Ne odjekuju zvona iz Dolačke crkve, al svetinja i dalje čuva svoje stado

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Ostaci Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice, selo Dolac

Na blagoj nizbrdici magistralnog puta od Prištine prema Peći, pre ulaska u gradić, koji je po reci na kojoj leži, dobio ime Klina, nalazi se selo Dolac, selo u kome je do 1999. godine živelo više od 200 Srba. Danas, pred kraj druge decenije dvadeset prvog veka, iz izgnanstva se vratilo jedva desetak.

Dolac još uvek miriše na paljevinu, velike domaćinske kuće metohijskih Srba zarasle u korov, poskoci i šarke na pragovima na kojima su se nekada dočekivali gosti. Desetak novih napravljenih tipskih kuća za Srbe povratnike na svoja ognjišta, male, ni nalik onima u kojima su Dolčani nekada živeli, vidljive su samo kada im priđete bizu. Srbi iz Dolca pokušavaju da žive kao nekada. Rade svoja imanja koja nisu uzurpirana i do kojih smeju da priđu od pojedinih svojih komšija, kojima je politička situacija dozvolila da tuđe smatraju svojim. A iznad sela groblje, pola pravoslavno, pola katoličko. U katoličkom delu groblja uzdiže se veliki beli krst od sige, vidljiv sa nekoliko kilometara. Pravoslavno groblje, zaraslo u travu, očisti se samo pred Zadušnice.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Ostaci Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice

Ostaci uništene svetinje i danas stražare nad Dolcem i Klinom

Iznad groblja u šumarku, Manastirska crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, u narodu zvana Sveta Prečista, iz 14. veka. Tačnije, ono što je od nje ostalo.

“Po legendi, ovaj manastir je bio u okviru utvrđenja, koje smo mi u Dolcu zvali Jerina kula. Kada je ovuda prošla magistrala šezdestih godina, srušen je i deo kule, a osamdesetih godina prošlog veka srušen je i manastirski konak. Novi konak od kamena i betonske ploče, napravili smo devedesitih godina”, priča nam Božidar Šarković, meštanin sela Dolac, pokazujući ostatke dva zaštitna zida oko manastira, jedan iz 14. veka i jedan izgrađen pre oko stotinak godina.

Manastir, manastirska crkva i konak, sravnjeni su sa zemljom. Ni traga od živopisa iz 14. i 17. veka, od lepih crteža i iznijansiranog kolorita. Polusrušeni zidovi i zvonik, odoleli vremenu i zlim ljudima, svedoče o postojanju svetinje, ponosno stražareći nad Dolcem, nad Klinom i metohijskim Srbima.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Ostaci konaka Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice

“Sa mnogo više emocija nego nekada, okupljamo se na svetim ruševinama, svakog 4. decembra, sečemo kolač, popričamo, prisetimo se …”, objašnjava nam naš domaćin dok ulazimo kroz polusrušenu kapiju. Poziva nas da dođemo ove godine na dan Vavedenja Presvete Bogorodice i sami se uverimo da Dolčani čuvaju svoju tradiciju i u teškim vremenima.

Pažljivo prateći Božidara kroz travu i šiblje, pazeći da ne nagazimo šarku ili poskoka, posmatramo panoramu Kline i okolnih sela i zamišljamo kako su se ovde nekada okupljali pre podne Srbi, a posle podne Albanci katolici, da se pomole Bogu za svoje najmilije. Dolazili su, kažu stariji meštani Dolca, i muslimani. Božo dodaje da su ova crkva i ikona Presvete Bogorodice u njoj, pomagale svima.

“Katolici, naše komšije, dolazili su u dvorištu crkve, molili se i palili sveće, a nisu išli u svoju crkvu u Zlokućanu ili u Glođanu”.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Vernici i dalje posećuju ostatke manastira

Juna meseca 1999, nakon dolaska italijanskih snaga KFOR-a, Manastirska crkva u Dolcu je opljačkana i zapaljena iznutra, a časna trpeza uništena. Minirana je i sravnjana sa zemljom krajem jula 1999. godine. Meštani pričaju da su komadići freski dugo odolevale kiši i suncu i da su se desetak godina posle paljenja i miniranja crkve, videli u blizini ruševina.


Sveštenik sačuvao staro i novo crkveno zvono

Dok ulazimo u portu, Božo nam pokazuje gde se nalazila crkva, gde su vrata, gde je bio oltar. Seća se i pevnice, odakle je čitavom Metohijom odjekivalo pojenje. Tu su se sveštenici i monasi molili Bogu za sve ljude, za njihovo zdravlje i sreću. A stradali su od ljudi, od onih za koje su se molili, od svojih komšija.

Zvonik je najmanje oštećen i kao da će se svakog časa sa njega odjeknuti zvonjava, da nas podseti na stara vremena, kada su i porta i crkva bile pune ljudi, kada crkvena zvona nikome nisu smetala.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Božo nam pokazuje ostatke zvonika

“Na temeljima starog drvenog zvonika, devedesetih godina prošlog veka, napravili smo novi. Meštani su zajedno sa Eparhijom raško-prizrenskom kupili ogromno zvono koje je trebalo da bude postavljeno na konstrukciji od kestenovog drveta, ali nažalost, rat nas je pretekao. Čini mi se, hvala Bogu, da je sveštenik Radenko uspeo da spasi i staro i novo zvono, pre nego što je crkva minirana”, nastavlja svoju ispovest naš vodič.

Krst od borova video se sa Prokletija

Oko „ranjenog“ manastira Svete Prečeste, bio je posađen crni bor. Ruka čoveka koji se nije bojao ni Boga ni ljudi, posekla je stabla. Od stotinak koliko ih je bilo, ostala su samo dva, jedan u crkvenoj porti i jedan sa druge strane zida, prkoseći zlu i očekujući da izniknu neki novi.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Jedini preostali crni bor i pogled na Prokletije

“Porta crkve je bila okružena crnim borovima, a padina ispod manastira, bila je zasađena crnim borovima u obliku krsta. Sa Prokletija se mogao videti taj krst”, sa čežnjom u glasu priča Božo i dodaje da je oko manastira bilo i tridesetak stabala hrasta lužnjaka sa prečnikom preko metar, a možda i više, koja su bila stara dva ili tri veka.

U crkvenoj porti je rastao dud, za koji se i ne zna koliko je bio star. I dud je dušmanska ruka posekla, ali su se grane opet pojavile i ovog leta gospodnjeg, 2018. og, dud je rodio.

“Ni najstariji meštani ne znaju kada je ovaj dud zasađen. I on je, nažalost posečen, ali izdanci su ponovo krenuli. Daće Bog da je to znak”, onako za sebe komentariše Božo.

Na dan Vavedelja Presvete Bogorodice, 4. decembra, u porti svoje manastirske crkve i danas se okupljaju Srbi iz Kline i oni u rasejanju, a slavski kolač uzimaju Dolčani. Nema ih mnogo, petoro, šestoro se smenjuju, ali ne odustaju. Nadaju se da će Bog i ljudi uslišiti njihove molitve, da će i selo i crkva oživeti, kao nekada.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Dud je dušmanska ruka posekla, ali su se grane opet pojavile i ovog leta gospodnjeg, 2018. og, dud je rodio

“Nekada se u porti našeg manastira i naše crkve bila dva sabora. Na drugi dan Vaskrsa, na veliki sabor, ovde se okupljalo i do pet hiljada ljudi, iz Kline, Peći, Istoka, Orahovca, Đakovice. Na drugi sabor, na veliku Gospojinu, 28. avgusta, ovde je takođe bio sabor. Orila se muzika, a portom su i mladi i stari igrali i u četiri kola”, priseća se Božidar sa setnim osmehom.

Dok se ponovo do Rudica, Berkova, Žača i Budisavca ne začuje crkveno zvono i dok se u svim selima u okolini ne objavi da je u Dolcu počela crkvena služba, dok se ponovo za sabor u crkvenoj porti ne zavijori srpsko kolo, ostaje nam samo da prolazeći Metohijom, zastanemo pored Dolca, uđemo u portu i na gomili svetog kamenja zapalimo sveće za zdravlje svoje porodice, za zdravlje prijatelja, ali i za zdravlje i ozdravljenje svih onih koji su pokušali da unište tragove manastira i svojih komšija Srba.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Ostaci Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice

Dolac se prvi put pominje u darovnim poveljama srpskog kralja Milutina iz 1282. i 1289. godine, kojima je selo priloženo svetogorskom manastiru Hilandaru.

Manastirska crkva Vavedenja Presvete Bogorodice (u narodu zvana Sveta Prečista) u Dolcu kod Kline je jednobrodna građevina pravougaone osnove sa poluobličastim svodom i polukružnom apsidom. Istorijska dokumenta i fotografije govore da su u njoj bila dva sloja živopisa, stariji, rađen krajem 14. veka i noviji iz 1620. godine. Grubo su restaurirani, naročito u donjoj zoni južnog zida. Smatra se da je ova crkva starija od Dečana i sagrađena četiri godine pre Kosovske bitke (1389). Iz Dolca su dragoceni rukopisi: Četvorojevanđelje iz XIV-XV veka i Oktoih I-IV glas iz XV veka.


Anđelka Ćup