Премијера филма „Косово: Моменат у цивилизацији“ у Грачаници и Митровици, редитељу Борису Малaгурском забрањен улазак на Косово

После светске премијере, документарни филм „Косово: Моменат у цивилизацији“, Бориса Малагруског, премијерно је данас приказан у Грачаници и Северној Митровици. И северно и јужно од Ибра, пре пројекције филма, одржана је трибина „Културна баштина – заштићене зоне, угроженост и перспектива опстанка“.

Иако је учешће редитеља најављено на трибини у Северној Митровици, то се није догодило. Малагурском су приштинске власти забраниле улазак на Косово и Метохију, а његов аутомобил је, како је изјавио у видео поруци,  задржан на административном прелазу Јариње. За филм, кога је косовски премјер Рамуш Харадинај назвао фашистичким, а албанска емиграција у бројним земљама Западне Европе покушала да спречи пројеције, владало је огромно интересовање публике и у Грчаници и у Косовској Митровици.

У интервјуу који је недавно дао нашем порталу Борис Малагурски је појаснио да је кабинет Рамуша Харадинаја осудио филм, само пар дана након премијере у Паризу.

„Онда су албански лобисти покушали да забране премијеру у Стокхолму. Успели су да застрашивањем убеде културни центар где је требало да се прикаже филм да откаже пројекцију, иако смо имали уговор. Брзо смо нашли нову салу и ипак приказали филм у Стокхолму. Албански лобисти нису успели да забране истину у Шведској. Нису успели ни у Канади, где је тзв. конзул „Републике Косово“ покушао да забрани пројекцију у Торонту. Претио је биоскопу где је заказана премијера, говорио да ће их тужити Одбору за људска права Онтарија. Биоскоп је одбио да се повуче пред притисцима и премијера је несметано одржана у Торонту. Албанци су се трудили да нас ућуткају, али нису успели”, рекао је Малагурски у недавно објављном интевјују за портал ГрачаницаОнлајн. Такође је открио да му претење смрћу од Албанаца и данас стижу преко друштвених мрежа, као и да их редовно пријављује надлежним службама.

Учесници Трибине: говори сценариста Милош Нинковић, Фото; Дом културе Грачаница

Сценариста Милош Нинковић који је учествовао на трибини у Грачаници, рекао је да је ауторски тим у саставу: Борис Малагурски и Стефан Поповић био вођен идејом да је српска културна баштина део светске баштине, те да ту чињеницу никако не смемемо да заборавимо.

„Морамо да покажемо свету да је наша културна баштина уткана, уграђена и неопходна за разумевање цивилизације која данас постоји у Европи“, рекао је Нинковић

Нинковић је нагалсио да документарац „Косово: Моменат у цивилизацији“ одваја албанску политику од абанског народа и да му је жао што је Рамуш Харадинај филм прогалсио фашистичким, пре него га је и одгледао.

„Филм децидно говори о албанској политици која има за циљ да српски идентитет гурне на страну. Идеја филма је да се направи један дијалог око ствари који су изнад националних и које су битни за читав свет“,  појаснио је Нинковић

Споменици кулутуре су наш идентитет, не смемо га изгубити

Археолог и конзерватор, Светлана Хаџић говорила је о улози специјалних и заштићених зона око споменика културе. Оне, како је нагласила, не штите само историсјке и споменике културе, објекте од сакралне вредности, већ и монаштво, њихов начин живота и читаво њихово окружење.

Позивајући се на лична искуства, Хаџићева је нагласила да је јако тешко један објекат из 14. века, попут Богородице Љевишке, сачувати и одржати,  уколико се он налази у поптуно урбнаном окружењу.

Светлана Хаџић, археолог и конзерватор, Фото: Г. Андрејевић, Дом културе Грачаница

Говорећи о Манастиру Грачаница, она је истакла да би изградња обилазнице око насеља у многоме помогла очувању саме цркве која је смештена уз регионални пут Приштина- Гњилане, а чију безбеност свакодневно угрожава велика фрекфентност саобраћаја на тој деоници.

Светлана Хаџић је подсетила да би приликом израдње просторних  и генералних урбанистичких планова у свакој косовској општини требала да постоји сарадња са СПЦ јер се, како је нагласила, све цркве налазе у специјалним и заштићеним зонама.

Осврћући се на Закон о специјалним зонам,а Хаџићева је истакла да је он добар, али да би они који су га донели морали да га поштују.

Препуна сала, Фото: Дом културе Грачаница

„Често закони на Косову остају мртво слово на папиру, написани и срочени како би приказали привид европских вредности, а да се на терену не примењеују“, приметила је Хаџићева.

Она је подсетила да је обнова порушених православних објеката на Косову и Метохији почела 2004. године, а да је 2011., због недостатка новца, програм обнове обустављен.

“Ако се овако настави, наши бројни споменици ће нестати са карте, чиме се затиру трагови постојања, не само цркава, већ и једног народа“, упозорила је Хаџићева.

„Споменици културе представљају и наш идентитет, не смемо дозволити да изгубимо идентитет на самом терену“, закључила је на крају Светлана Хаџић.

Поповић: Заобилазница око Грачанице не наилази на позитиван одговор из Приштине

Пројекцију филма. који говори о угоржености православне верске културне баштине на КиМ, пропратила је вест о нарушавању закона о Специјалним зонама и изградњи пута крај манастира Високи Дечани.

„Са овог места желим да поручим онима који се баве заштитом верског и културног наслеђа, да не дозволе да политика разори вредности било ког народа, који је својом историјом оставио печат свог вишевековног постојања“, рекао је на трибини председник општине Грачаница, Срђан Поповић.

Председник општине Грачаница, Срђан Поповић, Фото: А. Гуџић, Дом културе Грачаница

Поповић је позвао власти у Приштини да се помире са чињеницом да на Косову постоји и српско културно наслеђе и да је њихова обавеза, али и одговорност, да објасне свом народу да оно није никаква претња, те да су се косовске власти, законом о заштићеним зонама, обавезале да ће српско културно наслеђе штити.

Први човек Грачанице је истакао да је у том погледу и улога међународне заједнице огромна

„Она мора да изврши притисак да се закон поштује на прави начин, јер ако међународна заједница озбиљније не примора установе у Приштини да пошују и примењују своје законе, Косово ће постати пројекат једне нације, односно Албанаца који ће имати сва права,  док ће Срби испуњавати само форму, када већини то буде потребно“, нагласио је Поповић

Подсетивши да заштићена зона постоји и око манастира Грачаница и да се она простире на површини од 156 хектара, градоначленик Грачанице је рекао и да регионлани пут Приштина – Гњилане нарушава сигурност манастира.

„Дуже време инсистирамо на изградњи обилазнице око Грачанице, како бисмо изместили саобраћај који се одвија крај самих манастирских зидина, али до сада нисмо наишли на позитиван одговор из Приштине“, рекао је Поповић.

Ракочевић: Тоталитаризам албанске стране

Директор Дома културе, Живојин Ракоћевић, који је уједно и водио трибину, нагласио је да смо сви суочени са тоталитаристичким мишљењем албанске стране.

„Јер ако неко угрожава цркву у Приштини и копа поред самих Дечана, за очекивати је да макар један, ако ништа, заштитник природе, изађе у јавност са речима: немојте то да радите! На жалост ми се не сусрећемо са том врстом етничке солидарности, али то нас не спрчава да  бранимо своје вредности“, рекао је Ракочевић.

Књижевник и новинар, Живојин Ракочевић, Фото; Дом културе Грачаница
Књижевник и новинар, Живојин Ракочевић, Фото; Дом културе Грачаница

Он је додао да однос косовских валсти према наслеђу једног народа не може бити награђен пријемом у УНЕСКО.

„Овде није проблем само угрожавања споменика културе, верских објеката, сликарства, овде  је проблем угрожавања живота и оних који баштине ту културу и духовност“, устврдио је Ракочевић.

Директор грачаничког Дома кулутре на крају је закључио да увек треба подсећати ко је власник културног и историјског блага, али и развити мишљење да се о најважнијим културним, духовним и националним вредностима не може разговарати са позиције заједничког наслеђа.

Трибину „Културна баштина – заштићене зоне, угроженост и перспектива опстанка“, која је пре пројекције филма „Косово: Моменат у цивилизацији“ одржана у Грачаници и Косовској Митровици, помогла је Канцеларија за Косово и Метохију Републике Србије.

Иван Миљковић