслободи, српски представници „техничари“, од аута преко офсајда до жутог картона или пат позиције

У недељи за нама, на Косову (и Метохији), смењиваше се догађаји, политичари састанчили, слали поруке, свако својим присталицама, албанска политичка елита, уз обећање да нема друге алтернативе осим да Србија призна независност Републике Косова, а српска политичка елита да од тога нема ништа, да је Косово и Метохија јужна српска покрајина и да ће тако остати. Ништа ново, ни на западау ни на југу, само на далеком истоку лете ракете, демонстација силе и иживљавања дежурних моћника. Ја, новинар једног малог и „сеоског портала“, како нас прозва један локални анонимни лик, који се само из њему знаних разлога крије иза лажног профила на друштвеним мрежама, док сви у околини знају ко је, само што су сви пристојни па се не обазиру. Знате оно… каравани пролазе.

Али ту су моје колеге, неки да надмаше себе у политичким анализама, други у пљувању свега и свакога, а нарочито ако долази из Србије, притом стврставајући и дружаву и власт и народ у исти кош, а сви убеђени да их штити новинарски имунитет. За савест и етику… па то је и онако потрошни материјал, категорија која је девастирана и која се данас лако нађе на тржишту свега и свачега. Само треба новца од које продате њиве и час посла, купиш и готово!

Пише: Анђелка Ћуп

Појединци никако да смогну снагу и храброст (на српском се то другачије каже, али мени као жени не приличи тај речник), па да се испод текста који објаве, потпишу пуним и прави именом и презименом. Док се то не догоди, чекаћемо и обележаваћемо Светски дан слободе медија, као и ове године, са порукама да слободе медија нема. И нема је, никада је није било, а да ли ће је бити, питање за милион долара. Док се, већина колега труди да професионално одради свој посао, провлачећи се кроз иглене уши, цензуре и самоцензуре, постоји једна мањина у лику и делу врхунских уредника и власника који, у зависности од финансијера и свог политичког опредељења, одобри шта може, а шта не може у етар и ко је данас на менију за нападање. А врхунски не морају на терен, имају изворе из скупштине или неке друге институције који им редовно јаве ово или оно, против овога или онога и онда крене напад. А кога брига за другу страну?!

У сваком случају, мојим колегама честитам Дан слободе медија и желим им да што пре добију плату, мало већу од 100 евра, заиста су је заслужили. Заслужили су је више од оних салонских који не устају из кревета без 200 евра, док већина њих „прашинари“, кисне, промрзне или остане у квару на терену.

Политичка сцена ко у старој ЈНА, на парове разбројс!

Превисоке температуре за последње дане априла и почетак маја, нису подигле температуру на косовској политичкој сцени. Углавном је као и последњих 19 година. Косовски премијер и председник обилазе гробове страдалих припадника Ослободилачке војске Косова, припремају се за славље у част почетка НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе. Срби полако почињу припреме за обележавање Видовдана, када ће почети такмичење у бомбастичним изјавама, оно знате „колевка српства“, „душа Србије“ и више сам заборавила све те метафоре, које су се од толигог изговарања излизале и сада личе на неки трачави народњачки хит, са рефреном:
„Душо, срце, не остављам те самог док Бечки валцер свира, Меркалова диригује а Макрон суфлира. Рокај Србине.. све до зоре…“

У скупштини Косова иста мета исто одстојање, доносе се закони који се ретко поштују, као што је онај о употреби језика, људским правима, јавним службама и слично. Посланици Српске листе променише места седења и седе на опозиционим столицама, министри су и даље у оставци и у техничком мандату, посланик Самосталне либералне странке седи где је и седео, а његови заменици министара и саветници у разним министарствима, раде, ваљда на промоцији демократије и државности Косова (и Метохије). Нисам баш сигурна у ово последње, али га написах јер је Влада Косова (и Метохије) донела одлуку да сви морају да раде у том правцу.

Укратко, ове недеље, надлежни одбор косовског парламента већином гласова није прихватио предлог владине платформе за финализацију дијалога са Београдом, косовски председник Хашим Тачи, потписао декрет за усвајање Закона о ратификацији споразума о демаркацији границе између Косова и Црне Горе, председник Скупштине Косова Кадри Весељи поручи да је оптимиста по питању визне либерализације. Косово (и Метохија) постаде члан организације ЦОСТ, што вам је неки програм за сарадњу истраживача, научника и инжењера. Харадинај, актуелни премијер Косова (и Метохије) поручи да може да се помири и са непријатељима, а генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, из Њујорка шаље поруке да је „забринут“ због знакова погоршања односа између Београда и Приштине, посебно након хапшења директора владине Канцеларије за КиМ, Марка Ђурића. Забринуло га је понашање припадника Косовске полиције у поменутој акцији. И нас је, али није наредбодавце, нажалост. Оне против којих је акција била уперена, јесте, па су одмах, у знак протеста изашли из Владе, прешли у опозицију и наставили да раде у техничком мандату, ма шта то значило.

Наши владини „техничари“ Рамушу на ноге да издејствују хатишериф

И тако ми у техничком мандату прослависмо годишњицу Алијансе за будућност Косова, странке актуелног косовског премијера, бившег хашког притвореника, Рамуша Харадинаја. Нисам сигурна колико је свећица било на торти, јер за мали сеоски портал, то није ни важно. Наравно, нисмо сви били позвани на славље, већ само поједини. На пријему одабране „фаце“ свих народа и народности, да не кажем заједница у Републици нам Косово или у Аутономној покрајини Косово и Метохија.

Заиста, поред бивших припадника Ослободилачке војске Косова, присталица мирног отцепљења Косова од Србије, оних за дијалог са Србијом и против њега, представника невладиних организација које заступају људска права и рзне друге области, новинара и друштвено политичких радника, и чланови Српске листе. Друге Србе не бих да спомињем, јер они одавно посећују овакве скупове. Дакле, на прослави рођендана Харадинајеве странке, представници Српске листе, они који заступају српске интересе у Скупштини и Влади Косова (и Метохије). Претпостављам да су тамо били у техничком мандату. Ову реченицу не разумем ни ја која сам је написала.

Нису баш сви били тамо. Ко није, мораћете да питате оне који су објавили снимке (значи да су били тамо), али Бога ми, врхушку је овековечила камера. А ја се питам, ко је фотограф цикарош?

Заборавили представници Срба да их је Специјална косовска полиција мало тукла, мало понижавала, да им је шефа вуцарала улицама Приштине, заборавили на Закон о Трепчи, на Закон о верским заједницама, на непоштовање људских права, на нерешена убиства, крађе и отишли да обрадују Рамуша за рођендан. Онако, право хришћански, све му опростили и дошли му на ноге. Па султану се увек ишло на ноге, чак у Цариград, морало се. Да ли су и сада морали, не знам, они знају, када будем имала прилику, обећавам, питаћу.

За то време, на појединим међународним скуповима, посебно оним које организује Европска унија, на видљивим местима пише Република Косово. Понегде се скине натпис на захтев и уз протест држава које нису признале Косово (и Метохију), или уз протест актуелне власти наше матице. Али што се они уопште буне ако је нама овде, на Косову (и Метохији) све потаман?

Да нешто не ваља, ови министри Српске напредне странке у оставци и заменици министара Самосталне либералне странке који нису ни у оставци, као и посланици у опозицији, не би пили „рујно вино“ са Весељијем, Рамушом и осталима, који послаше припаднике Росу полиције и на њих.

А Рамуш је био много срећан што му је дошло толико гостију, посебно Срба, са којима, како је рекао, гради заједнички државу Косово. А када је весео домаћин, весели су и гости, и ови у оставци и ови који нису ни у оставци.

Веселе се они, не брине их сиротиња у Грацу, поплаве у Прилужју, девастирана Самодрежа, узурпирано село Мироч код Бањске Вучитрнске, да не набрајам више. Или грешим, можда су због свега тога и дошли „султану на ноге“, да га одобровоље и да „напише хатишериф“, да више нико не сме да нас бије.

„Кад је неко вриједан слуга, чиста је штета да постане господар“, давно је записано.