Неравноправан положај особа са инвалидитетом, жене двоструко дискриминисане

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Особе са инвалидитетом су дискриминисане, жене са инвалидитетом, двоструко. Такође, особе са инвалидитетом нису довољно упознате са својим правима, а надлежне институције не поштују законе који се односе на њихово запошљавање. Тротоари и лоше урађене рампе ометају нормално кретање особа са инвалидитетом, а стереотипи спречавају њихову интеграцију у друштво.

Промовисање уметничког развоја жена са инвалидитетом је назив дебате, коју у оквиру истоименог пројекта спроводи НВО „Организација особа са недостацима“. Пројекат је подржао УСАИД у оквиру програма „Унапредимо Косово заједно – локално решење“. Циљ пројекта је допринос већем укључивању особа са инвалидитетом у друштво, посебно жена, кроз промоцију женске креативности и уметности.

Представљајући Организацију особа са недостацима, коју чини више савеза и удружења особа са различитим типовима инвалидитета, њен председник Драган Јосифовић је рекао да су у мрежи удружења особа са различитим типовима недостатака, из општина: Грачаница, Ново Брдо, Гњилане и Штрпце, као и из једног дела Митровице.

„Веома је тешко бити особа са инвалидитетом у општини Грачаница, али и на цело, Косову. Те особе се суочавају са могим препрекама у својој борби за једнакост. Иако су и жене и мушкарци субјекти дискриминације због своје инвалидности, жене са инвалидитетом су двоструко дискриминисане, и као особе са инвалидитетом и као жене, јер родна равноправност није на завидном нивоу у заједници у којој живимо“, истакао је Јосифовић, нагласивши да су закони који се односе на здравствену и социјлану заштиту, као и на школовање, добри, али се у пракси не спроводе.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Марија Стојановић, службеник за равноравност полова у Општини Грачаница, истакла је да у општинској администрацији ради само једна особа са оштећеним слухом, а да је особама са инвалидитетом омогућен приступ општинским службама. У општини Грачаница, регистровано је 750 особа са инвалидитетом, од тога 40% жена.

Са друге стране, необавештеност особа са инвалидитетом о својим правима на запошљавање и конкурисање за грантове различитих домаћих и страних организација, спречава Националну службу за запошљавање да буде ефикасна, нагласио је Миломир Чаначевић, руководилац Канцеларије за запошљавање у Грачаници.

„Нажалост, ниједна жена са инвалидитетом није пријављена у Служби за запошљавање“, рекао је Чаначевић, позивајући особе са недостацима да се пријаве како би могли да искористе сва права, загарантована законом.

Зграда Социјалног инкубатора је широм отворена за активности особа са инвалидитетом, поручио је директор Небојша Перић.

„Женама са инвалидитетом требало би највише да помогнемо, а наша мисија је да помогнемо свим женама, а посебно женама са инвалидитетом, да покрену свој бизнис“, рекао је Перић.

Слађана Јевтић, менаџерка Куће за децу и омладину, у коју је смештено десеторо корисника, посебно је истакла постојање стереотипа у друштву, односно недовољну ангажованост школских и установа које се баве културом, на социјализацији деце која имају проблеме у развоју или неки вид инвалидитета.

За особе са инвалидитетом надлежна је пензиона служба, док се Центар за социјални рад стара о особама до 18 година, које имају неки вид телесног, менталног или чулног оштећења, објаснила је Соња Нешић, службеник социјалне заштите при Центру за социјални рад, посебно истакавши да је у служби у којој ради регистровано 31 дете са неким видом недостатка, а које прима социјалну помоћ у износу од 100 евра.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Једна од препорука, проистеклих са дебате, јесте појачана едукација особа са инвалидитетом о правима и законској регулативи, које им гарантују новчану помоћ и запослење у складу са њиховим могућностима, превоз и персоналне асистенте. Такође, договорено је да се кроз медије и активности невладиних организација изврши притисак на локалне и централне власти да поштују законе и правилнике, али и да издвоје додатна средства како би омогућиле физички приступ особама са инвалидитетом одређеним институцијама и како би се и на тај начин спречила њихова дискриминација. Активирање директора школа, педагога и психолога на спровођењу већег броја пројеката кроз које би се дружила деца са инвалидитетом са децом која немају ту врсту проблема, најважније је за социјализацију деце са инвалидитетом, али и за превазилажења стереотипа који владају у друштву.


Дебати “Промовисање уметничког развоја жена са инвалидитетом” су присуствовале особе са различитим врстама инвалидитета, њихови пријатељи и рођаци, као и представници донатора, цивилног сектора и медија. У оквиру пројекта биће организовано још неколико активности: уметничка радионица, књижевно вече и изложба.


Организација за особе са недостацима (ООН), основана 2000. године у Грачаници, делује као мултиетнича и чине је осим Срба, припадници ромске, бошњачке, и ашкалијске заједнице. Мисија организације је помоћ у интеграцији особа са инвалидитетом у све друштвене токове и рад на стварању услова за њихов самостални живот. Једна од кључних циљних група ове невладине организације су деца са инвалидитетом. ООН је 2012. године, прва на Косову, урадила локални план акција у области инвалидности, који је усвојио тадашњи сазив СО Грачаница, али се план не спроводи у пракси, тврди Драган Јосифовић, председник НВО “Организација за особе са недостацима”.


Анђелка Ћуп