Pregled nedelje: Novinari u neslobodi, srpski predstavnici „tehničari“, od auta preko ofsajda do žutog kartona ili pat pozicije

U nedelji za nama, na Kosovu (i Metohiji), smenjivaše se događaji, političari sastančili, slali poruke, svako svojim pristalicama, albanska politička elita, uz obećanje da nema druge alternative osim da Srbija prizna nezavisnost Republike Kosova, a srpska politička elita da od toga nema ništa, da je Kosovo i Metohija južna srpska pokrajina i da će tako ostati. Ništa novo, ni na zapadau ni na jugu, samo na dalekom istoku lete rakete, demonstacija sile i iživljavanja dežurnih moćnika. Ja, novinar jednog malog i „seoskog portala“, kako nas prozva jedan lokalni anonimni lik, koji se samo iz njemu znanih razloga krije iza lažnog profila na društvenim mrežama, dok svi u okolini znaju ko je, samo što su svi pristojni pa se ne obaziru. Znate ono… karavani prolaze.

Ali tu su moje kolege, neki da nadmaše sebe u političkim analizama, drugi u pljuvanju svega i svakoga, a naročito ako dolazi iz Srbije, pritom stvrstavajući i družavu i vlast i narod u isti koš, a svi ubeđeni da ih štiti novinarski imunitet. Za savest i etiku… pa to je i onako potrošni materijal, kategorija koja je devastirana i koja se danas lako nađe na tržištu svega i svačega. Samo treba novca od koje prodate njive i čas posla, kupiš i gotovo!

Piše: Anđelka Ćup

Pojedinci nikako da smognu snagu i hrabrost (na srpskom se to drugačije kaže, ali meni kao ženi ne priliči taj rečnik), pa da se ispod teksta koji objave, potpišu punim i pravi imenom i prezimenom. Dok se to ne dogodi, čekaćemo i obeležavaćemo Svetski dan slobode medija, kao i ove godine, sa porukama da slobode medija nema. I nema je, nikada je nije bilo, a da li će je biti, pitanje za milion dolara. Dok se, većina kolega trudi da profesionalno odradi svoj posao, provlačeći se kroz iglene uši, cenzure i samocenzure, postoji jedna manjina u liku i delu vrhunskih urednika i vlasnika koji, u zavisnosti od finansijera i svog političkog opredeljenja, odobri šta može, a šta ne može u etar i ko je danas na meniju za napadanje. A vrhunski ne moraju na teren, imaju izvore iz skupštine ili neke druge institucije koji im redovno jave ovo ili ono, protiv ovoga ili onoga i onda krene napad. A koga briga za drugu stranu?!

U svakom slučaju, mojim kolegama čestitam Dan slobode medija i želim im da što pre dobiju platu, malo veću od 100 evra, zaista su je zaslužili. Zaslužili su je više od onih salonskih koji ne ustaju iz kreveta bez 200 evra, dok većina njih „prašinari“, kisne, promrzne ili ostane u kvaru na terenu.

Politička scena ko u staroj JNA, na parove razbrojs!

Previsoke temperature za poslednje dane aprila i početak maja, nisu podigle temperaturu na kosovskoj političkoj sceni. Uglavnom je kao i poslednjih 19 godina. Kosovski premijer i predsednik obilaze grobove stradalih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, pripremaju se za slavlje u čast početka NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore. Srbi polako počinju pripreme za obeležavanje Vidovdana, kada će početi takmičenje u bombastičnim izjavama, ono znate „kolevka srpstva“, „duša Srbije“ i više sam zaboravila sve te metafore, koje su se od toligog izgovaranja izlizale i sada liče na neki tračavi narodnjački hit, sa refrenom:
„Dušo, srce, ne ostavljam te samog dok Bečki valcer svira, Merkalova diriguje a Makron suflira. Rokaj Srbine.. sve do zore…“

U skupštini Kosova ista meta isto odstojanje, donose se zakoni koji se retko poštuju, kao što je onaj o upotrebi jezika, ljudskim pravima, javnim službama i slično. Poslanici Srpske liste promeniše mesta sedenja i sede na opozicionim stolicama, ministri su i dalje u ostavci i u tehničkom mandatu, poslanik Samostalne liberalne stranke sedi gde je i sedeo, a njegovi zamenici ministara i savetnici u raznim ministarstvima, rade, valjda na promociji demokratije i državnosti Kosova (i Metohije). Nisam baš sigurna u ovo poslednje, ali ga napisah jer je Vlada Kosova (i Metohije) donela odluku da svi moraju da rade u tom pravcu.

Ukratko, ove nedelje, nadležni odbor kosovskog parlamenta većinom glasova nije prihvatio predlog vladine platforme za finalizaciju dijaloga sa Beogradom, kosovski predsednik Hašim Tači, potpisao dekret za usvajanje Zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji granice između Kosova i Crne Gore, predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji poruči da je optimista po pitanju vizne liberalizacije. Kosovo (i Metohija) postade član organizacije COST, što vam je neki program za saradnju istraživača, naučnika i inženjera. Haradinaj, aktuelni premijer Kosova (i Metohije) poruči da može da se pomiri i sa neprijateljima, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, iz Njujorka šalje poruke da je „zabrinut“ zbog znakova pogoršanja odnosa između Beograda i Prištine, posebno nakon hapšenja direktora vladine Kancelarije za KiM, Marka Đurića. Zabrinulo ga je ponašanje pripadnika Kosovske policije u pomenutoj akciji. I nas je, ali nije naredbodavce, nažalost. One protiv kojih je akcija bila uperena, jeste, pa su odmah, u znak protesta izašli iz Vlade, prešli u opoziciju i nastavili da rade u tehničkom mandatu, ma šta to značilo.

Naši vladini „tehničari“ Ramušu na noge da izdejstvuju hatišerif

I tako mi u tehničkom mandatu proslavismo godišnjicu Alijanse za budućnost Kosova, stranke aktuelnog kosovskog premijera, bivšeg haškog pritvorenika, Ramuša Haradinaja. Nisam sigurna koliko je svećica bilo na torti, jer za mali seoski portal, to nije ni važno. Naravno, nismo svi bili pozvani na slavlje, već samo pojedini. Na prijemu odabrane „face“ svih naroda i narodnosti, da ne kažem zajednica u Republici nam Kosovo ili u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Zaista, pored bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, pristalica mirnog otcepljenja Kosova od Srbije, onih za dijalog sa Srbijom i protiv njega, predstavnika nevladinih organizacija koje zastupaju ljudska prava i rzne druge oblasti, novinara i društveno političkih radnika, i članovi Srpske liste. Druge Srbe ne bih da spominjem, jer oni odavno posećuju ovakve skupove. Dakle, na proslavi rođendana Haradinajeve stranke, predstavnici Srpske liste, oni koji zastupaju srpske interese u Skupštini i Vladi Kosova (i Metohije). Pretpostavljam da su tamo bili u tehničkom mandatu. Ovu rečenicu ne razumem ni ja koja sam je napisala.

Nisu baš svi bili tamo. Ko nije, moraćete da pitate one koji su objavili snimke (znači da su bili tamo), ali Boga mi, vrhušku je ovekovečila kamera. A ja se pitam, ko je fotograf cikaroš?

Zaboravili predstavnici Srba da ih je Specijalna kosovska policija malo tukla, malo ponižavala, da im je šefa vucarala ulicama Prištine, zaboravili na Zakon o Trepči, na Zakon o verskim zajednicama, na nepoštovanje ljudskih prava, na nerešena ubistva, krađe i otišli da obraduju Ramuša za rođendan. Onako, pravo hrišćanski, sve mu oprostili i došli mu na noge. Pa sultanu se uvek išlo na noge, čak u Carigrad, moralo se. Da li su i sada morali, ne znam, oni znaju, kada budem imala priliku, obećavam, pitaću.

Za to vreme, na pojedinim međunarodnim skupovima, posebno onim koje organizuje Evropska unija, na vidljivim mestima piše Republika Kosovo. Ponegde se skine natpis na zahtev i uz protest država koje nisu priznale Kosovo (i Metohiju), ili uz protest aktuelne vlasti naše matice. Ali što se oni uopšte bune ako je nama ovde, na Kosovu (i Metohiji) sve potaman?

Da nešto ne valja, ovi ministri Srpske napredne stranke u ostavci i zamenici ministara Samostalne liberalne stranke koji nisu ni u ostavci, kao i poslanici u opoziciji, ne bi pili „rujno vino“ sa Veseljijem, Ramušom i ostalima, koji poslaše pripadnike Rosu policije i na njih.

A Ramuš je bio mnogo srećan što mu je došlo toliko gostiju, posebno Srba, sa kojima, kako je rekao, gradi zajednički državu Kosovo. A kada je veseo domaćin, veseli su i gosti, i ovi u ostavci i ovi koji nisu ni u ostavci.

Vesele se oni, ne brine ih sirotinja u Gracu, poplave u Prilužju, devastirana Samodreža, uzurpirano selo Miroč kod Banjske Vučitrnske, da ne nabrajam više. Ili grešim, možda su zbog svega toga i došli „sultanu na noge“, da ga odobrovolje i da „napiše hatišerif“, da više niko ne sme da nas bije.

„Kad je neko vrijedan sluga, čista je šteta da postane gospodar“, davno je zapisano.