Православни храм Ћирила и Методија у Љубљани, слика се апаратом, а памти се срцем

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Недалеко од Прешерновог трга, у такозваном културном центру, у непосредној близини зграда опере, националне галерије и музеја, окружен зеленилом, уздиже се Храм Светих Ћирила и Методија, једини храм Српске православне цркве у Словенији, сада чланици Европске Уније.

После 35 година, ево ме поново у Љубљани. Давно, као средњошколка, била сам тамо на екскурзији, обилазећи једну од република бивше велике Југославије, како је сада зовемо. Ове године, баш на Ђурђевдан, на уласку у “дежелу”, помешана осећања. Навиру лепа сећања на Блед и Крањску Гору, на дружење са вршњацима, али и ружна, која ме подсећају да је одатле све почело.Мислим на рат у бившој Југославији и погибију младих ненаоружаних војника некадашње ЈНА, почетком деведесетих година прошлог века.

Љубљана, чије име значи љубљена, за старе Римљане Емона, главни је град и административни центар Републике Словеније, за коју ми је овог пута био потребан пасош. Чини ми се да ништа није променило од мог првог сусрета са невеликом престоницом, која има нешто више од 300 000 становника. И даље је онако лепа и архаична. Све, као и раније, одише аустроугарском архитектуром.

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Трг који носи име Франца Прешерна, чију је поезију некада изучавала моја генерација, и у основној, и у средњој школи и на факултету, простран и уредан, као што је увек и био. Људи на улици некуда журе, углавном на бициклима, аутобуси на електрични погон клизе нечујно, али нема превелике гужве као у другим великим градовима.

А недалеко од Прешерновог трга, у такозваном културном центру, у непосредној близини зграда опере, националне галерије и музеја, окружен зеленилом, уздиже се Храм Светих Ћирила и Методија, једини храм Српске православне цркве у Словенији, сада чланици Европске Уније.

“У Словенији су обитавале још две православне цркве, једна у Марибору и једна у Цељу, али су до темеља срушене за време Другог светског рата, личном наредбом Адолфа Хитлера. Љубљана је тада била под окупацијом Италије и ова црква је остала недирнута. Богу хвала, успели смо да је сачувамо, а наши претходници су је унапредили”, рећи ће нам касније отац Борислав, један од 17 свештеника Српске православне цркве у читавој Словенији, видно срећан због наше посете.

“У осталим местима у Словенији, у Цељу, Копру, Новом Месту, наши верници користе католичке цркве“, додаје парох љубљански, Сарајлија благог погледа. Каже да жали што се православна заједница у Словенији није више ангажовала и изградила неку нову богомољу.

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Христос Васкрсе из мертвих, заорио се тропар љубљанском православном црквом

Улазак у црквену порту и поглед на заиста импозантну грађевину, дело архитекте Момира Коруновића, изазива треперење свих чула. Црква је грађена као масивна грађевина са основом уписаног „грчког крста“ са пет купола, а на врху стоји велики позлаћени крст. Са крста се кроз озеленеле крошње дрвећа пробијају сунчеви зраци, што читав призор чини још више фантастичним.

Са групом пријатеља, међу којима је био и архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац у косовској општини Ново Брдо и заменик епископа рашко- призренског и косовско- метохијског Теодосија, улазимо у припрату Храма Светих Ћирила и Методија. Онако како налаже правосавна вера и завет, отац Иларион се поздравља са домаћинима и почиње да поје тропар Васкрсењу Христовом. Када је завршио, заори се припратом и бродом традиционалан поздрав Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе, којим се првославни верници, монаштво и свештенство, поздрављају од Васкрса до Спасовдана,

Унутрушњост храма је осликан фрескама вајара Драгомира Јашовића и Мише Младеновића. Иконостас је рад дебарских мајстора, браће Нестора и Лазара Алексијевића, а иконе је израдио вајар Мирко Шубиц. Просто да човек не зна где пре да погледа. Трудим се да нешто овековечим фотографијом, а много више да запамтим срцем. А то је вечније од фотографског апарата и модерних мобилних телефона.

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Губљење идентитета, проблем који прати Србе у дијаспори

Верног народа има, али због политичких догађаја, скоро па нико и не зна колико православних Срба тренутно овде живи.

“Верника има, Богу хвала. Негде између 50 и 60 хиљада православних Срба живи у Словенији. Наша црква је сваке недеље и празницима препуна. Мислимо да у самој Љубљани има између 10 и 15 хиљада Срба, али не знамо тачно. Ми, као парохијски свештеници улазимо у куће које броје око 7.000 душа, али по крштењима видимо да их има много, много више. Има неопредељених, атеиста, мешаних породица, оних који су изгубили идентитет. Губљење идентитета је проблем у читавој дијаспори. Друге, треће генерације, заборављају свој језик и идентитет, а они који долазе у цркву и чешће иду у наше крајеве, Србију и Босну, чувају своју веру, језик и културу. Они који су сачували нит са коренима, одржали су се”, прича нам отац Борислав

Због других обавеза које, сада сам сигурна, и нису биле важније од посете Храму Светих Ћирила и Методија, не остајемо на вечерњој служби, али се сутрадан поново враћамо његовом миру и лепоти.

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Црква у Љубљани је више од места духовног одкупљања Срба

У цркви почиње крштење девојчице од неких десетак година, можда и мање. Све је спремно да се мала Српкиња из Љубљане, првом од седам светих тајни, уведе у православље, да не заборави своју веру, корене и језик. Свети чин обавља свештеник Раде, рођени Београђанин. Кум, који постаје духовни отац свог кумчета, озбиљан и поносан, са искрицама суза у очима, погледом упртим у олтар, понавља за свештеником Символ вере: “Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље….”.

Тихо, да не нарушимо свечаност, палимо свеће за здравље чланова породице, али и свих знаних и незнаних, посебно оних који живе далеко од матице, који опстају упркос политици, који настављају да славе славу, да чувају традицију и сву лепоту своје вере.

Напуштам храм, а ускоро и Словенију, препуна утисака. У глави ми одзвањају стихови Франца Прешрна, које сам некада давно учила напамет, када је било важно познавати не само своју књижевност, већ и књижевнот свих народа и народности у заједничкој нам држави. Иако је познати Прешернов “Сонетни венац”, садржан од 15 сонета посвећен љубави према младој Јулији Примичовој, кроз стихове се прожима и љубав према домовини, а љубав је покретач људског бића и неговог постојања.

“Разведриће ми се опет мрачно лице,

зазелениће опет у срцу нада

и устима ће пружити слатке речи”.

Фото ГрачаницаОнлајн: Храм Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Српска православна црква у Љубљани, посвећена свецима Ћирилу и Методију, припада Загребачко-љубљанској митрополији. Темељи су положени 1932., а изградња је скоро завршена 1936. године. Даље уређење је прекинуто Другим светским ратом, а касније и комунистичким раздобљем.

Поновна изградња започета је деведесетих година 20. века, а освећење је било 23. октобра 2005. године приликом посете упокојенг Српског патријарха Павла. 29. априла 2010., црква је проглашена за културни споменик и тако додатно заштићена.

У порти цркве је изграђен и модеран парохијски дом који има своју библиотеку и конгресни центар. Изградњу парохијског дома је из буџета потпомгла и Влада Словеније, Влада Републике Српске, Градска општина Љубљана, на челу са градоначелником Зораном Јанковићем, као и многи други верници и компаније из Словеније. Како смо сазнали, у парохијском дому се одржавају часови веронауке и вежбе фолклорних група, а млади могу да користе и модеран интернет центар.


Анђелка Ћуп