Pravoslavni hram Ćirila i Metodija u Ljubljani, slika se aparatom, a pamti se srcem

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Nedaleko od Prešernovog trga, u takozvanom kulturnom centru, u neposrednoj blizini zgrada opere, nacionalne galerije i muzeja, okružen zelenilom, uzdiže se Hram Svetih Ćirila i Metodija, jedini hram Srpske pravoslavne crkve u Sloveniji, sada članici Evropske Unije.

Posle 35 godina, evo me ponovo u Ljubljani. Davno, kao srednjoškolka, bila sam tamo na ekskurziji, obilazeći jednu od republika bivše velike Jugoslavije, kako je sada zovemo. Ove godine, baš na Đurđevdan, na ulasku u “deželu”, pomešana osećanja. Naviru lepa sećanja na Bled i Kranjsku Goru, na druženje sa vršnjacima, ali i ružna, koja me podsećaju da je odatle sve počelo.Mislim na rat u bivšoj Jugoslaviji i pogibiju mladih nenaoružanih vojnika nekadašnje JNA, početkom devedesetih godina prošlog veka.

Ljubljana, čije ime znači ljubljena, za stare Rimljane Emona, glavni je grad i administrativni centar Republike Slovenije, za koju mi je ovog puta bio potreban pasoš. Čini mi se da ništa nije promenilo od mog prvog susreta sa nevelikom prestonicom, koja ima nešto više od 300 000 stanovnika. I dalje je onako lepa i arhaična. Sve, kao i ranije, odiše austrougarskom arhitekturom.

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Trg koji nosi ime Franca Prešerna, čiju je poeziju nekada izučavala moja generacija, i u osnovnoj, i u srednjoj školi i na fakultetu, prostran i uredan, kao što je uvek i bio. Ljudi na ulici nekuda žure, uglavnom na biciklima, autobusi na električni pogon klize nečujno, ali nema prevelike gužve kao u drugim velikim gradovima.

A nedaleko od Prešernovog trga, u takozvanom kulturnom centru, u neposrednoj blizini zgrada opere, nacionalne galerije i muzeja, okružen zelenilom, uzdiže se Hram Svetih Ćirila i Metodija, jedini hram Srpske pravoslavne crkve u Sloveniji, sada članici Evropske Unije.

“U Sloveniji su obitavale još dve pravoslavne crkve, jedna u Mariboru i jedna u Celju, ali su do temelja srušene za vreme Drugog svetskog rata, ličnom naredbom Adolfa Hitlera. Ljubljana je tada bila pod okupacijom Italije i ova crkva je ostala nedirnuta. Bogu hvala, uspeli smo da je sačuvamo, a naši prethodnici su je unapredili”, reći će nam kasnije otac Borislav, jedan od 17 sveštenika Srpske pravoslavne crkve u čitavoj Sloveniji, vidno srećan zbog naše posete.

“U ostalim mestima u Sloveniji, u Celju, Kopru, Novom Mestu, naši vernici koriste katoličke crkve“, dodaje paroh ljubljanski, Sarajlija blagog pogleda. Kaže da žali što se pravoslavna zajednica u Sloveniji nije više angažovala i izgradila neku novu bogomolju.

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Hristos Vaskrse iz mertvih, zaorio se tropar ljubljanskom pravoslavnom crkvom

Ulazak u crkvenu portu i pogled na zaista impozantnu građevinu, delo arhitekte Momira Korunovića, izaziva treperenje svih čula. Crkva je građena kao masivna građevina sa osnovom upisanog „grčkog krsta“ sa pet kupola, a na vrhu stoji veliki pozlaćeni krst. Sa krsta se kroz ozelenele krošnje drveća probijaju sunčevi zraci, što čitav prizor čini još više fantastičnim.

Sa grupom prijatelja, među kojima je bio i arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganac u kosovskoj opštini Novo Brdo i zamenik episkopa raško- prizrenskog i kosovsko- metohijskog Teodosija, ulazimo u pripratu Hrama Svetih Ćirila i Metodija. Onako kako nalaže pravosavna vera i zavet, otac Ilarion se pozdravlja sa domaćinima i počinje da poje tropar Vaskrsenju Hristovom. Kada je završio, zaori se pripratom i brodom tradicionalan pozdrav Hristos Vaskrse, Vaistinu Vaskrse, kojim se prvoslavni vernici, monaštvo i sveštenstvo, pozdravljaju od Vaskrsa do Spasovdana,

Unutrušnjost hrama je oslikan freskama vajara Dragomira Jašovića i Miše Mladenovića. Ikonostas je rad debarskih majstora, braće Nestora i Lazara Aleksijevića, a ikone je izradio vajar Mirko Šubic. Prosto da čovek ne zna gde pre da pogleda. Trudim se da nešto ovekovečim fotografijom, a mnogo više da zapamtim srcem. A to je večnije od fotografskog aparata i modernih mobilnih telefona.

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Gubljenje identiteta, problem koji prati Srbe u dijaspori

Vernog naroda ima, ali zbog političkih događaja, skoro pa niko i ne zna koliko pravoslavnih Srba trenutno ovde živi.

“Vernika ima, Bogu hvala. Negde između 50 i 60 hiljada pravoslavnih Srba živi u Sloveniji. Naša crkva je svake nedelje i praznicima prepuna. Mislimo da u samoj Ljubljani ima između 10 i 15 hiljada Srba, ali ne znamo tačno. Mi, kao parohijski sveštenici ulazimo u kuće koje broje oko 7.000 duša, ali po krštenjima vidimo da ih ima mnogo, mnogo više. Ima neopredeljenih, ateista, mešanih porodica, onih koji su izgubili identitet. Gubljenje identiteta je problem u čitavoj dijaspori. Druge, treće generacije, zaboravljaju svoj jezik i identitet, a oni koji dolaze u crkvu i češće idu u naše krajeve, Srbiju i Bosnu, čuvaju svoju veru, jezik i kulturu. Oni koji su sačuvali nit sa korenima, održali su se”, priča nam otac Borislav

Zbog drugih obaveza koje, sada sam sigurna, i nisu bile važnije od posete Hramu Svetih Ćirila i Metodija, ne ostajemo na večernjoj službi, ali se sutradan ponovo vraćamo njegovom miru i lepoti.

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Crkva u Ljubljani je više od mesta duhovnog odkupljanja Srba

U crkvi počinje krštenje devojčice od nekih desetak godina, možda i manje. Sve je spremno da se mala Srpkinja iz Ljubljane, prvom od sedam svetih tajni, uvede u pravoslavlje, da ne zaboravi svoju veru, korene i jezik. Sveti čin obavlja sveštenik Rade, rođeni Beograđanin. Kum, koji postaje duhovni otac svog kumčeta, ozbiljan i ponosan, sa iskricama suza u očima, pogledom uprtim u oltar, ponavlja za sveštenikom Simvol vere: “Verujem u jednog Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje….”.

Tiho, da ne narušimo svečanost, palimo sveće za zdravlje članova porodice, ali i svih znanih i neznanih, posebno onih koji žive daleko od matice, koji opstaju uprkos politici, koji nastavljaju da slave slavu, da čuvaju tradiciju i svu lepotu svoje vere.

Napuštam hram, a uskoro i Sloveniju, prepuna utisaka. U glavi mi odzvanjaju stihovi Franca Prešrna, koje sam nekada davno učila napamet, kada je bilo važno poznavati ne samo svoju književnost, već i književnot svih naroda i narodnosti u zajedničkoj nam državi. Iako je poznati Prešernov “Sonetni venac”, sadržan od 15 soneta posvećen ljubavi prema mladoj Juliji Primičovoj, kroz stihove se prožima i ljubav prema domovini, a ljubav je pokretač ljudskog bića i negovog postojanja.

“Razvedriće mi se opet mračno lice,

zazeleniće opet u srcu nada

i ustima će pružiti slatke reči”.

Foto GračanicaOnlajn: Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani

Srpska pravoslavna crkva u Ljubljani, posvećena svecima Ćirilu i Metodiju, pripada Zagrebačko-ljubljanskoj mitropoliji. Temelji su položeni 1932., a izgradnja je skoro završena 1936. godine. Dalje uređenje je prekinuto Drugim svetskim ratom, a kasnije i komunističkim razdobljem.

Ponovna izgradnja započeta je devedesetih godina 20. veka, a osvećenje je bilo 23. oktobra 2005. godine prilikom posete upokojeng Srpskog patrijarha Pavla. 29. aprila 2010., crkva je proglašena za kulturni spomenik i tako dodatno zaštićena.

U porti crkve je izgrađen i moderan parohijski dom koji ima svoju biblioteku i kongresni centar. Izgradnju parohijskog doma je iz budžeta potpomgla i Vlada Slovenije, Vlada Republike Srpske, Gradska opština Ljubljana, na čelu sa gradonačelnikom Zoranom Jankovićem, kao i mnogi drugi vernici i kompanije iz Slovenije. Kako smo saznali, u parohijskom domu se održavaju časovi veronauke i vežbe folklornih grupa, a mladi mogu da koriste i moderan internet centar.


Anđelka Ćup