Не одјекују звона из Долачке цркве, ал светиња и даље чува своје стадо

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Остаци Манастира Ваведења Пресвете Богородице, село Долац

На благој низбрдици магистралног пута од Приштине према Пећи, пре уласка у градић, који је по реци на којој лежи, добио име Клина, налази се село Долац, село у коме је до 1999. године живело више од 200 Срба. Данас, пред крај друге деценије двадесет првог века, из изгнанства се вратило једва десетак.

Долац још увек мирише на паљевину, велике домаћинске куће метохијских Срба зарасле у коров, поскоци и шарке на праговима на којима су се некада дочекивали гости. Десетак нових направљених типских кућа за Србе повратнике на своја огњишта, мале, ни налик онима у којима су Долчани некада живели, видљиве су само када им приђете бизу. Срби из Долца покушавају да живе као некада. Раде своја имања која нису узурпирана и до којих смеју да приђу од појединих својих комшија, којима је политичка ситуација дозволила да туђе сматрају својим. А изнад села гробље, пола православно, пола католичко. У католичком делу гробља уздиже се велики бели крст од сиге, видљив са неколико километара. Православно гробље, зарасло у траву, очисти се само пред Задушнице.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Остаци Манастира Ваведења Пресвете Богородице

Остаци уништене светиње и данас стражаре над Долцем и Клином

Изнад гробља у шумарку, Манастирска црква Ваведења Пресвете Богородице, у народу звана Света Пречиста, из 14. века. Тачније, оно што је од ње остало.

“По легенди, овај манастир је био у оквиру утврђења, које смо ми у Долцу звали Јерина кула. Када је овуда прошла магистрала шездестих година, срушен је и део куле, а осамдесетих година прошлог века срушен је и манастирски конак. Нови конак од камена и бетонске плоче, направили смо деведеситих година”, прича нам Божидар Шарковић, мештанин села Долац, показујући остатке два заштитна зида око манастира, један из 14. века и један изграђен пре око стотинак година.

Манастир, манастирска црква и конак, сравњени су са земљом. Ни трага од живописа из 14. и 17. века, од лепих цртежа и изнијансираног колорита. Полусрушени зидови и звоник, одолели времену и злим људима, сведоче о постојању светиње, поносно стражарећи над Долцем, над Клином и метохијским Србима.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Остаци конака Манастира Ваведења Пресвете Богородице

“Са много више емоција него некада, окупљамо се на светим рушевинама, сваког 4. децембра, сечемо колач, попричамо, присетимо се …”, објашњава нам наш домаћин док улазимо кроз полусрушену капију. Позива нас да дођемо ове године на дан Ваведења Пресвете Богородице и сами се уверимо да Долчани чувају своју традицију и у тешким временима.

Пажљиво пратећи Божидара кроз траву и шибље, пазећи да не нагазимо шарку или поскока, посматрамо панораму Клине и околних села и замишљамо како су се овде некада окупљали пре подне Срби, а после подне Албанци католици, да се помоле Богу за своје најмилије. Долазили су, кажу старији мештани Долца, и муслимани. Божо додаје да су ова црква и икона Пресвете Богородице у њој, помагале свима.

“Католици, наше комшије, долазили су у дворишту цркве, молили се и палили свеће, а нису ишли у своју цркву у Злокућану или у Глођану”.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Верници и даље посећују остатке манастира

Јуна месеца 1999, након доласка италијанских снага КФОР-а, Манастирска црква у Долцу је опљачкана и запаљена изнутра, а часна трпеза уништена. Минирана је и сравњана са земљом крајем јула 1999. године. Мештани причају да су комадићи фрески дуго одолевале киши и сунцу и да су се десетак година после паљења и минирања цркве, видели у близини рушевина.


Свештеник сачувао старо и ново црквено звоно

Док улазимо у порту, Божо нам показује где се налазила црква, где су врата, где је био олтар. Сећа се и певнице, одакле је читавом Метохијом одјекивало појење. Ту су се свештеници и монаси молили Богу за све људе, за њихово здравље и срећу. А страдали су од људи, од оних за које су се молили, од својих комшија.

Звоник је најмање оштећен и као да ће се сваког часа са њега одјекнути звоњава, да нас подсети на стара времена, када су и порта и црква биле пуне људи, када црквена звона никоме нису сметала.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Божо нам показује остатке звоника

“На темељима старог дрвеног звоника, деведесетих година прошлог века, направили смо нови. Мештани су заједно са Епархијом рашко-призренском купили огромно звоно које је требало да буде постављено на конструкцији од кестеновог дрвета, али нажалост, рат нас је претекао. Чини ми се, хвала Богу, да је свештеник Раденко успео да спаси и старо и ново звоно, пре него што је црква минирана”, наставља своју исповест наш водич.

Крст од борова видео се са Проклетија

Око „рањеног“ манастира Свете Пречесте, био је посађен црни бор. Рука човека који се није бојао ни Бога ни људи, посекла је стабла. Од стотинак колико их је било, остала су само два, један у црквеној порти и један са друге стране зида, пркосећи злу и очекујући да изникну неки нови.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Једини преостали црни бор и поглед на Проклетије

“Порта цркве је била окружена црним боровима, а падина испод манастира, била је засађена црним боровима у облику крста. Са Проклетија се могао видети тај крст”, са чежњом у гласу прича Божо и додаје да је око манастира било и тридесетак стабала храста лужњака са пречником преко метар, а можда и више, која су била стара два или три века.

У црквеној порти је растао дуд, за који се и не зна колико је био стар. И дуд је душманска рука посекла, али су се гране опет појавиле и овог лета господњег, 2018. ог, дуд је родио.

“Ни најстарији мештани не знају када је овај дуд засађен. И он је, нажалост посечен, али изданци су поново кренули. Даће Бог да је то знак”, онако за себе коментарише Божо.

На дан Ваведеља Пресвете Богородице, 4. децембра, у порти своје манастирске цркве и данас се окупљају Срби из Клине и они у расејању, а славски колач узимају Долчани. Нема их много, петоро, шесторо се смењују, али не одустају. Надају се да ће Бог и људи услишити њихове молитве, да ће и село и црква оживети, као некада.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Дуд је душманска рука посекла, али су се гране опет појавиле и овог лета господњег, 2018. ог, дуд је родио

“Некада се у порти нашег манастира и наше цркве била два сабора. На други дан Васкрса, на велики сабор, овде се окупљало и до пет хиљада људи, из Клине, Пећи, Истока, Ораховца, Ђаковице. На други сабор, на велику Госпојину, 28. августа, овде је такође био сабор. Орила се музика, а портом су и млади и стари играли и у четири кола”, присећа се Божидар са сетним осмехом.

Док се поново до Рудица, Беркова, Жача и Будисавца не зачује црквено звоно и док се у свим селима у околини не објави да је у Долцу почела црквена служба, док се поново за сабор у црквеној порти не завијори српско коло, остаје нам само да пролазећи Метохијом, застанемо поред Долца, уђемо у порту и на гомили светог камења запалимо свеће за здравље своје породице, за здравље пријатеља, али и за здравље и оздрављење свих оних који су покушали да униште трагове манастира и својих комшија Срба.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Остаци Манастира Ваведења Пресвете Богородице

Долац се први пут помиње у даровним повељама српског краља Милутина из 1282. и 1289. године, којима је село приложено светогорском манастиру Хиландару.

Манастирска црква Ваведења Пресвете Богородице (у народу звана Света Пречиста) у Долцу код Клине је једнобродна грађевина правоугаоне основе са полуобличастим сводом и полукружном апсидом. Историјска документа и фотографије говоре да су у њој била два слоја живописа, старији, рађен крајем 14. века и новији из 1620. године. Грубо су рестаурирани, нарочито у доњој зони јужног зида. Сматра се да је ова црква старија од Дечана и саграђена четири године пре Косовске битке (1389). Из Долца су драгоцени рукописи: Четворојеванђеље из XIV-XV века и Октоих I-IV глас из XV века.


Анђелка Ћуп